1568. – Rođen je italijanski filozof Tomazo Kampanela, dominikanski kaluđer, utopijski filozof, koji je 27 godina proveo u tamnici. U delu „Država sunca“, napisanom po uzoru na Platona, njegove sledbenike i Tomasa Mora, izložio je shvatanja o idealnom društvu kao nekoj vrsti platonističke socijalne države.
1638. – Rođen je francuski kralj Luj XIV, poznat kao „kralj Sunce“. Na presto je stupio 1643. kao petogodišnjak, posle smrti oca Luja XIII. Vladao je 72 godine, najduže u istoriji Evrope. Vodio je mnoge ratove kako bi obezbedio hegemoniju Francuske, sa promenljivim uspehom. Njegovo ime simbol je prosvećenog apsolutizma, specifične koncepcije vladavine, karakteristične za 18. i delimično 19. vek. Sagradio je dvorac Versaj, koji je ubrzo postao uzor najrazličitijim monarsima širom Evrope. Po uzoru na Versaj nastao je petrogradski Peterhof, palata u Potsdamu kod Berlina, Šenbrun u Beču i mnoge druge palate širom kontinenta. Bio je poznat i kao širokogrudi mecena.
1735. – Rođen je nemački kompozitor, pijanista i dirigent Johan Kristijan Bah, najmlađi sin Johana Sebastijana Baha, koji je živeo i u Milanu i Londonu, pa je nazivan „italijanski Bah“ i „engleski Bah“. U Engleskoj se proslavio kao pijanista i organizator muzičkog života i postao muzički učitelj kraljice Šarlote. Značajan je kao kompozitor sonata i koncerata za klavir u rokoko stilu, po čemu je preteča mladog Volfganga Amadeusa Mocarta. Dela: 15 opera, više od 60 simfonija, 37 klavirskih koncerata, 13 uvertira, klavirske sonate, kamerna muzika.
1791. – Rođen je nemački kompozitor đakomo Majerber. Pravo ime bilo mu je Jakob Libman Ber. Odigrao je vidnu ulogu u stvaranju francuske velike opere. Bio je veoma popularan, ali je njegova muzika izazivala i mnoge polemike. Dela: opere „Hugenoti“, „Afrikanka“, „Robert đavo“, „Prorok“.
1798. – Osmansko carstvo je objavilo rat Francuskoj.
1800. – Malta je pala u ruke Britanaca pod admiralom Horejšom Nelsonom, koji je prethodno blokirao francuske trupe na tom sredozemnom ostrvu i tako ga preoteo od Francuske.
1857. – Umro je francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i osnivač sociologije. Dela: „Kurs pozitivne filozofije“, „Rasprava o celini pozitivizma“, „Sistem pozitivne politike“, „Pozitivistički katehizam“.
1860. – Rusija, Velika Britanija, Francuska, Pruska, Austrija i Osmansko carstvo potpisali su ugovor o uspostavljanju reda u Siriji (tada turska teritorija) posle masakra koji su nad hrišćanima počinili muslimani.
1888. – Rođen je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan, profesor filozofije na univerzitetima u Madrasu, Kalkuti, čikagu i Oksfordu, ambasador u Moskvi 1939, potpredsednik Indije od 1952. i predsednik od 1962. do 1967. Najviše ga je zaokupljala religija, etika, istorija filozofije i kulture i mogućnost objedinjenja civilizacijskih i kulturnih vrednosti Istoka i Zapada. Koristeći se komparativnom metodom u istoriji filozofije, nastojao je da pokaže značajnu ulogu indijskog nasleđa u mogućnoj kulturnoj renesansi jedinstvene svetske kulture. Dela: „Indijska filozofija“, „Istočna religija i misao Zapada“, „Religija i društvo“, „Kalki, ili budućnost civilizacije“, „Istorija Istočne i Zapadne filozofije“.
1899. – Umro je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata uopšte, član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske akademije, dva puta član namesništva maloletnim vladarima i četiri puta predsednik vlade Srbije. Po okončanju studija u Francuskoj i u Hajdelbergu, vratio se u otadžbinu i ubrzo je postavljen za šefa srpskog poslanstva u Istanbulu. Tokom boravka u Turskoj od 1861. do 1867. uspešno je okončao pregovore o opozivanju turskih garnizona iz utvrđenih gradova Srbije. Ministar inostranih poslova je u razdoblju od 1867. do 1888. predsednik vlade Kneževine i Kraljevine Srbije u više navrata. Namesnik maloletnog kneza Milana Obrenovića postao je 1868. a od 1889. maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Kao namesnik kneza Milana najviše je doprineo donosenju novog ustava 1869. a 1878. uspešno je zastupao Srbiju na Berlinskom kongresu. Odbio je 1881. da potpiše sporazum sa Austro-Ugarskom, smatrajući da će Srbiju učiniti ekonomski zavisnom od Dvojne Monarhije, zbog čega je podneo ostavku na položaj šefa vlade. Po povratku na vlast 1887. i kasnije kao regent kralja Aleksandra nastojao je da Srbija oslonac nađe u Rusiji, a u unutrašnjoj politici pokušao je da suzbije uticaj radikala, ali je položaj regenta napustio 1893. pošto je kralj Aleksandar uz podršku radikala izvršio državni udar. Dela: „Spoljašnji odnošaji Srbije 1848-1872“, „Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobođenje i nezavisnost 1875-1878“.
1902. – Rođen je američki filmski producent Daril Frensis Zanuk, koji je 1933. osnovao filmsku kompaniju „Tventi senčeri foks“. Bio je producent niza značajnih filmova: „Plodovi gneva“, „Sve o Evi“, „Viva Zapata!“, „Najduži dan“, „Koreni neba“, „Mladi gospodin Linkoln“.
1914. – Nemački vojnici ubili su u Prvom svetskom ratu francuskog pisca i filozofa Šarla Pjera Pegija, jednu od ključnih javnih ličnosti u oslobađanju nevino osuđenog kapetana Alfreda Drajfusa. Kao urednik lista „Petnaestodnevne sveske“ rozobličio je pozadinu montiranog sudskog procesa Drajfusu kao navodnom nemačkom špijunu. Dela: drama „Jovanka Orleanka“, eseji „Naša mladost“,“Novac“.
1919. – U napadu belogardejaca na njegov štab, poginuo je ruski revolucionar Vasilij Ivanovič čapajev, komandant 25. streljačke divizije boljševičke vojske u građanskom ratu koji je posle Oktobarske revolucije izbio u Rusiji. U Prvom svetskom ratu više puta je odlikovan za hrabrost, a početkom 1918. formirao je odrede za borbu protiv kontrarevolucije.
1939. – SAD su proglasile neutralnost u Drugom svetskom ratu.
1960. – Predsednik Konga (bivši Belgijski Kongo, kasnije Zair) Žozef Kasavubu smenio je vođu nacionalnooslobodilačkog pokreta i predsednika vlade, poznatog pesnika, Patrisa Lumumbu. Potom ga je izručio separatisti iz provincije Katanga Moizu čombeu, čiji su ga plaćenici ubili u februaru 1961.
1972. – Palestinski teroristi ubili su u Minhenu 11 izraelskih sportista, učesnika Olimpijskih igara, koje su prethodno oteli. U 24-časovnoj pucnjavi na aerodromu, poginula su i četvorica terorista i jedan zapadnonemački policajac.
1977. – Zapadnonemački komunistički teroristi (crvene brigade) oteli su predsednika Federacije zapadnonemačke industrije Hansa Martina Šlejera, čije je telo pronađeno 19. oktobra 1977. u Francuskoj.
1990. – Predsednici vlada Severne i Južne Koreje susreli su se u Seulu, što su bili razgovori na do tada najvišem nivou između dveju zemalja podeljenih posle Korejskog rata 1953.
1995. – Francuska je izvela prvu u seriji atomskih proba na pacifičkom ostrvu Mururoa u Francuskoj Polineziji, što je izazvalo osudu širom sveta i masovne proteste, posebno u Australiji i na Tahitiju.
1998. – Skupština Severne Koreje izabrala je Kim Džong Ila, sina preminulog Kim Il Sunga, za šefa Nacionalne komisije za odbranu, što je zvanično najviši položaj u zemlji pošto je ukinuta predsednička funkcija, čime je kompletiran proces prvog naslednog prenosa vlasti u komunističkim zemljama.
2002. – U eksploziji autombila-bombe u glavnom gradu Avganistana Kabulu ubijeno je najmanje 26 ljudi, a kasnije istog dana pokušan je u južnom gradu Kandahar atentat na avganistanskog premijera Hamida Karzaija.
2005. – Indonežanski putnički avion Boing 737-200 pao je na stambeni deo Medana, grada na severu ostrva Sumatre. Od ukupno 112 putnika i pet članova posade, poginule su 103 osobe, dok je na zemlji zivot izgubilo 47 ljudi.
