1571. – Španska, papska i mletačka mornarica potukle su tursku flotu kod Lepanta. U bici posle koje Osmansko carstvo nikada više nije bilo velika pomorska sila, najmanje 25.000 Turaka je poginulo i potopljeno je 80 turskih brodova.
1813. – Padom Beograda u turske ruke ugušen je Prvi srpski ustanak i Turci su uspostavili upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka 1804. To je uključivalo sve ranije namete, ali i pojačanu represiju, što je izazvalo Hadži Prodanovu bunu 1814. i Drugi srpski ustanak 1815. posle kojeg su Turci ubrzano gubili pozicije u Srbiji.
1849. – Umro je američki pisac Edgar Alan Po, čiju poeziju karakterišu dubok pesimizam kao i neobična muzikalnost. Tvorac je kratke pripovetke strave iz koje je nastala moderna kriminalistička i detektivska priča. Dela: poezija „Gavran“, „Anabel Li“, „Pobednik crv“, „Zvona“, „Pesme“; proza „Crna mačka“, „Priče tajanstva i mašte“, „Avanture Gordona Pima“, „Filozofija kompozicije“.
1860. – Osmansko carstvo priznalo je carskim beratom (ukazom) Mihaila Obrenovića za kneza Srbije.
1885. – Rođen je danski atomski fizičar Nils Henrik David Bor, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1922, koji je postavio teoriju strukture atoma, objasnio svetlosne spektre atoma vodonika i u Drugom svetskom ratu učestvovao u SAD u istraživanjima koja su prethodila izradi atomske bombe. Njegovim imenom nazvani su mnogi pojmovi u atomskoj fizici – „Borove orbite“, „Borova teorija“, „Borovi uslovi frekvencije“, „Borov princip komplementarnosti“, „Borov magneton“.
1914. – Rođen je srpski pisac Mihailo Lalić, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegova tipična tema jesu prilike u Crnoj Gori uoči i tokom Drugog svetskog rata. Bio je interniran u Grčkoj tokom rata, ali je uspeo da prebegne grčkim partizanima i postao je politički komesar Jugoslovenskog bataljona. Dela su mu izrazito slikovita, s dubokim poniranjem u psihologiju i mentalitet ljudi. Dela: romani „Svadba“, „Zlo proljeće“, „Lelejska gora“, „Hajka“, „Raskid“, „Pramen tame“, „Zatočenici“, „Ratna sreća“,
„Dokle gora zazeleni“, „Gledajući dolje na drumove“, pripovetke „Na mjesečini“, „Izvidnica“, „Prvi snijeg“, „Gosti“, „Poslednje brdo“.
1919. – Osnovana je holandska avionska kompanija KLM, najstariji postojeći vazdušni prevoznik u svetu.
1931. – Rođen je južnoafrički nadbiskup Dezmond Tutu, borac protiv aparthejda, dobitnik Nobelove nagrade za mir
1984. On je prvi crnac koji je postao duhovni vođa (arhiepiskop) anglikanaca u Južnoj Africi.
1935. – Društvo naroda označilo je Italiju kao agresora u Abisiniji (Etiopija).
1940. – Nemačke trupe su ušle u Rumuniju, što je imalo veliki strateški značaj zbog naftnih izvora u Ploeštiju.
1949. – Proglašena je Nemačka Demokratska Republika s predsednikom Vilhelmom Pikom i premijerom Otom Grotevolom, čime je Nemačka podeljena na dve države. Tome je prethodilo proglašenje Savezne Republike Nemačke 21. septembra 1949.
1953. – Umrla je srpska književnica i klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesor Univerziteta. Dela: „Problemi antičke estetike“, „Antička demokratija i socijalni problemi“, „Problemi predplatonske erotologije“, komentar i prevod speva Tita Lukrecija Kara „O prirodi stvari“.
1959. – Sovjetski vasionski brod „Luna 3“ prvi je fotografisao tamnu stranu Meseca.
1959. – Umro je američki operski pevač i filmski glumac italijanskog porekla Mario Lanca, koji je ostvario niz nezaboravnih operskih uloga. Snimao je i filmove, uključujući film „Veliki Karuzo“.
1981. – Potpredsednik Egipta Hosni Mubarak postao je vršilac dužnosti šefa države dan pošto su islamski teroristi ubili predsednika Anvara el Sadata.
1985. – Palestinski teroristi oteli su u Mediteranu italijanski putnički brod „Akile Lauro“ sa oko 440 ljudi i zapretili da će ga eksplozijom uništiti ukoliko Izrael ne oslobodi iz zatvora 50 Palestinaca.
1989. – Kongres Mađarske socijalističke radničke partije ukinuo je partiju koja je vladala 33 godine i umesto nje je formirao Socijalističku partiju Mađarske.
1992. – Savet bezbednosti UN osnovao je Komisiju za ispitivanje ratnih zločina u prethodnoj Jugoslaviji.
1999. – Nemačke kompanije i vlada ponudile su 3,3 milijarde dolara kompenzacija stotinama hiljada ljudi primoranih na prisilan rad tokom nacističke ere.
2000. – Vojislav Koštunica proglašen je predsednikom SRJ posle pobede na predsedničkim izborima 24. septembra.
2001. – SAD su pokrenule vazdušne napade na Avganistan pošto su talibani odbili da izruče arapskog teroristu Osamu bin Ladena osumnjičenog za terorističke napade na Njujork i Vašington, 11. septembra.
2003. – Američki filmski glumac austrijskog porekla Arnold Švarceneger izabran je za guvernera Kalifornije, najmnogoljudnije države SAD.
2004. – U seriji eksplozija u egipatskim letovalištima na Sinaju, na granici sa Izraelom, poginula su 34 turista, a ranjeno 105, mahom izraelskih građana. Najjača eksplozija bila je u Tabi, u hotelu „Hilton“ čija je zapadna strana sa deset spratova uništena.
2004. – Kambodžanski kralj Norodom Sihanuk abdicirao je u korist sina Nordoma Sihamonia. Sihanuk je na presto stupio 1941, a 1954. proglasio je nezavisnost Kambodže od Francuske. Do tada Kambodža je bila sastavni deo Francuske Indokine (sa Laosom i Vijetnamom). Osnovao je stranku Sargkum koja je 1955. i 1958. dobila izbore. Posle očeve smrti vratio se 1960. na presto, a 1970. zbacio ga je general Lon Nol, u državnom udaru izvedenom pod uticajem SAD. Za predsednika Kampućije, kako su Kambodžu preimenovali „Crveni Kmeri“, izabran je 1975, ali je idila s tom maoističkom frakcijom – tokom čije je strahovlade od 1975. do 1978. ubijeno između milion i dva miliona ljudi – brzo okončana i 1976. napustio je zemlju. „Crveni Kmeri“ su zbačeni vojnom intervencijom Vijetnama krajem 1978, a on je 1982. postao predsednik antivijetnamske koalicione vlade. Posle niza burnih političkih promena, 1993. ponovo je postao kralj Kambodže, a u korist jednog od sinova abdicirao je 2004.
2004. – Najmanje 39 ljudi je poginulo, a više od 100 je povređeno u eksploziji automobila-bombe u pakistanskom gradu Multanu.
2006. – Ubijena je poznata ruska novinarka Ana Politkovska, komentator „Nove gazete“ i dobitnica „Zlatnog pera Rusije“ 2000. Završila je studije novinarstva na moskovskom „Lomonosovu“ i radila u više medija, između ostalog u dnevnom listu „Izvestija“. često je posećivala zone borbenih dejstava i izbegličke kampove u Dagestanu, Ingušetiji i čečeniji. Autor je knjige „Putovanje u pakao-čečenski dnevnik“, a dobitnik je i nagrada za dobrotvorni rad i nagrade Udruženja novinara Rusije za seriju članaka o čečeniji i borbi protiv korupcije.
