1669. – Venecija je predala Turcima grčko ostrvo Krit, ne uspevši da se odupre opsadi započetoj 1648.
1768. – Rođen je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan, sjajan stilista koji je snažno uticao na francusku književnost. Posle ranjavanja u jednoj borbi protiv pristralica Francuske revolucije 1792. je emigrirao u Englesku, gde je ostao do 1800. Po povratku na vlast dinastije Burbon 1814, bio je diplomata i šef francuske diplomatije. Povukao se iz politike 1830. posle Julske revolucije i pada kralja Šarla X. čitavog života ostao je dosledni reakcionar. Dela: „Duh hrišćanstva“ (čiji su deo kratki romani „Atala“ i „Rene“), poema u prozi „Mučenici“, „Put iz Pariza u Jerusalim“, „Uspomene s onu stranu groba“, epopeja o američkim Indijancima „Les Natćez“, politički spisi „Istorijski, politički i etički eseji o prošlim i sadašnjim revolucijama razmatranim u odnosu na Francusku revoluciju“, „O Bonaparti i Burbonima“.
1781. – Španski naseljenici su – pod nazivom „Grad naše gospe kraljice anđela“ (El Pueblo de Nuestra Senora La Reina de Los Angeles) – osnovali grad Los Anđeles.
1809. – Rođen je poljski pisac Juliuš Slovacki, tvorac poljskog romantičarskog pozorišta, majstor jezika i forme. Dela: zbirke pesama „Poezija“, poeme „Anhelli“, „U Švajcarskoj“, „Benjovski“, „čas misli“, „Kralj-Duh“, drame „Kordijan“, „Fantazi“, „Mazepa“, „Mindove“, „Marija Stjuart“, „Horštinjski“, „Salomejin srebrni san“, tragedije „Baladina“, „Lila Veneda“.
1824. – Rođen je austrijski kompozitor i orguljaš Anton Brukner, kasnoromantičar koji je stvarao pod uticajem Ludviga van Betovena i Riharda Vagnera. Dela: devet simfonija, osam misa, kantate.
1862. – U Carigradu je potpisan protokol povodom spora Srbije i Osmanskog carstva posle ubistva jednog srpskog dečaka na čukur česmi u Beogradu i sukoba između Turaka i Srba koji je iz toga proizašao. Carigradskim protokolom Turcima je naloženo da napuste srpske gradove (tvrđave), uključujući Beograd.
1870. – Francuska je postala republika, čime je okončano Drugo carstvo Napoleona III.
1884. – Iz Beograda je krenuo prvi svečani voz na pruzi Beograd-Niš, prvoj u tadašnjoj Kraljevini Srbiji. Početak gradnje pruge u julu 1881. simbolično je srebrnim budakom obeležio kralj Milan Obrenović. Ispraćaju svečanog prvog voza, iskićenog cvećem i srpskim trobojkama, pored velikog broja građana, prisustvovali su ugledni gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza. Voz je krenuo u 8.30 časova, a u Niš je stigao u 18.23. Najstarija pruga na teritoriji današnje Srbije puštena je u rad avgusta 1854. i povezivala je Belu Crkvu sa delom Banata koji se danas nalazi u Rumuniji.
1886. – Apački poglavica Džeronimo, vođa jedne od najvećih pobuna američkih Indijanaca protiv SAD, predao se u Skeleton kanjonu u Arizoni američkom generalu Nelsonu Majlsu.
1906. – Rođen je američki biolog nemačkog porekla Maks Delbrik, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1969. Znatno je doprineo istraživanjima genetske srukture virusa.
1908. – Rođen je američki filmski režiser Edvard Dmitrik, autor oporih kriminalističkih filmova i filmova o socijalnim i rasnim problemima u SAD. Filmovi: „Unakrsna vatra“, „Zbogom, ljubljena moja“, „Plavuša iz Singapura“, „Iza izlazećeg sunca“, „Daj nam danas“, „Žongler“, „Mladi lavovi“, „Plavi anđeo“, „Drvo života“, „Pobuna na Kejnu“.
1929. – Nemački dirižabl „Grof Cepelin“ okončao je putovanje oko sveta.
1944. – Belgijske gradove Brisel i Antverpen oslobodile su u Drugom svetskom ratu britanske i kanadske trupe.
1963. – Umro je francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman, tvorac „Šumanovog plana“ 1950, na osnovu kojeg su 1952. Belgija, Holandija, Luksemburg, Zapadna Nemačka, Italija i Francuska stvorile Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, preteču Evropske unije. Bio je ministar finansija 1946. predsednik vlade od 1947. do 1948. šef diplomatije od 1948. do 1953. i ministar pravde od 1955. do 1956.
1965. – Umro je francuski (iz Alzasa) lekar, filantrop, teolog, pisac, muzički istoričar i muzičar Albert Švajcer, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1952. Od 1913. do smrti radio je kao lekar-misionar u bolnici koju je osnovao u Francuskoj Ekvatorijalnoj Africi (Gabon). Dela: „Kultura i etika“, „Između vode i prašume“, „Autobiografija“, „Afričke priče“, „Potraga za istorijskim Isusom“.
1970. – U čileu je Salvador Aljende kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi dobio izbore za šefa države. Uz obilatu pomoć Vašingtona, čileanska armija ga je oborila i uklonila u septembru 1973.
1974. – SAD su kao poslednja zapadna zemlja uspostavile diplomatske odnose sa Istočnom Nemačkom.
1989. – Umro je belgijsko francuski pisac Žorž Simenon, autor 84 kriminalistička romana čija je glavna ličnost imaginarni inspektor Megre. Simenon je jedan od najtiražnijih autora krminalističkog žanra uopšte. Dela: romani „Lađar“, „Noć na raskršću“, „Mali doktor“, „Megre postavlja zamku“.
1992. – Bivši predsednik Bugarske Todor Živkov, zbačen 1989, osuđen je na sedam godina zatvora pod optužbom za proneveru državnih fondova.
1995. – Pod geslom „ujedinjeni Jerusalim je naš“, Izrael je započeo 15-mesečnu proslavu 3000. godišnjice proglasa kralja Davida o tom gradu kao prestonici jevrejskog naroda.
1998. – Međunarodni tribunal u Hagu osudio je na doživotnu robiju bivšeg predsednika vlade Ruande Žana Kambandu, optuženog za genocid počinjen 1994. u sukobima plemena Tutsi i Hutu u toj afričkoj zemlji.
1999. – U eksploziji koju su u petospratnu stambenu zgradu u Bujnaksku u ruskoj autonomnoj republici Dagestan podmetnuli čečenski islamski teroristi, poginulo je najmanje 64 ljudi, mahom žena i dece ruskih oficira.
2002. – Prema izveštaju objavljenom u SAD, finansijski gubici Njujorka, kao posledica islamističkih terorističkih napada na taj grad 11. septembra 2001, iznose između 83 i 95 milijardi dolara.
2004. – Najmanje 17 osoba je poginulo, a više od 20 je ranjeno pošto je bombaš-samoubica aktivirao auto-bombu u blizini policijske akademije u iračkom gradu Kirkuku.
2006. – Uspešno je obavljeno prvo testiranje (s putnicima) „Erbasovog“ super-džambo aviona A380, najveće komercijalne letelice u svetu. Avion je poleteo sa aerodroma u Tuluzu u južnoj Francuskoj. A380 može da prevozi između 555 i 800 putnika, zavisno od konfiguracije i ima domet od 15.000 kilometara. Njegova cena je čak 228 miliona evra.
2007. – Uragan Feliks koji je zahvatio karipsku obalu odneo je najmanje 38 života u Nikaragvi i 9 u Meksiku, pri čemu se još oko 200 ljudi vode kao nestali. U naletu nepogode srušeno je više hiljada kuća. U Hondurasu nisu zabeležene žrtve ali je više od 25.000 ljudi evakuisano. Prethodni veliki uragan u Centralnoj Americi – Mič, 1998. odneo je čak 10.000 života.
