1522. – Španski moreplovac Huan Sebastijan del Kano prvi je oplovio oko Zemlje, vrativši se u Španiju brodom „Viktorija“ sa samo 18 mornara, čime je okončao ekspediciju započetu 1519. s pet brodova i 270 mornara, koju je u službi Španije poveo portugalski moreplovac Fernando Magelan. Del Kano je preuzeo komandu kad su 1521. Magelana ubili filipinski urođenici.
1566. – Prilikom opsade Sigeta, u trećem pohodu na Beč, umro je turski sultan Sulejman II, tokom čije je 46-godišnje vladavine Osmansko carstvo bilo na vrhuncu moći. Osvojio je 1521. Beograd, 1522. grčko ostrvo Rodos, 1526. potukao je Mađare kod Mohača i potom pokorio Ugarsku. Takođe je zauzeo rusko poluostrvo Krim, kao i Moldaviju, Tunis, Alžir. Opseo je i Beč, ali ga nije osvojio. Nasledio ga je Selim II, ustoličen u Beogradu 28. oktobra 1566.
1683. – Umro je francuski državnik Žan Batist Kolber, ministar finansija kralja Luja XIV, jedan od rodonačelnika privrednog protekcionizma. Uveo je zaštitne carine, dao velike povlastice industriji, povećao izvoz, ojačao kolonijalnu ekspanziju i eksploataciju. Usavršio je i povećao trgovačku i ratnu mornaricu i modernizovao ratne luke. Izgradio je čitav sistem kanala, koji su bitno olakšali trgovinu i saobraćaj uopšte.
1688. – Austrijanci su posle jednomesečne opsade preoteli Beograd od Turaka. Janičari su prethodno temeljno opljačkali grad i ukrcali plen na 500 lađa kojima su pobegli Dunavom. Posle pljačke Turci su spalili delove Beograda, kojem je veliku štetu nanelo i austrijsko bombardovanje.
1757. – Rođen je francuski general i državnik markiz Lafajet (Mari Žozef Žilber de Motje), koji se od 1777. do 1781. uz američke koloniste borio za oslobođenje Severne Amerike od Britanaca. U Francuskoj revoluciji zalagao se za načelo ustavne monarhije. Kao komandant Nacionalne garde u julu 1791. naredio je da se na Marsovom polju, pored Pariza, puca u Parižane koji su protestovali što je kralj Luj XVI ostao na prestolu, a kad se revolucija okrenula protiv kralja napustio je komandu nad Centralnom armijom i 1792. promenio je stranu. Bio je neaktivan tokom vladavine Napoleona I, a u Julskoj monarhiji uspostavljenoj 1830. opet je komandovao Nacionalnom gardom.
1766. – Rođen je engleski hemičar i fizičar Džon Dalton, jedan od osnivača atomske teorije materije. Objasnio je Prustov zakon stalnih proporcija, postavio zakon umnoženih proporcija i prvi određivao relativne atomske mase hemijskih elemenata. Ispitivao je osobine gasova, postavio zakon parcijalnih pritisaka i bavio se meteorologijom. Patio je od slepila za boje, pa je proučavao i tu anomaliju, koja je po njemu nazvana daltonizam. Shvatanja je izložio u trotomnom delu „Novi sistem filozofije hemije“.
1876. – Rođen je škotski fiziolog Džon Džejms Rikard Maklaud, koji je s kanadskim fiziologom Frederikom Grantom Bantingom 1923. podelio Nobelovu nagradu za medicinu za otkriće insulina.
1901. – Na predsednika SAD Vilijama Mekinlija u Bafalu je pucao anarhista Leon čolgos. Ranjeni predsednik – izabran na taj položaj 1896. – umro je posle osam dana, a 14. septembra 1901. šef države postao je Teodor Ruzvelt.
1914. – Na zahtev saveznika da, posle pobede na Ceru u Prvom svetskom ratu nad austrougarskim trupama, preduzme ofanzivu preko granice, srpska vojska je počela operacije u Sremu i istočnoj Bosni. Borbe su trajale do 11. novembra 1914, kada je načelnik štaba Vrhovne komande vojvoda Radomir Putnik naredio povlačenje. Matično srpsko stanovništvo u Sremu koje je tada ushićeno dočekalo srpsku vojsku bilo je vrlo brutalno kažnjeno.
1914. – Francuske trupe su uz pomoć britanskog ekspedicionog korpusa krenule u kontraofanzivu na frontu širokom 500 kilometara, čime je počela prva velika bitka na reci Marni u Francuskoj u Prvom svetskom ratu, u kojoj je za četiri dana nemačka vojska pretrpela težak poraz.
1920. – Prvom sednicom odžanom u zdanju Rektorata Univerziteta u Beogradu (Kapetan Mišino zdanje) započeo je s radom Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu. Visoko teološko obrazovanje kod pravoslavnih Srba postojalo je prethodno samo u Karlovačkoj bogosloviji – koja ipak nikada nije i formalno uzdignuta u rang visoke škole, mada je po kvalitetu kao i programu taj rang dosegla, po oceni stručne javnosti.
1923. – Rođen je kralj Jugoslavije Petar II Karađorđević. Prvorođeni sin Kralja Aleksandra i Kraljice Marije Petar II rođen je u Beogradu. Kumovi na krštenju bili su mu Kralj Džordž VI i Kraljica Elizabeta. Posle osnovnog obrazovanja na Dvoru, pohađao je školu u Engleskoj, iz koje se vratio posle atentata na njegovog oca 1934. Pošto je bio maloletan i imao svega 11 godina, kraljevsko upravljanje zemljom preneto je na Namesništvo koje se sastojalo od tri regenta, među kojima je bio i njegov stric Princ Pavle Karađorđević. Posle državnog udara 27. marta 1941. proglašen je kraljem. Zajedno sa vladom emigrira, prvo u Grčku i Palestinu, a zatim u Egipat. U junu 1941. stigao je u Englesku, gde je prihvaćen kao simbol protivljenja nacizmu. Nikada se više nije vratio u zemlju pošto je posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji uveden komunistički režim. Umro je u Denveru (SAD) novembra 1970, a sahranjen je u crkvi Svetog Save u Libertvilu. Jedini je kralj neke zemlje sahranjen u Sjedinjenim Državama. Napisao je memoare: „Život jednog kralja“.
1940. – Rumunski kralj Karol II Hoencolern abdicirao je u Drugom svetskom ratu pod pritiskom Sila osovine u korist sina Mihajla.
1944. – Avijacija zapadnih saveznika je u Drugom svetskom ratu teško bombardovala Leskovac – na rođendan kralja Petra II. Što nije imalo mnogo uticaja na stanje nemačke vojne sile – kao i u slučaju bombardovanja Beograda, Podgorice, Smedereva, Nikšića, ćuprije, ukupno 25 gradova u Srbiji pred kraj rata. Uglavnom su razarani civilni ciljevi, što stručnjaci pravdaju velikim visinama sa kojih je vršeno bombardovanje, ipak činjenica je da su srpski gradovi često bombardovani na praznike, poput Uskrsa 1944. (kada je Beograd najteže stradao) ili na kraljev rođendan. Tokom bombardovanja Leskovca poginulo je više od 1.600 civila, a centar – staro jezgro grada – je potpuno razoren.
1944. – U trenutku kada je Crvena armija izbila na njene granice, Bugarska je u Drugom svetskom ratu objavila rat Nemačkoj. Kao saveznica Nemačke, Bugarska je u ratu držala pod okupacijom delove Grčke i Srbije (Jugoslavije), a veliki deo je i anektirala.
1966. – Južnoafričkog premijera Hendrika Frenša Fervuda ubio je u toku parlamentarne debate u Kejptaunu skupštinski kurir Dimtrik Cafondas. Tokom Fervudove vladavine od 1958. donesen je najveći deo zakona kojima je regulisan sistem aparthejda (specifičan sistem potpune rasne segregacije) u Južnoj Africi.
1968. – Afrička kraljevina Svazilend (Ngvane) stekla je nezavisnost od Velike Britanije, koja je njome vladala od 1881.
1970. – Palestinski teroristi oteli su četiri aviona koja su putovala u Njujork iz Evrope. Sutradan su u Kairu zapalili „Boing 747“ američke kompanije „Pan ameriken“, a dva „Boinga 707“ digli su u vazduh 12. septembra 1970. u Jordanu. četvrti avion spustio se u London, a otmičarka Lejla Kaled je uhapšena.
1989. – Prilikom pada kubanskog putničkog aviona na jedno predgrađe Havane, neposredno posle poletanja, poginulo je 170 ljudi.
1991. – Sovjetski Savez je priznao nezavisnost Litvanije, Letonije i Estonije.
1991. – Lenjingradu je vraćeno prvobitno ime Sankt Peterburg. Građani su se na referendumu izjasnili za prvobitni naziv, treća ponuđena mogućnost bila je – Petrograd, kako se grad zvanično zvao od 1914. do 1924. ali je ona takođe odbačena, kao i ime Lenjingrad.
1994. – Premijer Irske Albert Rejnolds prvi se put u ime irske vlade sastao s vođom severnoirske partije Šin Fejn (političko krilo terorističke Irske republikanske armije) Džerijem Adamsom, s kojim je razgovarao o političkom rešenju dugogodišnje krize i sukoba rimokatolika i protestanata u Severnoj Irskoj.
1998. – Umro je japanski filmski režiser Akira Kurosava. Njegovo delo proslavilo je japansku kinematografiju ali i japansku kulturu uopšte. Jedini je režiser koji je dobio dva Oskara za najbolji inostrani film. Uspešno je spajao tradiciju i kulturu Japana sa evropskim senzibilitetom. Kritičari su ga prozvali „teno (car) japanske kinematografije“. Filmovi: „Rašomon“, „Sedam samuraja“, „Krvavi presto“, „Idiot“, „Živeti“, „Na dnu“, „Dodeskaden“, „Dersu Uzala“, „Kagemuša“, „Ran“, „Madadajo“.
1999. – Glavnokomandujući Kfora, general Majk Džekson smenio je visokog američkog oficira zbog toga što je desetak dana ranije rodbini otetih Srba obelodanio istinu o postojanju masovne grobnice s telima 15 civila u Ugljaru.
2001. – Britanac Piter Brej prvi je kajakom preplovio Atlantski okean, za šta mu je trebalo 75 dana.
2002. – Nemacka vlada odlučila je da plati više od dve milijarde evra nadoknade sportistima bivše Istočne Nemačke koji su bili podvrgavani sistematskom programu dopinga od sedamdesetih godina 20. veka.
2006. – Poginula su 54 rudara prilikom eksplozije u rudniku uglja na istoku Indije. Nesreća se dogodila u provinciji Danbad u istočnoj indijskoj državi Džarkand.
2007. – Umro je Lučano Pavaroti, italijanski operski pevač. Jedan je od najznačajnijih tenora 20. veka. Rođen je u porodici muzičara. Bavio se pedagogijom i izvesno vreme radio je kao učitelj. Uzimao je časove pevanja od 1956. kod Ariga Pole i Etora Kampoljanija. Karijeru svetske operske zvezde je započeo 1961. ulogom Roberta u operi „Boemi“ đakoma Pučinija. Prvi javni nastup van Italije imao je u Beogradu. Bio je poznat i po humanitarnom radu, dobitnik je posebnog priznanja od strane Visokog komesarijata UN za izbeglice.
