1882. – Umro je srpski filolog đura Daničić (kršteno ime bilo mu je đorđe J. Popović), saradnik Vuka Karadžića u borbi za reformu srpskog pravopisa i jezika. Rođen je u Novom Sadu 1825.Posle studija u Požunu (sadašnja Bratislava), Pešti i Beču radio je kao bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, sekretar Društva srpske slovesnosti i profesor Liceja i Velike škole. U prvom radu „Rat za srpski jezik i pravopis“ 1847. kojim je doprineo brzoj pobedi Vukovih ideja, potpisao se prezimenom Daničić, umesto porodičnim Popović. Vukove i sopstvene poglede na jezik dosledno je sproveo u prevodima s latinskog „Psaltira Davidovog“ i „Starog zavjeta“. Objavio je više dela iz stare srpske književnosti („Žitije sv. Save“ od Teodosija, „Žitije sv. Simeona i sv. Save“ od Domentijana, „Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih“ od Danila, „Nikoljsko jevanđelje“). Objavio je „Rječnik iz književnih starina srpskih“ i za očeo veliki istorijski „Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika“. Pomogao je Vuku u prevodu „Novog zaveta“. Ostala dela:“Mala srpska gramatika“, „Srpska sintaksa“, „Oblici srpskog jezika“,“Istorija oblika“, „Osnove srpskoga ili hrvatskoga jezika“,“Korijeni“, „Srpski akcenti“.
1909. – Rođena je srpska slikarka Milena Pavlović-Barili, umetnik rafinirane kulture. Slikala je u nadrealističkom maniru, s posebnim osećanjem za prostor i poetičnu atmosferu. Po uzoru na renesansne majstore insistirala je na preciznosti. Život je provela između dva sveta – majke Danice i oca Bruna Barilija, italijanskog kompozitora i muzičkog kritičara, odnosno između Srbije i velikih kulturnih centara Evrope. Završila je Umetničku školu u Beogradu, studirala u Minhenu, živela u Rimu i Parizu. U SAD je otišla 1939, gde je bila ilustrator modnog časopisa „Vog“ i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Kao posledica pada sa konja umrla je u Njujorku u 36. godini života.
1911. – Italija je anektirala turske pokrajine u današnjoj Libiji Tripolitaniju i Kirenaiku, kao i Rodos sa arhipelagom Dodekanez u današnjoj Grčkoj. Libija je stekla nezavisnost tek 1951. – formalno, mada su Italijani tu zemlju stvarno napustili 1943, kad su nemačko-italijanske snage u Drugom svetskom ratu potisnute iz Afrike.
1912. – Za predsednika SAD izabran je Vudro Vilson, postavši jedini predsednik u američkoj istoriji koji je na jednim izborima pobedio dvojicu bivših šefova države – Vilijama Tafta i Teodora Ruzvelta.
1913. – Rođena je britanska pozorišna i filmska glumica Vivijen Li, koja je svetsku slavu stekla ulogom Skarlet O’Hare u američkom filmu „Prohujalo s vihorom“ za koju je nagrađena Oskarom. U pozorištu je igrala niz vodećih uloga u dramama Vilijama Šekspira, često s mužem Lorensom Olivijeom, za kojeg je bila udata od 1937. do 1960. Ostali filmovi: „Bura u čaši vode“, „Požar nad Engleskom“, „Cezar i Kleopatra“, „Ana Karenjina“, „Ledi Hamilton“, „Tramvaj nazvan želja“ (Oskar).
1914. – Pod komandom generala Oskara Poćoreka u Prvom svetskom ratu je počela austrougarska ofanziva na Srbiju, okončana slomom i bekstvom preko Drine polovinom decembra 1914. Pobede srpske vojske na Ceru i Kolubari su prvi veliki uspesi saveznika nad Centralnim silama u Prvom svetskom ratu, a posle ponižavajućeg poraza Poćorek je penzionisan.
1914. – Francuska i Velika Britanija su u Prvom svetskom ratu objavile rat Turskoj.
1916. – Centralne sile su u Prvom svetskom ratu proglasile Kraljevinu Poljsku, što je bio samo pokušaj da se Poljaci masovnije motivišu za učešće u ratu na strani Centralnih sila. Carska Rusija je na ovaj čin odgovorila obećanjem da će nakon rata Poljska dobiti samostalnost. Do tada Poljska je bila jedna od ruskih krunskih zemalja – ruski car je nosio titulu i cara Poljske (bez Galicije koja je bila austrijska i delova koji su bili pod Nemačkom, odnosno Pruskom).
1928. – U Drezdenu je počeo četvrti kongres Komunističke partije Jugoslavije koji je zaključio da je vreme za revolucionarne prevrate u Evropi u okviru kojih treba izvesti balkansku revoluciju i stvoriti „Balkansku federaciju“. Prihvaćeno je i gledište o socijaldemokratiji kao „blizancu fašizma“ s kojom treba prekinuti svaku saradnju. U sklopu ovih odluka odlučeno je da Kraljevinu SHS treba razbiti kao „veštačku tvorevinu“. Otuda je KPJ tada pomagala sve separatističke pokrete uperene protiv države SHS (Jugoslavije).
1930. – Umro je holandski lekar Kristijan Ajkman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1929, pronalazač uzroka bolesti Beri-beri. Nobelovu nagradu dobio je za otkriće vitamina B.
1943. – Osnovan je TANJUG (Telegrafska agencija nove Jugoslavije), u Jajcu, danas BiH. Ideju je uoči Drugog zasedanja AVNOJ-a dao Moša Pijade, sa ciljem da se međunarodna javnost informiše o borbi protiv okupatora u Jugoslaviji. Prvi direktor bio je Vladislav Ribnikar, poznati novinar, dugogodišnji direktor lista Politika. Tanjug je do dolaska u Beograd krajem 1944. sa skromnom opremom, stalno bio u pokretu i oglašavao se iz Drvara, s Visa, iz Valjeva i Aranđelovca, odakle je 20. oktobra 1944. javio da je Beograd oslobođen. Već 25. oktobra 1944. Tanjug je objavio prvi spoljnopolitički bilten u oslobođenom Beogradu, pošto se uselio u zgradu predratne nacionalne agencije Avala u Resavskoj 28, zahvaljujući tehničkoj opremi koju su tokom borbi za Beograd sklonili radnici agencije Rudnik, pre rata Avale.
1944. – Umro je francuski hirurg i biolog Aleksis Karel, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1912. Značajan je po otkrićima o prenosu (transplantacija) tkiva i održavanju živog tkiva van organizma. Takođe je unapredio hirurgiju krvnih sudova. Njegovo filozofsko-publicističko delo „Nepoznati čovek“ donelo mu je opštu popularnost širom sveta. Bio je izuzetno religiozan čak mistik. Kao ministar u vladi maršala Petena, optužen je zbog saradnje s okupatorom ali je umro pre suđenja.
1955. – Umro je francuski slikar Moris Utrilo, koji je bio samouk, izuzimajući najnužnija uputstva majke, slikarke Sizan Valadon. Slikanjem se bavio kao terapijom između čestih boravaka na klinikama, gde je lečen od nervnog rastrojstva. Izgradio je osoben stil, mimo svih slikarskih smerova i struja.
1956. – Britanski padobranci izveli su desant na Port Said tokom britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat.
1960. – Umro je američki filmski režiser kanadskog porekla Mak Senet, jedan od najznačajnijih autora burlesknih komedija u periodu nemog filma. Promovisao je čarlija čaplina.
1968. – Republikanac Ričard Nikson pobedio je na izborima za predsednika SAD demokratu Hjuberta Hamfrija.
1969. – SAD su lansirale prvi svemirski brod u pravcu Marsa, ali je zbog tehničkih grešaka misija „Marinera III“ pretrpela neuspeh.
1982. – Umro je francuski filmski režiser i glumac ruskog porekla Žak Tati, satiričar, komediograf. Filmovi (režija i gluma): „Praznični dan“, Odmor gospodina Iloa“, „Moj ujak“ (Oskar), „Saobraćajna gužva“.
1982. – Na reci Parana na brazilsko-paragvajskoj granici puštena je u rad hidroelektrana Itaipu, najveća u svetu.
1989. – Umro je američki pijanista Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira u istoriji. Sovjetski Savez je napustio 1925. a kad se prvi put vratio 1986. održao je trijumfalne koncerte u Moskvi i Lenjingradu (danas Sankt-Peterburg).
1990. – U Njujorku je ubijen jevrejski rabin Meir Kahane, koji se zalagao za izbacivanje svih Arapa iz Izraela.
1991. – Hrvatska artiljerija gađala je Šid, a sutradan i Apatin. U prvom napadu na teritoriju Srbije, u Šidu su poginula četiri civila a ranjeno je 15.
1991. – Britanski medijski magnat češkog porekla Jan Robert Maksvel pronađen je mrtav u vodama kod Kanarskih ostrva gde je krstario jahtom.
1994. – Umro je Milan Mladenović, srpski muzičar, kompozitor, pesnik. Najpoznatiji je kao pevač i gitarista beogradske rok grupe Ekaterina Velika, ali i autor zapaženih tekstova. Jedan je od nosilaca beogradskog „Novog talasa“ 80-ih godina 20. veka. Bio je osnivač i član kultnih rok sastava „Šarlo akrobata“ i kasnije „Katarina II“ („Ekaterina velika“). Dela: albumi „S vetrom u lice“, „Ljubav“, „Samo par godina za nas“, „Dum dum“, „Neko nas posmatra“, zbirka poezije: „Dečak iz vode“ (posthumno).
1996. – Pakistanski predsednik smenio je predsednicu vlade Benazir Buto, pod optužbom da je njena vlada ogrezla u korupciji i nepotizmu i da nije sposobna da upravlja zemljom.
1996. – Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton ponovo je izabran za predsednika SAD, porazivši republikanca Boba Dola.
2003. – Evropska komisija donela je definitivnu odluku o ulasku u Evropsku uniju 1. maja 2004. deset novih članica – Estonije, Kipra, Letonije, Litvanije, Mađarske, Malte, Poljske, Slovačke, Slovenije i češke.
2005. – Umro je britanski pisac Džon Fauls, autor romana „čarobnjak“, „Žena francuskog poručnika“, „Kolekcionar“, „Kula od abonosa“, „Mušica“, „Danijel Martin“.
2006. – Bivši irački predsednik Sadam Husein osuđen je na smrt vešanjem zbog zločina protiv čovečnosti. Sadam je zajedno sa sedmoricom bivših iračkih zvaničnika bio optužen za ubistvo 148 muslimanskih šiita u mestu Dudžailu posle pokušaja atentata na njega 1982.
2006. – Umro je bivši turski predsednik vlade Bulent Edževit, poznat kao levo orijentisani nacionalista čija politička karijera je trajala pola veka. Kao predsednik vlade Turske Edževit će ostati upamćen po tome što je poslao trupe na podeljeni Kipar 1974. godine, kao i po tome što je obezbedio svojoj zemlji status kandidata za prijem u Evropsku uniju 1999. godine.
