1441. – Umro je flamanski slikar Jan van Ajk, jedan od najvećih evropskih slikara 15. veka, začetnik renesansnog realističkog slikarstva u severnoj Evropi, tvorac flamanske slikarske škole. Među prvima je počeo da slika uljanim bojama i spajao je gotičko nasleđe i duh renesanse, uz vrhunsko majstorstvo u slikanju detalja. Proslavio se oslikavanjem oltara u katedrali u Ganu i izradio je niz izuzetnih portreta, iskazavši retko umeće.
1519. – Španski osvajač Ernan Kortez iskrcao se na obalu Meksičkog zaliva, gde je osnovao grad Vera Kruz i započeo osvajanje Meksika, koje je okončao 1521. uništenjem carstva Asteka.
1762. – Abdicirao je ruski car nemačkog porekla Petar Treći Fjodorovič Romanov, koji je vladao samo nekoliko meseci. Dvorskom prevratu prethodilo je nezadovoljstvo labilnim Petrom Trećim, koje je kulminiralo sramnim okončanjem sedmogodišnjeg rata s Pruskom, kad je pruski uticaj postao presudan u ruskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici. Zaverenici su pridobili carsku gardu, Senat i Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve i prisilili cara na abdikaciju, potom ga uhapsili i otrovali na osnovu naredbe njegove supruge Katarine Druge Aleksejevne, poznate kao Katarina Velika.
1810. – Francuski car Napoleon Prvi anektirao je Holandiju posle abdikacije sa prestola te zemlje njegovog brata Luja Napoleona.
1816. – Kongres u Tukumanu objavio je nezavisnost Ujedinjenih provincija Rio de la Plate (sadašnja Argentina) od Španije.
1877. – U Vimbldonu je počeo prvi teniski turnir.
1879. – Rođen je italijanski kompozitor Otorino Respigi, đak Nikolaja Rimskog-Korsakova, koji je stvarao dela raskošnih orkestarskih boja, uglavnom u impresionističkom maniru. Dela: „Gregorijanski koncert“ za violinu i orkestar, simfonijske poeme „Rimske pinije“, „Rimske fontane“, „Rimski praznici“, opere.
1913. – Pobedom srpske vojske nad bugarskim trupama završena je Bregalnička bitka, što je bilo odlučujuće za pobedu Srbije u Drugom balkanskom ratu protiv Bugarske. Kao posledicu ove pobede Kraljevina Srbija je oslobodila i pripojila Južnu Srbiju (otprilike današnja Makedonija) kao i Staru Srbiju (otprilike današnje Kosovo i Metohija).
1916. – Rođen je engleski državnik Edvard Hit, vođa Konzervativne partije od 1965. do 1975. Kao premijer Velike Britanije od 1970. do 1974, uveo je zemlju u Evropsku ekonomsku zajednicu (sadašnja Evropska unija).
1922. – Amerikanac Džoni Vajsmiler preplivao je 100 metara za 58,6 sekundi, postavši prvi čovek kojem je trebalo manje od minuta da prepliva tu deonicu.
1932. – Umro je američki pronalazač King Kemp Džilet pronalazač nožića za brijanje – kod nas poznatog kao „žilet“, prema francuskoj verziji njegovog prezimena.
1941. – U Banjički logor – koji je u Drugom svetskom ratu u kasarni 18. pešadijskog puka bivše jugoslovenske vojske u Beogradu osnovala nemačka okupatorska vlast – doveden je prvi zatvorenik. U registar logora, koji je radio do oktobra 1944, upisano je 23.637 zatvorenika, ali se posredno može zaključiti da je brojka veća.
1943. – četnici su u Drugom svetskom ratu tokom bitke na Sutjesci, u obračunu s partizanima kod sela Vrbnice u fočanskom kraju, zarobili i ubili pisca Ivana Gorana Kovačića i profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Simu Miloševića. Kovačić je autor dela „Štrajk u fabrici štrebera“, „Humoreske i satire“, „Par nas s Parnasa“, „Burgije i turpije“ i nekoliko potresnih pesama, uključjući poemu „Jama“ o zločinima hrvatskih ustaša nad Srbima, a Milošević više radova iz oblasti parazitologije, mikrologije i bakteriologije.
1944. – Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić upoznao je svetsku javnost preko Radio Londona sa sporazumom koji je sklopio s maršalom Josipom Brozom Titom.
1960. – Sovjetski lider Nikita Hruščov upozorio je SAD da ne intervenišu protiv Kube, jer će u tom slučaju sovjetske snage podržati suverenost te karipske zemlje.
1963. – Potpisan je sporazum o formiranju Federacije Malezije, u čiji sastav su ušli Malaja (više različitih sultanata sa teritorije Malaje), Singapur i Severni Borneo (Sabah i Saravak). Dve godine docnije Singapur je istupio iz Malezije.
1988. – Više desetina hiljada Novosađana je na protestnom mitingu, na kojem je učestvovalo i oko hiljadu Srba sa Kosova i Metohije, izrazilo nezadovoljstvo autonomaškom politikom rukovodstva Vojvodine i zahtevalo jedinstvenu Srbiju.
1989. – Umro je srpski istoriograf Fedor Nikić, osnivač Muzeja fruškogorskih manastira. Univerzitetsku karijeru počeo je u Beogradu pod okriljem profesora Slobodana Jovanovića, a nastavio u Subotici na Pravnom fakultetu. Bavio se ustavnim pravom, manjinskim pitanjem i crkvenom reformom. Napisao je više dela, uključujući „Lokalne uprave Srbije u 19. i 20. veku“. Kao veliki bibliofil sakupio je veliku i posebno vrednu biblioteku i zaveštao je važnim nacionalnim institucijama.
1993. – Britanski naučnici identifikovali su kosti ruskog cara Nikolaja II i članova njegove porodice, koje su boljševici, na osnovu naredbe Lenjina, ubili i potom iskasapili 1918. u Jekaterinburgu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk).
2001. – čileanski sud presudio je da bivši lider vojne hunte u čileu – Augusto Pinoče, nije mentalno sposoban da pred sudom odgovara za zločine koje je naredio, uključujući masovna ubistva političkih protivnika.
2006. – Najmanje 127 ljudi je poginulo u nesreći aviona ruske kompanije „Sibir“ koji je leteo iz Moskve u sibirski grad Irkutsk. Nesreću aviona tipa erbas“ A-310 preživela su 72 putnika. Nesreća se dogodila pri sletanju na aerodrom u Irkutsku, 5.200 kilometara istočno od Moskve kada je avion snažno udario u pistu, sleteo sa nje i udario u zgradu pored aerodroma.
2007. – Umrla je Gordana Jevtović-Minov, prvak Beogradske opere. Rođena u Beogradu, posle završene muzičke škole „Stanković“, u kojoj je učila solo pevanje kod Olge Gradnički, upisala je Muzičku akademiju i englesku književnost na Filološkom fakultetu. Diplomirala je u klasi Nikole Cvejića, a već na drugoj godini studija angažovana je kao solista u Beogradskoj operi. Ostala je njen član u kontinuitetu 35 godina i ostvarila je preko 40 uloga. Pevala je ulogu Rozine u Rosinijevom „Seviljskom berberinu“ u kontinuitetu 22 godine (103 nastupa) dok je ulogu Violete u „Travijati“ izvela 97 puta. Upamćena je i po velikom broju uloga u operama domaćih autora kao što su Konjevićeva „Koštana“, Rajičićeva „Simonida“, Vaudina „Ježeva kućica“.
