1656. – Rođen je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej, koji je već u 19. godini objavio raspravu o putanjama planeta. Bio je direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i utvrdio da su komete uočene 1682, 1601. i 1551. zapravo ista kometa koja se periodično pojavljuje. Predskazao je da će se ona ponovo pojaviti krajem 1758. što se i dogodilo s malim zakašnjenjem. Njemu u čast to svemirsko telo je nazvano Halejeva kometa. Prvi je otkrio da se i zvezde kreću, shvatio ih kao sunca, a naše Sunce kao zvezdu i izradio je prvu meteorološku kartu. Dela: „Katalog južnih zvezda“, „Pregled astronomije kometa“, „Teorija magnetskog kompasa“.
1674. – Umro je engleski pisac Džon Milton, jedan od najvećih pesnika u svetskoj literaturi, izuzetno obrazovan, snažna ličnost visokog morala i značajan mislilac.
1793. – Na giljotini je pogubljena Žana Mari „Manon Flipon“ Rolan, poznata kao Madam Rolan, koja je u vreme Francuske revolucije okupljala u svom salonu u Parizu pisce i ostale umetnike i političare. Na njih je znatno uticala, posebno na žirondince koje je predvodio njen suprug Žan Mari Rolan de la Platijer, ministar unutrašnjih poslova Francuske 1792. Pogubljena je tokom jakobinske tiranije, posle čega je njen muž izvršio samoubistvo.
1793. – Prvi put je za javnost otvoren „Luvr“. Korišten je kao dvor francuskih kraljeva od 1204. Odluku o njegovom otvaranju i pretvaranju u muzej donela je francuska vlada u duhu tadašnjih revolucionarnih stremljenja.
1895. – Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen otkrio je na univerzitetu u Vircburgu novu vrstu zraka koji prodiru kroz meke delove tela i deluju na fotografsku ploču. Nazvao ih je „iks“ (X) zracima, koji su kasnije njemu u čast nazvani Rendgenovi zraci. Za epohalni izum dobio je 1901. Nobelovu nagradu za fiziku.
1900. – Rođen je srpski kompozitor, dirigent, muzički pedagog i kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Dela: simfonijska poema „Put u pobedu“, kantate „Srbija“, „Svetli grobovi“, „Vezilja slobode“, solo pesme, gudački kvarteti, filmska i scenska muzika.
1917. – Umro je srpski pisac Milutin Bojić, autor poeme „Plava grobnica“, trajnog poetskog spomenika tragedije srpske vojske u Prvom svetskom ratu posle tragičnog povlačenja preko planinskih vrleti današnje Albanije. Studirao je filozofiju i pedagogiju u Beogradu. Učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Posle povlačenja preko Albanije radio je kao državni službenik na Krfu i u Solunu. Umro je od tuberkuloze u 25. godini i sahranjen je na solunskom groblju Zejtinlik. Napisao je četiri knjige pesama i više drama, uključujući „Kraljevu jesen“ i „Uroševu ženidbu“.
1917. – Savet narodnih komesara je uspostavljen kao nova vlada Rusije, s Lenjinom kao predsednikom, Trockim kao komesarom za inostrane poslove i Staljinom kao komesarom za narodnosti.
1918. – Pobednička srpska vojska umarširala je u Novi Sad. Dunavskom divizijom Srpske vojske koja je oslobodila grad komandovao je proslavljeni vojvoda Petar Bojović. Ovim je okončana dvovekovna vladavina Habzburške monarhije delovima Srbije severno od Save i Dunava.
1922. – Rođen je južnoafrički hirurg Kristijan Barnard, koji je 1967. obavio prvo presađivanje ljudskog srca.
1923. – Sprečen je pokušaj Adolfa Hitlera u Minhenu da izvede puč, a vođa nacista je uhapšen četiri dana kasnije.
1932. – Za predsednika SAD izabran je kandidat Demokratske stranke Frenklin Ruzvelt, koji je potom biran još tri puta za šefa države, što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji i protivno je ustavu SAD. Na vlasti je ostao do smrti 1945.
1942. – Savezničke snage su se iskrcale u severnu Afriku, u prvoj većoj savezničkoj kombinovanoj operaciji u Drugom svetskom ratu. U pomorskom desantu „Baklja“ pod komandom generala Dvajta Ajzenhauera, saveznici su se iskrcali kod alžirskih gradova Oran i Alžir i kod Kazablanke u Maroku. Borbe protiv nemačko-italijanskih grupa završene su 13. maja 1943. slomom snaga Sila osovine i francuskih trupa maršala Petena (višijevskih), čime je okončan rat u Africi.
1959. – Ujedinjena Arapska Republika (Egipat, Sirija i Libija) i Sudan potpisali su sporazum o podeli voda Nila posle izgradnje Asuanske brane.
1960. – Kandidat Demokratske stranke Džon Kenedi izabran je u 43. godini za predsednika SAD, postavši najmlađi šef države u američkoj istoriji.
1972. – Zapadna i Istočna Nemačka okončale su posle 23 godine hladnoratovski antagonizam iniciranjem sporazuma o dobrosusedstvu i obostranim poštovanjem postojanja dveju suverenih nemačkih država.
1986. – Umro je ruski političar Vjačeslav Mihajlovič Molotov, šef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956. Bio je glavni pregovarač s nacističkom Nemačkom u pripremi sovjetsko-nemačkog desetogodišnjeg pakta o nenapadanju, potpisanog 1939. devet dana pre napada Nemačke na Poljsku. Sporazum je predviđao podelu Poljske, između ostalog, što je bio taktički potez obe strane. Jedan je od osnivača lista „Pravda“. Održao se u vrhu vlasti tokom tri decenije Staljinove vladavine, ali je u junu 1957, pod optužbom za „antipartijski stav“, isključen iz Centralnog komiteta Komunističke partije i smenjen sa svih funkcija.
1988. – Republikanac Džordž Buš izabran je za predsednika SAD pobedom nad demokratom Majklom Dukakisom, što je bila treća uzastopna pobeda republikanaca. Buš je preuzeo vlast posle dva mandata Ronalda Regana, čiji je bio potpredsednik.
1989. – Afroamerikanac Daglas Vajlder izabran je za guvernera Virdžinije, kao prvi crnac u istoriji SAD koji je postao guverner neke savezne države. Istog dana Dejvid Dinkins izabran je za prvog crnog gradonačelnika Njujorka.
1991. – Evropska zajednica (sada Evropska unija) zavela je sankcije protiv Jugoslavije, kojima je predviđen prekid sporazuma o trgovini i saradnji, brisanje sa spiska korisnika opšteg sistema preferencijala i ukidanje finansijske pomoći u okviru programa pomoći zemljama istočne Evrope. Sankcije su potom ukinute za četiri jugoslovenske republike i zadržane samo protiv Srbije i Crne Gore, sa obrazloženjem da one ne sarađuju na miroljubiv način u rešavanju jugoslovenske krize.
1997. – U Kini je zatvoren najveći rukavac reke Jangcekjang, čime je otpočela gradnja hidroelektrane „Tri klisure“, najveće električne centrale na planeti.
1998. – Sud u Bangladešu osudio je na smrt 15 bivših oficira, optuženih za ubistvo bangladeškog predsednika šeika Mudžibura Rahmana u vojnom udaru u avgustu 1975.
2001. – Gornji dom francuske skupštine izglasao je zakon kojim je mediteranskom ostrvu Korzika data ograničena autonomija.
2004. – Kubanske vlasti „prognale“ su američki dolar sa kubanskog tržišta, a američku valutu, po kursu jedan za jedan, zamenili „konvertibilnim pezosom“, ranije fiktivnom obračunskom jedinicom, a sada i formalno štampanom monetom u istim apoenima, čak i istoj zelenoj boji kao dolar. „Kubanski dolar“, umesto američkih predsednika, nosi likove Kastrovih revolucionara.
2005. – Francuski predsednik Žak Širak proglasio je vanredno stanje, s ciljem da se zavede policijski čas u gradovima u kojima su izbili neredi. Povod za nerede bila je smrt dvojice dečaka afričkog porekla, koji su desetak dana ranije nastradali od udara struje u trafo-stanici, gde su se sakrili verujući da je za njima policijska potera.
2006. – Na svečanoj sednici u Domu Narodne skupštine u Beogradu proglašen je novi ustav Srbije. Državnu himnu „Bože pravde“ izveo je Umetnički ansambl Doma Vojske Srbije „Stanislav Binički“. U reprezentativnom zdanju na Trgu Nikole Pašića, u kome su do tada svečano proglašavani konstitutivni akti negdašnjih jugoslovenskih drzava, prvi put je proglašen i ustav Srbije. Novi ustav je prethodno 30. septembra jednoglasno usvojila Narodna skupština, a potvrđen je i na referendumu 28. i 29. oktobra.
2006. – U dve velike akcije snaga bezbednosti u Napulju su uhapšena 32 pripadnika mafije, u okviru napora da se zaustavi talas nasilja koji je zahvatio taj grad na jugu Italije. Specijalna jedinica policije formirana je ovim povodom, od oko 1000 pripadnika,pošto je Napulj, treći po veličini grad u Italiji, sedište ogranka sicilijanske mafije poznate kao – Kamora.
