1423. – Rođen je francuski kralj Luj Jedanaesti, koji je tokom vladavine od 1461. do smrti 1483. okončao ujedinjavanje različitih istorijskih teritorija Francuske.
1608. – Francuski istraživač Samiel de Šamplen, osnovao je kanadski grad Kvebek.
1642. – Umrla je francuska kraljica italijanskog porekla Marija de Mediči, koja je posle smrti kralja Anrija četvrtog 1610. upravljala zemljom kao regentkinja uz sina Luja Dvanaestog. Pokušavala je da suzbije samovolju visokog plemstva, a kad nije uspela da nađe oslonac u parlamentu raspustila ga je 1614. posle čega se skupština nije sastajala do Francuske revolucije 1789.
1728. – Rođen je škotski arhitekta i dekorater Robert Adam, jedan od tvoraca neoklasicističkog stila u arhitekturi. Projektovao je mnoge javne zgrade izuzetne elegancije, posebno u Londonu, koje se odlikuju karakterističnim vazdušastim i prozračnim stilom, nazvanim njegovim imenom.
1775. – General Džodž Vašington zvanično je preuzeo komandu nad Kontinentalnom armijom (sastavljenom od kolonista- stanovnika 13 kolonija) u Američkom ratu za nezavisnost od Velike Britanije.
1849. – Francuske trupe ušle su u Rim slomivši otpor snaga pod komandom đuzepea Garibaldija i ponovo ustoličile poglavara rimokatoličke crkve papu Pija Devetog.
1854. – Rođen je češki kompozitor Leoš Janaček, koji se inspirisao moravskom narodnom muzikom i melodikom govornog jezika, stvarajući primenom modalne harmonije i neuobičajene ritmike dela intenzivne dramatike i snažnih, realističkih likova. Osnovao je Orguljašku školu u Brnu i radio je na Konzervatorijumu. Dela: opere „Jenufa“, „Kaća Kabanova“, „Lukava lija“, „Iz mrtvog doma“, simfonijska poema „Taras Buljba“, horske kompozicije, kamerna muzika.
1866. – Pruska vojska je porazila austrijske trupe u bici kod Sadove (u današnjoj češkoj).
1881. – Pod pritiskom Velike Britanije, Osmansko carstvo je potpisalo konvenciju s Grčkom kojom su Grci dobili Tesaliju i delove Epira.
1883. – Rođen je češki pisac jevrejskog porekla Franc Kafka. Do 1945. bio je nepoznat, jer za života gotovo i nije objavljivao. Glavninu spisa, uključujući pisma i „Dnevnike“, izdao je njegov prijatelj Maks Brod, uprkos Kafkine izričite instrukcije da budu spaljeni. Njegovo delo, najvećim delom, je prikaz apsolutne nezaštićenosti pojedinca u savremenom društvu, u kojem je čovek neretko suočen sa potpuno nevidljivim i neprepoznatljivim silama i motivima. Dela: romani „Proces“, „Zamak“, „Amerika“, pripovetke „Presuda“, „Preobražaj“, „U kažnjeničkoj koloniji“, „Seoski lekar“, „Umetnik u gladovanju“.
1898. – Mornarica SAD porazila je špansku flotu u kubanskoj luci Santjago u Američko-španskom ratu.
1904. – Umro je jevrejski pisac i publicista Teodor Hercl, osnivač i teoretičar modernog cionizma, koji se snažno zalagao za osnivanje jevrejske države u Palestini i razradio projekat te države. Izabran je 1897. za prvog predsednika Svetske cionističke organizacije. Dela: „Jevrejska država“, „Stara Nova zemlja“.
1927. – Rođen je engleski filmski režiser Ken Rasel, stvaralac izrazitog senzibiliteta, čiji je autorski stil prepoznatljiv po preziranju građanskih normi. U filmovima je najviše istraživao psihološku pozadinu umetničkog procesa, kao i živote umetnika. Bio je sklon alternativnim umetničkim konceptima, poput pop arta. Filmovi: „Demoni“, „Divlji mesija“, „Gustav Maler“, „Tomi“, „Listomanija“, „Valentino“.
1944. – Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila glavni grad Belorusije Minsk, zarobivši pri tom oko 100.000 nemačkih vojnika.
1950. – Američke i severnokorejske trupe sukobile su se prvi put u Korejskom ratu.
1962. – Alžir je stekao nezavisnost posle 132 godine francuske kolonijalne vlasti.
1969. – Jedan od osnivača engleske rok grupe „Rolingstons“ Brajan Džons udavio se u svom bazenu pod dejstvom prekomerne količine droge.
1972. – U saobraćaj je predata deonica Valjevo-Užice na pruzi Beograd-Bar. Cela pruga puštena je u redovan saobraćaj 28. maja 1976.
1972. – Indija i Pakistan potpisali su mirovni sporazum, okončavši neprijateljstva izazvana 1971. građanskim ratom u Bangladešu (bivši Istočni Pakistan).
1983. – U Beogradu je završeno šesto zasedanje Konferencije UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD).
1987. – U Francuskoj je ratni zločinac iz Drugog svetskog rata Klaus Barbi, nacista poznat po nadimku „Kasapin iz Liona“, osuđen na doživotnu robiju zbog zločina protiv čovečnosti.
1988. – Raketa ispaljena sa ratnog broda SAD „Vensen“ – greškom, kako su tvrdili američki izvori – oborila je iznad Persijskog zaliva u poslednjoj sedmici Iransko-iračkog rata iranski putnički avion „Erbas A300“, usmrtivši svih 290 ljudi koji su se nalazili u avionu.
1992. – Hrvati u Bosni i Hercegovini proglasili su državu Herceg-Bosnu s Mostarom kao glavnim gradom.
2000. – Lider meksičke opozicije Visente Foks pobedio je na izborima Fransiska Labastidu, čime je Institucionalna revolucionarna partija izgubila vlast posle 71 godine neprekidne vladavine. Opozicija je dobila većinu i u oba doma meksičke skupštine.
2001. – Prilikom pada ruskog aviona tipa „Tupoljev 135“ kod Irkutska, u Sibiru, poginulo je svih 136 putnika i devet članova posade.
2004. – Srpski Manastir Visoki Dečani, zadužbina kralja Stefana Uroša Trećeg Dečanskog (1321-1331) uvršćen je u listu svetske baštine UNESKO.
2006. – Najmanje 41 osoba je poginula, a 47 je povređeno u nesreći prilikom prevrtanja voza u podzemnoj železnici u španskom gradu Valensija. Uzrok nesreće bila je prevelika brzina.
2007. – Umro je violinista Aleksandar Šišić. Tri decenije bio je član Narodnog orkestra RTS-a, negujući posebno izvornu narodnu muziku. Šišić je bio jedan od retkih autora te muzičke oblasti čije je sviranje odlikovala izrazita akademska preciznost, čistoća izraza i odmerenost.
2008. – Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo je Nasera Orića, bivšeg komandanta muslimanskih snaga u Srebrenici, optužbi po kojima je 2006. godine prvostepenom presudom bio osuđen na dve godine zatvora. Oriću je suđeno po optužnici koja ga je teretila za smrt zarobljenih Srba u srebreničkoj policijskoj stanici, okrutno postupanje prema pritvorenicima i bezobzirno uništavanje 12 srpskih sela od leta 1992. do kraja 1993. kada je bio zapovednik muslimanskih snaga u Srebrenici – ali je on oslobođen.
2008. – Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) objavila je da se broj gladnih u svetu popeo tokom prethodne godine na 50 miliona zbog rasta cena hrane. Generalni direktor FAO Žak Diuf obelodanio je tada da su rezerve žita u svetu na najnižem nivou za poslednjih 30 godina.
2008. – Umro je srpski glumac Milorad – Mida Stevanović, prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Glumu je diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Posle kraćeg boravka u ansamblu niškog Narodnog pozorišta i nekoliko godina provedenih u statusu slobodnog umetnika, Stevanović je postao član Narodnog pozorišta u Beogradu 1969. kojem je ostao veran do penzionisanja 2004. Upamćene su njegove kreacije: Ljevin („Ana Karenjina“ L. Tolstoja), Arči Armstrong („Amstrongovo poslednje laku noć“ DŽ. Ardena), Laert („Hamlet“ V. Šekspira), Hasanaga („Hasanaginica“ LJ. Simovića), Makdaf („Magbet“ V. Šekspira), Vanko („Nečista krv“ B. Stankovića), Simo Mataruga – Piton („Ljudi sa četiri prsta“ M. Bulatovića)… Monodramu „Zapisi iz podzemlja“, prema Dostojevskom, Mida je igrao preko tri decenije, blizu 300 puta.
