1189. – Umro je engleski kralj Henri II Plantagenet, osnivač dinastije Plantageneta, koji je tokom vladavine od 1154. do smrti ograničio ulogu Crkve u sferi sudstva i daljim reformama sudskog sistema znatno je ojačao kraljevsku vlast.
1415. – U Konstanci je na lomači spaljen Jan Hus, češki verski reformator, propovednik i nacionalni radnik. Izvršio je reformu češkog jezika i pravopisa. Bio je rektor Univerziteta u Pragu i borac protiv nemačkog uticaja u češkoj. Žigosao je visoko sveštenstvo rimokatoličke crkve zbog besramnog bogaćenja i drugih zloupotreba. U borbi za reformu crkve stekao je mnoštvo pristalica, uključujući češkog kralja Vaclava IV. Papa ga je osudio kao jeretika 1410.
1533. – Umro je italijanski pisac Lodoviko Ariosto, čiji je viteški ep „Besni Orlando“, s motivom ljubavnog ludila junaka Orlanda iz doba Karla Velikog, klašično delo italijanske renesansne književnosti. Ep o Rolandu (Orlandu) vekovima ranije bio je neizbežna tema srednjovekovne epske književnosti. Ostala dela: komedije „Negromant“, „Kasarija“, lirske pesme, satire.
1535. – Pogubljen je engleski pisac i državnik Tomas Mor, rodonačelnik utopijskog socijalizma, pisac socijalnih, istorijskih i teoloških spisa. Od 1529. do 1532. bio je lord-kancelar kralja Henrija VIII, ali je 1535. zbog odbacivanja crkvene reformacije i odbijanja da prizna kralja za poglavara novoustanovljene Anglikanske crkve – osuđen na smrt i pogubljen. U političko-filozofskom spisu „Utopija“, objavljenom na latinskom 1516. prikazao je bedu Engleske, otimanje zemlje od seljaka od strane veleposednika kao i rani kapitalizam. Tome nasuprot, naslikao je zamišljeno ostrvo „Utopiju“, oslobođeno privatne svojine, kao idealnu socijalnu državu sa savršenim društvenim i političkim sistemom. Termin – Utopija danas se koristi kao sinonim za nešto neostvarljivo.
1600. – Mihailo Hrabri, knez Vlaške, uspeo ja da ujedini pod svojom vlašću pokrajine Vlašku, Transilvaniju (negdašnji mađarski Erdelj) i Moldaviju prvi put u istoriji. Konačno te teritorije su ujedinjene u savremenoj Rumuniji posle Prvog svetskog rata.
1796. – Rođen je ruski car Nikolaj I Pavlovič Romanov. Vladao je od 1825. do smrti 1855. Ugušio je 1825. ustanak dekabrista (pro liberalna pobuna petrogradskih pukova-pod uticajem modernih intelektualnih stremljenja) a 1831. ustanak u Poljskoj. Bio je izrazito reakcionarno orjentisan, tokom njegove vladavine sumnjičeni su mnogi ruski pisci, poput Puškina, Ljermontova, Belinskog, Ševčenka. U dogovoru s Austrijom, ugušio je 1849. revoluciju u Mađarskoj. Rusiju je, uglavnom na račun Turske, proširio, pripojivši Jermeniju, Zakavkazje, istočne obale Crnog mora i ušće Dunava, ali je izgubio Krimski rat. Taj rat vođen od 1853. protiv Turske, kojoj su se pridružile Francuska, Britanija i Sardinija (Pijemont), okončan je godinu dana posle njegove smrti Pariskim mirom. Rusija je izgubila pravo da drži flotu u Crnom moru i podiže tvrđave na njegovim obalama, kao i deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama (Vlaška i Moldavija).
1809. – Francuzi su uhapsili papu Pija VII, koji je ekskomunicirao iz rimokatoličke crkve francuskog cara Napoleona I.
1827. – Rusija, Britanija i Francuska u Londonu su potpisale sporazum o podršci borbi Grka za samostalnost. Tada je dogovoreno da se izvrši pritisak na Osmansko carstvo da potpiše primirje s grčkim ustanicima.
1832. – Rođen je austrijski nadvojvoda Ferdinand Maksimilijan >latI Jozef Habzburg, kojeg je 1864. za cara Meksika nametnuo francuski car Napoleon III. Namera je bila da preko njega ostvari uticaj Francuske u toj zemlji. Meksički republikanci potukli su intervencionističke trupe i 1867. streljali su Maksimilijana I, a za predsednika Meksika ponovo je izabran Pablo Huares, nazvan „Vašington Meksika“, koji je u vreme francuske intervencije od 1861. do 1867. predvodio meksički narod u borbi za nezavisnost zemlje.
1885. – Francuski biolog i hemičar Luj Paster prvi put je uspešno primenio vakcinu protiv besnila na ljudskom biću, ubrizgavši je devetogodišnjem Žozefu Majsteru iz Alzasa, kojeg je ujeo besan pas.
1893. – Umro je francuski pisac Anri Rene Alber Gi de Mopasan, jedan od najizrazitijih predstavnika evropskog naturalizma. Napisao je oko 300 pripovetki i šest romana, pisao je i pozorišne komade, putne beleške, pesme. Ljudsku sebičnost opisivao ironično, katkad satirično. Dela: romani „Jedan život“, „Nova banja“, „Pjer i Žan“, pripovetke „Strasti“, „Naličja“, „Zamke“, „U ratu“, „Vodom“.
1908. – U Osmanskom carstvu izbila je Mladoturska revolucija pod vođstvom mlađih oficira i intelektualaca nezadovoljnih vladom sultana Abdula Hamida II, koji su kao cilj označili uspostavljanje ustavnog režima. Pod pritiskom ustanika, sultan je pristao na reformu poretka na osnovu ustava iz 1876 – uvedena je neka vrsta vrlo ograničenog parlamentarizma. Kada je 1909. pokušao povratak na staro Abdul Hamid je zbačen. Mladoturci su pre dolaska na vlast seljacima obećali državnu, deo spahijske zemlje, ukidanje desetka i otkupnog sistema, a neturskim nacijama široku nacionalnu i kulturnu autonomiju, što nisu ispunili. Seljaci su ostali bez zemlje, a odnos prema nemuslimanima nije se popravio. Šta više, Mladoturci su, pod uticajem aktuelnih tendencija u Evropi, bili izrazito nacionalistički orjentisani, pa je položaj manjinskih grupa bio još gori. Stari Panislamizam zamenjen je tada Panturanizmom, čiju će konačnu pobedu ostvariti tek Ataturk.
1919. – Britanski dirižabl „R-34“ spustio se na Ruzveltovu poljanu u Njujorku, postavši prvi vazduhoplov koji je preleteo Atlantski okean.
1923. – Zvanično je proglašeno osnivanje Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, na osnovu odluke Prvog svesaveznog kongresa sovjeta krajem 1922.
1928. – U Njujorku je održana premijera filma „Svetla Njujorka“, prvog zvučnog filma u istoriji kinematografije.
1935. – Rođen je tibetanski verski vođa Dalaj Lama, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1989.
1937. – Poginuo je Blagoje Parović „Šmit“, politički komesar 13. internacionalne (francuske) brigade i jedan od istaknutih rukovodilaca KPJ. Parović je poginuo u bici kod Brunete u Španskom građanskom ratu.
1944. – U požaru koji je u glavnoj šatri cirkusa „Ringling Brothers and Barnum & Bailey“ izazvao nevešti gutač vatre, u američkom gradu Hartford u Konektikatu poginulo je 167 ljudi.
1945. – Nikaragva je postala prva država koja je formalno prihvatila Povelju UN.
1962. – Umro je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949. Prikazivao je društvenu istoriju američkog Juga, degeneraciju i propadanje starosedelačke gospodstvenosti kao i surovost i bezobzirnost došljaka. Bio je hroničar propadanja, poročnosti, izopačenosti i svireposti. Dela: romani „Sartoris“, „Buka i bes“, „Svetlost u avgustu“, „Komarci“, „Medved“, „Konjički gambit“, „Uljez u prašinu“, „Divlje palme“, „Vojnikova plata“, „Starac“, „Gospodska kuća“, „Rekvijem za iskušenicu“, „Lupeži“, „Utočište“, pripovetke „Svetilište“, „Nepobeđeni“.
1964. – Britanski protektorat u Africi Njasalend postao je pod nazivom Malavi nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta. Do tada on je bio sastavni deo federacije Rodezija i Njasa.
1967. – U Nigeriji je buknuo građanski rat, okončan u januaru 1970. porazom oružanih snaga Bijafre koja je pokušala da se otcepi. Bijafra je bila jugoistočna nigerijska provincija, koja je nakon pronalaska značajnih količina nafte na njenoj teritoriji odlučila da se odvoji od Nigerije.
1971. – Umro je američki muzičar afričkog porekla Luis „Sačmo“ Armstrong, najveći trubač u istoriji džeza. Tokom karijere duge više od pola veka proslavio se i kao pevač neponovljivog hrapavog i toplog glasa, a mnogobrojne turneje širom sveta, uključujući Beograd, donele su mu nezvaničnu titulu „ambasadora dobre volje“. Snimio je i više filmova u kojima je takođe iskazao raskošni talenat izuzetnog zabavljača.
1986. – Dvojica Australijanca su kao prvi Zapadnjaci obešeni u Maleziji, na osnovu drakonskog zakona te zemlje o trgovini drogom, posle smrtne presude pod optužbom da su švercovali drogu.
1988. – U najgoroj nesreći od početka eksploatacije nafte na moru, u eksploziji naftne platforme „Pajper Alfa“ u britanskom sektoru Severnog mora, poginulo je 167 ljudi.
1989. – Umro je mađarski državnik Janoš Kadar, komunistički lider Mađarske od 1956. do 1988. U Drugom svetskom ratu je kao sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Mađarske učestvovao u organizovanju slabašnog pokreta otpora snagama nacističke Nemačke. Tokom vladavine Maćaša Rakošija postavljen je za ministra unutrašnjih poslova, ali je uhapšen 1951, u vreme čistki u političkom vrhu posle rezolucije Informbiroa 1948. i optužbi protiv Jugoslavije, nakon čega je u koncentracionom logoru proveo nepune tri godine. Posle pobune protiv Rakošijevog režima 1956. i intervencije sovjetskih trupa, vratio se u politički vrh i zaslužan je za izvlačenje Mađarske iz velike društvene krize.
2000. – Umro je jugoslovenski političar Lazar Koliševski, prvi Predsednik vlade u istoriji Makedonije i takođe prvi predsednik SFRJ posle smrti Josipa Broza 1980.
2002. – Dvojica atentatora ubila su u Kabulu Hadži Abdula Kadira, jednog od tri avganistanska potpredsednika i ministra javnih radova.
2004. – Umro je austrijski državnik Tomas Klestil, predsednik Austrije od 1992.
2005. – Umro je francuski književnik i nobelovac Klod Simon, koji se na književnoj sceni pročuo 60-ih kao jedan od tvoraca „novog romana“, literarnog stila karakterističnog po brojnim unutrašnjim monolozima i izostanku znakova interpunkcije. Dela: „Trava“, „Flandrijski put“, „Palata“, „Istorija“, „Vetar“, „Triptih“, „Akacija“.
2008. – Umrla je Olga Bruči, prvakinja Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Diplomirala je 1951. na Muzičkoj akademiju u Beogradu u klasi profesora Nikole Cvejića. Docnije je solo pevanje usavršavala u Novom Sadu i Beču, kod Todora Dinjaškog i Marije Gerhard. Posebno je upamćena po ulogama đilde (u operi Rigoleto), Lučije (Lučija od Pamermura), Violete (Travijata), Leonore (Trubadur), Nede (Pajaci), Abigaile (Nabuko) i Dona Elvire (Don Žuan). Dobitnica je Ordena rada sa srebrnim vencem i Nagrade grada Novog Sada (Oktobarske).
