1631. – U Parizu je počela da radi prva u svetu agencija za zapošljavanje.
1753. – Rođen je francuski pronalazač Žan Pjer Fransoa Blanšar, koji je 1785. s Džonom Džefrisom prvi preleteo Lamanš balonom. Takođe je konstruisao padobran.
1776. – Kongres predstavnika 13 američkih kolonija pobunjenih protiv Velike Britanije potpisao je „Deklaraciju nezavisnosti“, u kojoj su izložene težnje nove nacije. Kongres je tada proglasio nezavisnost SAD. Stvarna nezavisnost izvojevana je 1781. pobedom nad britanskom kolonijalnom vojskom.
1798. – Napoleon Bonaparta je u pohodu na Egipat, tada tursku provinciju, zauzeo Aleksandriju.
1804. – Rođen je američki pisac Natanijel Hotorn, jedan od prvih značajnijih američkih romansijera. U romanima i pripovetkama prikazao je puritansku sredinu i postupno opadanje moralnog ustrojstva te zajednice u Novoj Engleskoj. Pisao je u pesimističnom maniru. Dela: romani „Skarletno slovo“, „Kuća sa sedam zabata“, „Blajdelska romansa“, „Mermerni faun“, pripovetke „Dvaput ispričane priče“, „Živopisne priče za decu“.
1807. – Rođen je italijanski revolucionar đuzepe Garibaldi, vođa pokreta za ujedinjenje Italije. Pristupio je 1831. tajnom društvu „Mlada Italija“ đuzepa Macinija, a posle propasti ustanka u Savoji 1834. emigrirao je u Južnu Ameriku, gde se borio u Brazilu i Urugvaju. Vratio se u otadžbinu 1848. i učestvovao je u borbama protiv Austrije, 1849. u borbi za Rimsku republiku, posle čijeg pada je pošao u pomoć Veneciji sa 4.000 dobrovoljaca, ali su ga monarhisti uhapsili i oterali u progonstvo u kojem je ostao do 1854. Kada je 1859. izbio rat između Francuske i Pijemonta (Savoje) ponovo je okupio dobrovoljce. Izveo je 1860. legendarni pohod na Siciliju i sa hiljadu „crvenokošuljaša“ zauzeo je ostrvo, a 7. septembra 1860. trijumfalno je ušao u Napulj (čime je svrgnuta lokalna dinastija Burbona i Napuljsko kraljevstvo je prestalo da postoji). Uveo je političke reforme, podelio zemlju seljacima, ali je odustao od republikanskog poretka u korist dinastije Savoja (vladari Pijemonta i Sardinije) koja se stavila na čelo ujedinjenja Italije. Pokušao je 1862. i 1867. da oslobodi Rim papske vlasti, ali je oba puta uhapšen. Učestvovao je sa svojim dobrovoljcima 1870. na strani Francuza u Francusko-pruskom ratu. Kasnije se povukao iz politike, nezadovoljan razvojem događaja u Italiji posle ujedinjenja. Društvo Srpske slovesnosti, preteča Srpske kraljevske akademije (danas SANU) izabralo ga je za člana 1864. 1826. – Umro je američki državnik Tomas Džeferson, osnivač Demokratske stranke, predsednik SAD od 1801. do 1809. Tokom rata za nezavisnost SAD bio je predsednik odbora koji je pripremio „Deklaraciju nezavisnosti“, proglašenu 4. jula 1776. Pustio je na slobodu sopstvene robove, ali nije uspeo da izdejstvuje ukidanje ropstva. Od francuskog cara Napoleona I, koji je bio u novčanim neprilikama, kupio je 1803. Luizijanu (ta francuska teritorija bila je bitno veća od današnje države Luizijane i obuhvatala je prostor više sadašnjih SAD država).
1831. – Umro je američki državnik Džejms Monro, predsednik SAD od 1817. do 1825, jedan od najaktivnijih političara u američkoj istoriji. Proklamovao je 1823. „Monroovu doktrinu“, s geslom „Amerika Amerikancima“. Sjedinjenim državama je bilo bitno da oni a ne neka evropska sila kontrolišu tržište i sirovine na američkom kontinentu. Deklaracija je posebno bila uperena protiv namere Svete alijanse da se uguše revolucionarne težnje stanovnika latinoameričkih kolonija, uperene protiv kolonijalnih metropola Španije i Portugala.
1848. – Objavljen je „Komunistički manifest“ Karla Marksa i Fridriha Engelsa.
1848. – Umro je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan, sjajan stilista koji je snažno uticao na francusku književnost. Posle ranjavanja u jednoj borbi protiv pristalica Francuske revolucije 1792. emigrirao je u Englesku, gde je ostao do 1800. Po povratku na vlast dinastije Burbon 1814. bio je diplomata i šef francuske diplomatije. Povukao se iz politike 1830. posle Julske revolucije i pada kralja Šarla X. čitavog života ostao je dosledni reakcionar. Dela: „Duh hrišćanstva“ (čiji su deo kratki romani „Atala“ i „Rene“), poema u prozi „Mučenici“, „Put iz Pariza u Jerusalim“, „Uspomene s onu stranu groba“, epopeja o američkim Indijancima „Les Natćez“, politički spisi „Istorijski, politički i etički eseji o prošlim i sadašnjim revolucijama razmatranim u odnosu na Francusku revoluciju“, „O Bonaparti i Burbonima“.
1900. – Rođen je američki muzičar afroameričkog porekla Luis „Sačmo“ Armstrong, najveći trubač u istoriji džeza. Tokom karijere duge više od pola veka proslavio se i kao pevač neponovljivog glasa, a mnogobrojne turneje širom sveta, uključujući Beograd, donele su mu nezvaničnu titulu „ambasadora dobre volje“. Snimio je i više filmova u kojima je takođe iskazao raskošni talenat izuzetnog zabavljača.
1903. – Pušten je u rad prvi pacifički telegrafski kabl, postavljen na dno okeana između San Franciska i Manile.
1910. – Umro je italijanski astronom đovani Virđinio Skjapareli, direktor Milanske opservatorije, koji je otkrio „kanale“ na Marsu i asteroid Hesperiju. Proučavao je i vezu između kometa, meteora i meteorskih rojeva i odredio rotaciju Merkura i Venere.
1927. – Rođena je italijanska filmska glumica đina Lolobriđida, prva velika zvezda italijanske kinematografije posle Drugog svetskog rata. Filmovi: „Fanfan Lala“, „Lepotice noći“, „Hleb, ljubav i mašta“, „Trapez“, „Solomon i kraljica od Sabe“, „Carska Venera“, „Ana iz Bruklina“, „Provincijalka“.
1933. – Sovjetski Savez je sa čehoslovačkom, Rumunijom, Turskom i Kraljevinom Jugoslavijom potpisao „Konvenciju o definiciji agresije“, koja je trebalo da omogući efikasnije otkrivanje agresorskih postupaka radi preduzimanja mera posredstvom Društva naroda. Bio je to prvi diplomatski sporazum između Kraljevine Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Kraljevska jugoslovenska vlada dosledno je sve do 1940. odbijala da prizna Sovjetsku državu, najviše zbog presudne pomoći, od strane ruske carske porodice, Srbiji za vreme Prvog svetskog rata. Otuda su takozvani beli Rusi posebno srdačno primani u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
1934. – Umrla je poljska naučnica Marija Kiri, dobitnica dve Nobelove nagrade. Sa suprugom Pjerom Kirijem iz rude urana izdvojila je nove elemente radijum i polonijum. Prva je žena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef katedre za fiziku na Sorboni. Bila je osnivač i direktor Instituta za radijum u Parizu. S Pjerom je 1903. podelila Nobelovu nagradu za fiziku, a 1911. sama dobila tu nagradu za hemiju. Posle Pjerove smrti 1906. je otkrila radioaktivnost torijuma. U čast bračnog para Kiri, jedna merna jedinica u fizici dobila je naziv „kiri“.
1941. – Politbiro Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije doneo je u Beogradu odluku o oružanom otporu protiv nemačkih okupatora. Odluka o podizanju ustanka nije doneta kada je okupirana Jugoslavija nego tek nakon napada na Sovjetski Savez.
1946. – Filipini su stekli nezavisnost, posle 47 godina pod upravom SAD. Do 1898. oni su bili španska kolonija.
1972. – Severna i Južna Koreja ugovorom su se odrekle upotrebe sile u rešavanju sporova i u načelu se složile da rade na ponovnom ujedinjenju Koreje mirnim putem, bez mešanja spolja.
1976. – Izraelski komandosi upali su na aerodrom Entebe u Ugandi i oslobodili 102 taoca iz francuskog putničkog aviona koji su oteli palestinski teroristi. Službeno je saopšteno da su poginula četiri izraelska vojnika, sedam od 10 otmičara i dvadesetak vojnika Ugande koji su pokušali da spreče izraelsku akciju.
1994. – Predsednik Francuske Fransoa Miteran je kao prvi strani državnik govorio u skupštini Južne Afrike oformljenoj posle ukidanja režima aparthejda.
1997. – Američko vasionsko samohodno vozilo „Patfajnder“ spušteno je na Mars.
2003. – U napadu dvojice islamskih terorista-samoubica na vernike u vreme molitve u jednoj šiitskoj džamiji u Keti na jugoistoku Pakistana ubijeno je 47 ljudi.
2005. – Američka kosmička sonda „Dip impakt“ udarila je u kometu „Tempel 1“, u misiji koja je naučnicima trebalo da pruži dragocene odgovore na suštinska pitanja vezana za nastanak Sunčevog sistema.
2008. – Demokratska stranka i koalicija okupljena oko Socijalističke partije Srbije potpisale su sporazum o saradnji.
2008. – Umro je Bivši američki republikanski senator i vodeći konzervativni političar Džes Helms. Poznat po nadimku „senator Ne“, Helms je, između ostalog, upamćen po protivljenju slanju američkih trupa u Bosnu, blokiranju ratifikacije međunarodnih sporazuma, među kojima i Sveobuhvatnog sporazuma o zabrani nuklearnog testiranja, kao i protokola iz Kjota o globalnom zagrevanju. Radio je i kao urednik u novinama i televizijski komentator, a u Senat je prvi put ušao 1972.
