1497. – Portugalski moreplovac Vasko da Gama isplovio je iz Lisabona, predvodeći ekspediciju koja je tražila morski put u Indiju.
1621. – Rođen je francuski pisac Žan de Lafonten, član Francuske akademije. Pisao je basne veoma duhovito i poučno, a u poeziji je stvorio sopstvenu versifikaciju, majstorski mešajući najraznovrsnije stihove. Ostala dela: pesme „Adonis“, „Elegija nimfama Boa“, „Filemon i Baukida“, roman „Ljubav Psihe i Kupidona“, stihovane „Priče“.
1709. – Ruska vojska pod komandom cara Petra Velikog porazila je kod Poltave armiju švedskog kralja Karla Dvanaestog. U bici koja je zauvek označila kraj Švedske kao velike sile, spaslo se samo 1.500 od 20.000 Šveđana, a švedski monarh je jedva izvukao živu glavu. Ruska pobeda nad tada najboljom vojskom u Evropi snažno je podigla ugled Rusije, koja je postala svetska sila prvog reda.
1822. – Engleski pisac Persi Biš Šeli, jedan od najboljih liričara engleskog jezika, udavio se u moru kod italijanskog grada Livorno. Izuzetno obrazovan, vrstan poznavalac filozofije, književnosti i lingvistike, romantik, antitradicionalist, uneo je u englesku poeziju notu slobode i duhovne smelosti. U poemi „Kraljica Mob“ izrazio je svoja revolucionarna osećanja, a u „Pobuni Islama“ nadu u bolju budućnost ljudskog roda. Ostala dela: pesničke drame „čenči“ „Oslobođeni Prometej“, lirske pesme „Ševa“, „Oblak“, „Oda zapadnom vetru“, esej „Odbrana poezije“.
1838. – Rođen je nemački konstruktor i general grof Ferdinand fon Cepelin, koji je 1900. konstruisao veliku vazdušnu lađu – dirižabl, nazvanu prema njemu „cepelin“. Njegova letilica duga 248 metara bila je lakša od vazduha, s velikim balonom profilisanog vretenastog oblika i motornim pogonom.
1875. – Rođen je Arčibald Rajs, kriminolog, veliki prijatelj srpskog naroda. Rođen je u južnonemačkoj pokrajini Baden, studirao je u Švajcarskoj gde se posvetio kriminologiji. Bio je profesor univerziteta u Lozani. Na poziv srpske vlade došao je u Srbiju 1914. kako bi zabeležio zločine Austro-Ugarske, Bugarske i Nemačke. Sa srpskom vojskom prošao je čitavu golgotu povlačenja 1915. preko planinskih vrleti do Jadrana i Krfa. Bio je član srpske delegacije na mirovnoj konferenciji u Parizu. Tehnički je modernizovao kriminalističku policiju u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. U skladu s ličnom željom, njegovo srce je nakon smrti uzidano u spomenik srpskim ratnicima na Kajmakčalanu. Spomenik su razorili Bugari tokom Drugog svetskog rata. Dela: „Šta sam video i proživeo u velikim danima“, „čujte Srbi“.
1885. – Rođen je nemački filozof Ernst Bloh, jedan od najznačajnijih mislilaca 20. veka. Završio je studije filozofije, fizike i muzike i doktorirao u Vircburgu, a univerzitetsku karijeru počeo je 1918. u Lajpcigu. Posle dolaska nacista na vlast 1933. izbegao je iz Nemačke u Švajcarsku, potom u SAD. Predavao je filozofiju na Univerzitetu u Lajpcigu od 1948. do 1957, kada su mu vlasti Istočne Nemačke zabranile rad zbog kritičnosti u pogledu razvoja marksističke misli u toj zemlji, čime je navukao na sebe gnev najviših komunističkih funkcionera. Posle prelaska u Zapadnu Nemačku, od 1961. do smrti 1977. bio je profesor na Univerzitetu u Tibingenu. Dela: „Duh utopije“, „Tomas Mincer kao teolog revolucije“, „Tragovi“, „Nasleđe ovog vremena“, „Sloboda i poredak“, „Subjekt-Objekt“ (monografija o Hegelu), „Princip nade“, „Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo“, „Tibingenski uvod u filozofiju“.
1894. – Rođen je ruski fizičar Pjotr Leonidovič Kapica, jedan od najistaknutijih fizičara 20. veka, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1978, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti. Od 1921. do 1934. radio je u Velikoj Britaniji, a po povratku je rukovodio Institutom Akademije nauka Sovjetskog Saveza za fiziku. Uspeo je da stvori vrlo jaka magnetna polja, otkrio je zavisnost električnog otpora polikristalnih metala od jakog magnetskog polja, koja nosi njegovo ime. Radio je na fizici niskih temperatura (helijum II, tečni vazduh, vodonik), unapredio hidrodinamiku, posebno u oblasti termičkih pojava u tankim slojevima tečnosti.
1920. – Gradu Šapcu svečano je uručeno francusko odlikovanje „Ratni krst“ za heroizam i stradanje njegovog stanovništva u Prvom svetskom ratu. Šabac je 1914. i 1915. pretrpeo velika razaranja od strane austrougarske vojske, koja je počinila masovne ratne zločine nad srpskim civilima u Šapcu i Mačvi.
1920. – U ofanzivi Crvene armije kod Rovna u Ukrajini je poginuo srpski revolucionar Aleksa Dundić, pomoćnik komandanta puka Šeste konjičke divizije Crvene armije. Kao dobrovoljac srpske vojske u Prvom svetskom ratu je posle ranjavanja pao u austrougarsko zarobljeništvo, odakle je prebegao u Rusiju i pridružio se Crvenoj armiji. Postao je čuven po hrabrosti i među prvima je odlikovan „Ordenom crvene zastave“. U znak priznanja – urna s njegovim pepelom položena je u zidine Kremlja, a u Rovnu mu je podignut spomenik.
1940. – Vlada Norveške je u Drugom svetskom ratu emigrirala u London, pošto je norveška vojska kapitulirala posle 62 dana otpora invazionim snagama Nemačke.
1942. – Umro je francuski maršal Luj Feliks Fransoa Franše Depere, istaknuti vojskovođa u Prvom svetskom ratu i počasni vojvoda srpske vojske. U junu 1918. preuzeo je vrhovnu komandu nad savezničkim snagama na Solunskom frontu. Procenio je da Srpska vojska – kao najborbeniji deo savezničkih snaga na tom ratištu – treba prva da krene u proboj fronta, čemu je nesumnjivo doprinela i namera da se manje izlažu opasnosti vojnici drugih savezničkih nacija. Srpska vojska je posle zapovesti za proboj Solunskog fronta, brzo porazila Bugare i prisilila ih na kapitulaciju, zatim i austrijske i nemačke trupe, što je bilo odlučujuće za slom Centralnih sila i okončanje Prvog svetskog rata.
1943. – Umro je heroj francuskog Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu Žan Mulen, poznat kao „Maks“, koji je rukovodio otporom nacistima u okupiranoj Francuskoj. Posle hapšenja mučen je u Gestapou i umro je od povreda.
1956. – U Beogradu je izveden prvi javni TV prenos bežičnim putem, povodom proslave stogodišnjice rođenja srpskog naučnika Nikole Tesle. Program iz privremenog TV studija u Institutu „Nikola Tesla“ u Beogradu građani su pratili na četrdesetak prijemnika smeštenih u izlozima prodavnica u raznim delovima grada.
1967. – Umrla je engleska pozorišna i filmska glumica Vivijen Li, koja je stekla svetsku slavu ulogom Skarlet O’Hare u američkom filmu „Prohujalo s vihorom“ za koju je nagrađena Oskarom. U pozorištu je igrala niz vodećih uloga u dramama Vilijama Šekspira, često s mužem Lorensom Olivijeom, za kojeg je bila udata od 1937. do 1960. Ostali filmovi: „Bura u čaši vode“, „Požar nad Engleskom“, „Cezar i Kleopatra“, „Ana Karenjina“, „Ledi Hamilton“, „Tramvaj nazvan želja“ (Oskar), „Rimsko proleće gospođe Ston“.
1994. – Umro je korejski diktator Kim Il Sung, za podanike „Veliki vođa“, koji je neograničenom ličnom vlašću upravljao Severnom Korejom od osnivanja te zemlje 1948. do smrti.
2000. – Umro je Nikola Hercigonja jugoslovenski kompozitor i muzikolog. Studirao je kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Zagrebu. Bio je profesor istorije muzike i muzikologije na Muzičkoj akademiji u Beogradu od 1950. do 1975. Autor je više od 300 muzičkih dela različitih žanrova – od monumentalnih muzičko-scenskih dela: scenski oratorijum „Gorski vijenac“, muzičko-scenska vizija „Planetarijom“, opera-balet „Stavite pamet na komediju“, oratorijum „Jama“, „Sluga Jernej i njegovo pravo“ pa do masovnih pesama, poput Svečanih pesama „Jugoslavijo“ i „Uz maršala Tita“. Publikovao je i više od 200 muzikoloških publicističkih radova u dnevnoj i periodičnoj štampi kao i na radiju.
2002. – Lideri 34 afričke zemlje na sastanku u Durbanu ukinuli su Organizaciju afričkog jedinstva i sutradan je zamenili novom organizacijom po ugledu na Evropsku uniju, pod nazivom Afrička unija.
2003. – Sudanski „Boing 737“ sa 104 putnika i 11 članova posade srušio se odmah po poletanju iz Port Sudana ka Kartumu, što je preživeo samo jedan dvogodišnji dečak.
2007. – U napadu kamionom vozač-samoubica je južno od Bagdada usmrtio 23 regruta, dok je 27 povređeno. Kamion napadača samoubice udario je u vozilo s regrutima koji su putovali iz regrutnog centra u gradu Faludži a napad se dogodio kod mesta Hasva.
2008. – Najviše diplomate SAD i češke, Kondoliza Rajs i Karel Švarcenberg, potpisali su, u Pragu, sporazum o razmeštanju američkog antiraketnog sistema u češkoj. Ipak, dve strane nisu uspele da se dogovore o drugom sporazumu koji se odnosi na status američkih vojnika u češkoj. Više od 100.000 čeha potpisalo je prethodno peticiju protiv američkog vojnog prisustva u češkoj. U medijima je posebno naglašavana činjenica da je sporazum potpisan za stolom na kojem je 40 godina ranije potpisan pakt o sovjetskoj okupaciji čehoslovačke, avgusta 1968. kada je ugušeno „Praško proleće“.
