1655. – U nastojanju da skrši rojalističke težnje, pošto je početkom godine raspustio parlament, Oliver Kromvel je podelio Englesku na 11 okruga s general-majorima kao guvernerima, čime je otpočela njegova diktatorska vladavina.
1792. – U Parizu su vođe jakobinaca stvorile ustaničku komunu koja je sutradan organizovala marš na kraljevsku palatu u Tiljeriju. Rulja je masakrirala Švajcarsku gardu koja je do poslednjeg čoveka ostala verna kralju, opljačkala i razorila dvor i svrgla kralja Luja XVI, čime Francuska postaje republika.
1830. – Luj Filip je formalno prihvatio krunu francuskog kralja, dva dana pošto ga je Nacionalna skupština izabrala umesto zbačenog Šarla X Burbonskog, zbačenog u Julskoj revoluciji.
1842. – SAD i Velika Britanija potpisale su sporazum kojim je određena granica između SAD i Kanade od Mejna do Velikih jezera.
1858. – U Posavini je izbila buna srpskih seljaka protiv turske vlasti u Bosni zbog pokušaja nasilnog ubiranja trećine njihove letine. Ustanak pod vođstvom prote Stevana Avramovića i popa Petka Jagovića zahvatio je sela između Brčkog, Gradačca i Modriče. Glavni napad turske vojske polovinom oktobra 1858. ustanici su odbijali dva dana, ali je potom otpor ugušen. Slom bune praćen je pokoljem, pa je narod masovno bežao preko granice (Save) u Austriju.
1896. – Rođen je švajcarski psiholog Žan Pijaže, prvi predsednik Švajcarskog psihološkog društva, osnivač Međunarodnog centra za genetičku epistemologiju, jedan od najuticajnijih psihologa 20. veka. Zasnovao je kognitivno-razvojnu (ili genetičko-strukturalističku) školu, čiji upliv se može meriti s nekadašnjim uticajem psihoanalize. Najviše je istraživao razvoj jezika, mišljenja i prosuđivanja kod dece, smatrajući da taj razvoj nije stalan, već da ga karakterišu različite faze, genetski programirane na različitim uzrastima. Dela: „Jezik i mišljenje deteta“, „Moralno suđenje kod dece“, „Poreklo inteligencije“.
1896. – Poginuo je nemački inženjer i pronalazač Oto Lilijental, jedan od pionira avijacije, isprobavajući dvokrilac koji je ranije iste godine konstruisao. Nesreću je izazvao jak udar vetra koji je prevrnuo letelicu i razbio je o tlo zajedno sa smelim pilotom, sedam godina pre istorijskog uspešnog leta američkih pionira avijacije, braće Rajt. Posmatrajući let ptica usavršio je jedrilicu i dokazao superiornost zakrivljenih nad ravnim krilima.
1918. – Rođen je američki filmski režiser Robert Oldrič, koji je snimao trilere, vesterne, filmove strave, psihološke drame i komedije. Filmovi: „Šta se dogodilo s Bebi Dzejn?“, „Vera Kruz“, „Apač“, „Dvanaest žigosanih“, „Poljubac smrti“, „Tiho, tiho Šarlota“, „Zatvorski krug“, „Veliki nož“, „Poslednji sumrak“, „Po zakonu i pendreku“, „Legenda o Lajli Kler“, „Grisomova banda“, „Ubistvo sestre Džordž“, „Zatvorsko dvorište“.
1919. – Rođen je italijanski kompozitor Ruđero Leonkavalo. Napisao je veliki broj opera, ali nije ponovio uspeh opere „Pajaci“.
1945. – Razvijen je prvi dokumentarni film snimljen u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata – „Jasenovac“. Svedočanstvo o zločinima hrvatskih ustaša u najvećem koncentracionom logoru na Jugoistoku Evrope režirali su Gustav Gavrin i Kosta Hlavati, koji su napisali i scenario. Strahote kojima su bili izloženi zatočeni Srbi, Jevreji i Romi rekonstruisane su pomoću fotografija pronađenih u zaplenjenim nemačkim i hrvatskim arhivima kao i kod pojedinaca.
1945. – Na trećem zasedanju, koje je održano u Beogradu, AVNOJ se proglasio privremenom Narodnom skupštinom Demokratske Federativne Jugoslavije. Istog dana usvojen je i zakon o biračkim spiskovima i donesena odredba o pravu glasa žena i omladine iznad 18 godina.
1945. – Vazduhoplovstvo SAD je u Drugom svetskom ratu bacilo atomsku bombu na japanski grad Nagasaki, tri dana posle prve bombe bačene na Hirošimu. Iako je Japan još pre napada na Hirošimu nudio kapitulaciju. U Nagasakiju, gradu sa 260.000 stanovnika, usmrćeno je najmanje 74.000 ljudi. Neposredne posledice zračenja ostaće očigledne decenijama.
1962. – Umro je nemački pisac Herman Hese, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946, jedan od najznačajnijih književnika 20. veka. Pisao je i poeziju, pojedine njegove pesme su antologijske vrednosti. Osnovna tema njegove proze je nesklad između kontemplativnog i čulnog. Specifična neprilagođenost normama savremenog građanskog poretka učinila ga je šezdesetih godina 20. veka idolom omladine na Zapadu. Dela: romani „Peter Kamencind“, „Pod točkom“, „Gertruda“, „Roshalda“, „Demijan“, „Sidarta“, „Stepski vuk“, „Igra staklenih perli“, „Narcis“, „Zlatousti“.
1965. – Bivša britanska kolonija Singapur postao je nezavisna država posle otcepljenja od Malezije, čija je federalna jedinica postala posle sticanja nezavisnosti od Britanije.
1974. – Zbog umešanosti u aferu „Votergejt“ predsednik SAD Ričard Nikson podneo je ostavku, a zakletvu kao novi šef države položio je dotadašnji potpredsednik Džerald Ford.
1975. – Umro je ruski kompozitor Dmitrij Dmitrijevič Šostakovič, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čije kompozicije su čvrsto povezane sa ruskom muzičkom tradicijom. Napisao je monumentalnu „Petu simfoniju“, a u najtežim danima nemačke blokade Lenjingrada (danas Sankt Peterburg) u Drugom svetskom ratu „Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju“. Ostala dela: opere „Nos“, „Ledi Makbet Mscenskog okruga (Katarina Izmajlovna)“, oratorijum „Šume pevaju“, simfonije, koncerti, kamerna muzika.
1992. – U Barseloni su završene 25. Olimpijske igre na kojima je učestvovalo 15.000 sportista iz 172 zemlje. Zbog sankcija UN, Srbija (SRJ) nije učestvovala u ekipnim sportovima, ali su medalje izborili naši strelci – Jasna Šekarić srebrnu, a Aranka Binder i Stevan Pletikosić bronzanu.
1995. – Gvatemalski putnički avion upao je u nevreme na letu od Majamija i srušio se u jedan vulkan, što nije preživeo niko od 65 ljudi u letilici.
1998. – U sukobu s policijom u severnoj indijskoj državi Kašmir poginuo je Ali Muhamed Dar, samoproklamovani „zamenik vrhovnog komandanta“ zabranjene separatističke islamske terorističke grupe Hizb-ul-Mudžahedin, organizacije koja nastoji da Kašmir nasilno pripoji Pakistanu.
1999. – Predsednik Rusije Boris Jeljcin ukazom je smenio predsednika vlade Sergeja Stepašina – kojeg je nepuna tri meseca ranije postavio na to mesto – i za novog šefa ruske vlade imenovao je Vladimira Putina.
2000. – Predsednik Venecuele Ugo čaves doputovao je u Bagdad kao prvi izabrani šef države koji je posetio Irak posle invazije armije te zemlje na Kuvajt 1990.
2001. – U napadu palestinskog teroriste samoubice u Jerusalimu poginulo je 15 ljudi.
2007. – Filipinske trupe su u intenzivnim borbama protiv islamskih ekstremista na južnom ostrvu Jolo ubile najmanje 54 osobe. Islamski ekstremisti su pripadnici grupe Abu Sajaf, koja je povezana s Al-Kaidom i nalazi se na američkoj listi terorističkih organizacija.
2008. – Umro je palestinski pesnik Mahmud Darviš, najpriznatiji palestinski pesnik i jedan od najvećih pesnika arapskog jezika uopšte. Njegova poezija prevođena je na više od 20 jezika. Opisivao je borbu svog naroda za nezavisnost, kritikujući pri tom, i Izrael i palestinsko rukovodstvo kao i neslogu Palestinaca. Ranih sedamdesetih studirao je u bivšem Sovjetskom Savezu, a PLO je napustio 1993. u znak protesta zbog potpisivanja privremenog mirovnog sporazuma s Izraelom. Godine 1988. napisao je Manifist koji je poslužio kao deklaracija nezavisnosti palestinske države. Bio je cenjen širom Bliskog istoka i smatran je palestinskim nacionalnim pesnikom.
