955. – Vojska nemačkog cara Otona I potukla je Mađare u bici na Lehu. Ova pobeda imala je neobicno važno mesto u evropskoj istoriji pošto je Oton tada uspeo da potuče do tada nezaustavljive Mađare. Prethodnih decenija Evropa je stalno bila u strahu od njih pošto nikom nije uspevalo da zaustavi njihove pohode.
1627. – Francuski kardinal Arman Rišelje otpočeo je na čelu kraljevskih trupa opsadu La Rošela, uporišta hugenota (francuski protestanti kalvinisti), koje je zauzeo 14 meseci kasnije.
1675. – Na osnovu naloga engleskog kralja čarlsa Drugog, položen je kamen temeljac Kraljevske opservatorije u južnom londonskom predgrađu Grinič, preko kojeg prelazi nulti (grinički) meridijan (standardizacija vezana za meridijane utvrđena je tek 1884.). Opservatorija je izgrađena radi izučavanja položaja zvezda, što je bilo posebno značajno za navigaciju. Za prvog kraljevskog astronoma i šefa opservatorije postavljen je Džon Flemstid.
1792. – U Francuskoj je ukinuta monarhija zbacivanjem kralja Luja Šesnaestog. Prethodno su istog dana hiljade građana Pariza upale u palatu Tiljerije i masakrirale Švajcarsku gardu, koja je do poslednjeg čoveka ostala verna kralju, uprkos užasnoj brutalnosti rulje.
1842. – U Velikoj Britaniji deci mlađoj od 10 godina zakonom je zabranjen rad u podzemnim kopovima rudnika.
1865. – Rođen je ruski kompozitor Aleksandar Konstantinovič Glazunov, izraziti simfoničar, jedan od poslednjih sledbenika ruske nacionalne škole. Dela: simfonijska poema „Stenjka Razin“, balet „Rajmonda“, simfonije, dva klavirska koncerta, koncert za saksofon, kamerna muzika, solo pesme.
1878. – Rođen je srpski kompozitor i muzički pisac Isidor Bajić. Muziku je studirao kod Keslera u Budimpešti. Bio je nastavnik u Srpskoj gimnaziji, horovođa i organizator muzičkog života u Novom Sadu, autor vokalnih i klavirskih dela i scenske muzike. Posebnu pažnju je posvetio obradi dela utemeljenih na srpskim narodnim motivima, a bavio se i teorijom muzike. U Novom Sadu je 1903. pokrenuo „Srpski muzički list“ i „Srpsku muzičku biblioteku“ u kojoj je pretežno objavljivao kompozicije savremenih autora. Osnovao je Muzičku školu 1909. i jedan je od pokretača Saveza srpskih pevačkih društava. Dela: opera „Knez Ivo od Semberije“, „Srpska rapsodija“, zbirka solo pesama „Pesme ljubavi“, horske pesme „Sokoli“, „Ej, ko ti kupi“, „Zračak viri“, „Iz srpske gradine“, autor je i pesme „Jesen stiže dunjo moja“.
1904. – Ruska flota je u Rusko-japanskom ratu pretrpela teške gubitke u borbi protiv japanske ratne mornarice, pri pokušaju da se probije iz blokirane luke Port Artur.
1913. – U Bukureštu su Grčka, Rumunija, Srbija i Crna Gora potpisale ugovor o miru sa poraženom Bugarskom, kojim je okončan Drugi balkanski rat i precizirane granice Bugarske prema Rumuniji i Srbiji. Drugi balkanski rat počeo je krajem juna 1913. napadom Bugarske bez objave rata na Srbiju i Grčku. Uzrok rata bilo je neslaganje saveznika o podeli teritorija oslobođenih u Prvom balkanskom ratu od Turaka – u stvari insistiranje Bugarske da dobije znatno šire teritorijalno proširenje od drugih članica Balkanskog saveza. Bukureštanskim mirom Srbiji je pripojena Južna Srbija (danas Makedonija) – koju je srpska vojska prethodno oslobodila u Prvom balkanskom ratu.
1914. – Francuska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Austro-Ugarskoj.
1945. – Japan je u Drugom svetskom ratu ponudio saveznicima predaju, pod uslovom da car Hirohito zadrži presto.
1983. – Umro je srpski filmski režiser Vojislav Nanović, jedan od pionira srpskog (i jugoslovenskog) filma posle Drugog svetskog rata. Snimio je niz dokumentarnih i osam igranih filmova, uključujući „Tri koraka u prazno“, „Ciganku“ i „čudotvorni mač“.
1990. – Šefovi arapskih država su većinom glasova (12 za, osam protiv) osudili iračku okupaciju Kuvajta (koji su iračani smatrali istorijskim delom Iraka). Istog dana irački predsednik Sadam Husein pozvao je sve muslimane da otpočnu „džihad“ (sveti rat) protiv stranih trupa i korumpiranih arapskih vlada.
1994. – Književnica Taslima Nasrin je, suočena s pretnjama islamskih fundamentalista u Bangladešu da će je ubiti, izbegla u Švedsku.
1995. – Dvojica zetova šefa iračke države Sadama Huseina su, zajedno s kćerkama predsednika Iraka, pobegli u susedni Jordan, gde im je kralj Husein dao politički azil
1998. – Princ El Muhtadi Bila, stariji sin brunejskog sultana Hasana Bolkije, proglašen je naslednikom prestola.
1999. – Vojnici Kfora su na Kosovu i Metohiji uhapsili 78 Albanaca zbog paljenja kuća i pljački imovine nealbanskog stanovništva kao i napada na civile i nelegalnog nošenja oružja i uniformi sa oznakama terorističke „Oslobodilačke vojske Kosova“. UNHCR je saopštio da poseduje dokaze da je isterivanje nealbanskog življa iz pokrajine organizovano i sistematsko te da je zbog toga u Prištini od oko 40.000 Srba ostao veoma mali broj.
1999. – Šura, ilegalni islamski savet, jednostrano je u Groznom, glavnom gradu čečenije, proglasila nezavisnost susednog Dagestana i zatražila od svih nemuslimana da napuste tu rusku autonomnu kavkasku republiku.
2001. – U terorističkom napadu na putnički voz južno od Luande, glavnog grada Angole, pripadnici pobunjeničkog pokreta UNITA ubili su najmanje 252 ljudi.
2003. – Prvi „svemirski par“ postali su komandant međunarodne svemirske stanice Jurij Malenčenko, koji je u tom trenutku bio u kosmosu, i njegova „zemaljska verenica“ Jekaterina Dmitrijev, koja je sudbonosno „da“ izgovorila na Zemlji.
2006. – Najmanje 30 osoba je poginulo a 60 je povređeno kada je na pijaci u blizini posebno poštovanog šiitskog svetilišta u Nadžafu bombaš-samoubica aktivirao eksploziv kojim je bio opasan. Do eksplozije je došlo u blizini džamije imama Alija, gde se nalazi grobnica zeta proroka Muhameda, Alija, koja je jedno od najpoštovanijih svetilišta među šiitima.
2008. – Umro je Vlastimir Gavrik, jedan od najpoznatijih srpskih scenografa. Potpisao je ukupno 84 scenografije igranih filmova (56 domaćih i 28 inostranih) i veliki broj radova televizijske produkcije, i po stvaralačkoj aktivnosti on je svojevrsni fenomen u scenografskom stvaralaštvu kod nas. Najpoznatiji je po brojnim TV serijama koje je radio za RTS – „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Zaboravljeni“… Bio je dugogodišnji predsednik Akademije filmske umetnosti. Za scenografiju britansko-američkog filma „Nikolaj i Aleksandra“ o stradanju ruske carske porodice, učestvovao je u deobi Oskara koji je 1972. godine dodeljen grupi scenografa na čelu s Džonom Boksom.
