1598. – Rođen je španski slikar Francisko de Surbaran, jedan od najznačajnijih umetnika 17. veka, koji je snažnim realističkim postupkom najčešće slikao religiozne motive. Bio je to vrhunski barokni majstor sa, za taj period karakterističnim, izraženim kontrastima svetlosti i tame.
1659. – Francuska i Španija su zaključile Pirinejski mir, kojim je završen rat između dve zemlje započet 1635.
1781. – U Španiji je, u Sevilji, poslednji put sprovedeno javno spaljivanje od strane inkvizicije. Bila je to rimokatolička institucija koja je istraživala razne vidove krivoverja, veštičarenja i tome slično, poznata po brutalnosti. Poslednja osoba optužena da je jeretik osuđena je u Španiji od strane inkvizicije 1826.
1867. – Rođena je poljska fizičarka Marija Sklodovska, poznata kao Marija Kiri, dobitnica dve Nobelove nagrade. Sa suprugom Pjerom Kirijem iz rude urana izdvojila je nove elemente radijum i polonijum. Prva je žena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef katedre za fiziku na Sorboni. Bila je osnivač i direktor Instituta za radijum u Parizu. S Pjerom je 1903. podelila Nobelovu nagradu za fiziku, a 1911. sama je dobila Nobelovu nagradu za hemiju. Posle Pjerove smrti 1906. otkrila je radioaktivnost torijuma. U čast bračnog para Kiri, jedna merna jedinica u fizici je nazvana „kiri“.
1875. – Britanski istraživač Vernej Kameron stigao je na atlantsku obalu Afrike kao prvi Evropljanin koji je prešao Afriku od obale do obale. Na taj put krenuo je 1873. iz Zanzibara.
1879. – Rođen je ruski revolucionar Lav Trocki, (pravo ime bilo mu je Lav Davidovič Bronštajn), jedan od vođa Oktobarske revolucije 1917. Učestvovao je i u revoluciji 1905. tokom koje je predvodio Petrogradski sovjet. U vreme balkanskih ratova 1912. i 1913. dva puta je boravio u Srbiji kao ratni dopisnik „Pravde“. U Oktobarskoj revoluciji ponovo je postao predsednik Petrogradskog sovjeta. Bio je i član Politbiroa boljševičke partije, a kao šef diplomatije u prvoj sovjetskoj vladi pregovarao je s Nemačkom o zaključenju mira u Prvom svetskom ratu (Brest-Litovski mir). Tim sporazumom boljševička Rusija ostavila je na cedilu sve svoje saveznike a ogroman deo teritorije Rusije predat je Nemačkoj i Austro-Ugarskoj. Od 1918. do 1924. kao vojni komesar i predsednik sovjetskog Vojno-revolucionarnog komiteta udario je temelje sovjetske vojske. Od 1923. predvodio je neformalnu opoziciju u boljševičkoj partiji i već tada se sukobio sa Staljinom, a sukob je pojačan 1926. kad je postao vođa „ujedinjene opozicije“. Staljin je 1927. izdejstvovao njegovo isključenje iz partije, 1929. proteran je iz Sovjetskog Saveza. Ubijen je 1940. u Meksiku.
1913. – Rođen je francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. Njegovo književno delo zasnovano je na idejama sveprisutne paradoksalnosti savremenog sveta. Smisao je pronalazio u stvaralaštvu, po njegovim rečima, „stvarati znači dva puta živeti“. Poginuo je 1960. u saobraćajnoj nesreći. Dela: romani „Stranac“, „Kuga“, „Pad“, pozorišni komadi „Kaligula“, „Pravednici“, „Opsadno stanje“, „Nesporazum“, eseji „Svadba“, „Mit o Sizifu“, „Pisma nemačkom prijatelju“, „Pobunjeni čovek“.
1917. – U Petrogradu je pod vođstvom lidera boljševika Lenjina počela Oktobarska revolucija i srušena je privremena ruska vlada Aleksandra Kerenskog. U rano jutro „Crvena garda“ i revolucionarne jedinice zaposele su važne objekte u gradu, a zatim je Vojno-revolucionarni komitet objavio proglas o padu privremene vlade i vlast je preuzeo Petrogradski sovjet radničkih i vojnih deputata. Dok su ustanici jurišali na Zimski dvorac, u Smoljnom je Drugi kongres sovjeta radničkih i vojničkih deputata izabrao prvu revolucionarnu radničko-seljačku vladu s Lenjinom na čelu.
1937. – U Beogradu je na inicijativu Srpske književne zadruge, na uglu ulica Grobljanske (danas Ruzveltova) i Kralja Aleksandra, postavljen spomenik Vuku Karadžiću. Spomenik izliven u bronzi, na kome piše „Vuku – srpski narod“, izradio je vajar đorđe Jovanović.
1944. – Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt izabran je četvrti put za šefa države, što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji i suprotno je zakonu SAD, ali je tada tolerisano zbog specifičnih uslova.
1946. – Završena je prva savezna radna akcija tadašnje Jugoslavije, na železničkoj pruzi Brčko-Banovići. Oko 70.000 učesnika iz cele zemlje i 2.000 iz inostranstva izgradilo je za 190 dana prugu dugu 90 kilometara.
1956. – Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala je rezoluciju kojom je Velikoj Britaniji, Francuskoj i Izraelu naloženo da odmah povuku trupe iz Egipta.
1966. – Kineske diplomate napustile su u znak protesta proslavu Oktobarske revolucije u Moskvi, pošto su čuli sovjetske kritike upućene vladi Kine.
1972. – Ričard Nikson izabran je drugi put za predsednika SAD, ali je u avgustu 1974. bio prisiljen da podnese ostavku zbog afere Votergejt u kojoj je otkriveno da su pristalice republikanaca uoči tih izbora, radi špijunaže provalile u glavno sedište Demokratske stranke. To je bilo prvi put da američki predsednik podnese ostavku.
1973. – SAD i Egipat uspostavili su pune diplomatske odnose, prekinute posle šestodnevnog rata 1967, u kojem je izraelska armija do nogu potukla egipatske snage i zauzela Sinaj (uključujući Gazu), Zapadnu obalu, Golan.
1980. – Umro je američki filmski glumac Stiv Mek Kvin. Najčešće je igrao u avanturističkim filmovima. Glumac snažnog temperamenta i specifičnog ličnog šara. Filmovi: „Sedmorica veličanstvenih“, „Sinsinati Kid“, „Šampion rodea“, „Beg“, „Leptir“, „Tom Horn“, „Lovac“.
1987. – Predsednika Habiba Burgibu, na vlasti od sticanja nezavisnosti Tunisa 1956, državnim udarom bez prolivanja krvi oborio je njegov predsednik vlade Zin el Abidin Bin Ali. Ovaj čin on je opravdao tumačenjem je 84-godišnji lider senilan i nije sposoban da vlada. Burgiba je 1974. proglašen doživotnim predsednikom Tunisa.
1990. – Meri Robinson postala je prva žena predsednik Irske.
1992. – Umro je slovački državnik Aleksander Dubček, vođa pokreta reformi u čehoslovačkoj krajem šezdesetih 20. veka, poznatih kao „Praško proleće“. U Drugom svetskom ratu učestvovao je 1944. u slovačkom narodnom ustanku. Od 1963. bio je na čelu Komunističke partije Slovačke, a u januaru 1968. izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPč umesto Antonjina Novotnog. Svrgnut je posle vojne intervencije pet zemalja Varšavskog pakta u avgustu 1968. U decembru 1969. naimenovan je za ambasadora u Turskoj, ali je već 1970. opozvan i potom je proveo dve decenije u potpunoj političkoj izolaciji. Posle pada komunističkog režima 1989. izabran je za predsednika čehoslovačke skupštine.
1996. – Pad nigerijskog putničkog aviona „boing 727“ oko 40 kilometara istočno od Lagosa nije preživeo niko od 142 putnika i člana posade.
1998. – Na Zemlju je sleteo spejs šatl „Diskaveri“, u čijoj je posadi bio i 77-godišnji veteran američke astronautike Džon Glen, posle desetodnevne nostalgične misije, 36 godina nakon Glenovog prvog kosmičkog leta.
2000. – Održani su predsednički izbori u SAD koji su, zbog spora oko izbornih rezultata, doveli zemlju u političku krizu bez presedana. Odlukom Vrhovnog suda SAD 13. decembra za predsednika je izabran republikanski kandidat Džordž Buš Mlađi.
2001. – Belgijska aviokompanija „Sabena“ je, posle 80 godina postojanja, bila prinuđena da prva od evropskih nacionalnih vazdušnih prevoznika posle terorističkih napada 11. septembra u Njujorku, saopšti da je bankrotirala.
2002. – Na referendumu na Gibraltaru, velikom većinom glasova odbijen je britansko-španski plan o podeli suvereniteta nad ovom kolonijom, što je izazvalo zastoj u pregovorima između Londona i Madrida.
2005. – U Beogradu počela prva zvanična runda pregovora Srbije i Crne Gore sa Evropskom unijom o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
