138. – Umro je rimski car Publije Elije Hadrijan, koji je po dolasku na presto 117. uvideo da Rimsko carstvo slabi i odrekao se osvajanja, utvrdivši granice u Germaniji kao i u Britaniji. Na severnoj granici provincije Britanije, između zaliva Klid i Fort, podigao je tzv. Hadrijanov bedem koji je trebalo da štiti od upada Pikta i Škota (keltskih starosedelaca). Podigao je više gradova, od kojih je najvažniji Hadrijanov grad u Trakiji – Hadriajanopolis (danas Jedrene u Turskoj). Bio je veliki poštovalac grčke kulture i pokrovitelj umetnosti, pisao je stihove, vajao i slikao.
1509. – Rođen je švajcarski verski reformator francuskog porekla Žan Kalvin, osnivač protestantske hrišćanske zajednice – po njemu nazvane Kalvinisti, jedne od najvažnijih u okviru antirimokatoličke reformacije. Od rimokatoličkih progona sklonio se u Ženevu i tu je osnovao prvu protestantsko-kalvinsku versku zajednicu, a najvažnije verske ideje izložio je 1536. u delu „Ustanove hrišćanske vere“. Kalvinov pristup bio je mnogo isključiviji nego Luterov i uopšte njegovi sledbenici važili su za vanredno stroge i prema sebi i prema drugima. Početkom devetnaestog veka obe te zajednice formirale su Evangelističku zajednicu, u okviru koje i danas postoje Augzburški (luteranski) i Helvetski (kalvinistički) deo.
1559. – Umro je francuski kralj Anri Drugi, otac trojice kraljeva – Fransoa Drugog, Šarla Devetog i Anrija Trećeg. Tokom vladavine od 1547. kao izraziti rimokatolik, uz potporu supruge Katarine de Mediči, otpočeo je sistematsko proganjanje Hugenota (francuskih Kalvinista), što je 1562. izazvalo verske ratove koji su 36 godina potresali Francusku.
1584. – Ubijen je holandski državnik Viljem Prvi „ćutljivi“ od Oranža, od 1579. prvi državni poglavar protestantske republike Ujedinjenih Provincija Nizozemske. U borbi protiv Španije bio je zapovednik holandske revolucionarne vojske, pošto je do 1581 Holandija bila španski posed. Sukob je imao izrazitu versku dimenziju pošto je strogo katolička Španija svim sredstvima gušila holandski protestantizam. Tek 1648. Španija je priznala suverenitet Holandije. Viljema Prvog ubio je Baltazar Žerar, prema nalogu španskog kralja Felipea Drugog.
1774. – Posle šestogodišnjeg rata između Rusije i Osmanskog carstva sklopljen je Kučuk-kanardžijski mir kojim je Rusiji priznato pravo da štiti hrišćane i njihove ustanove u Turskoj, da ima diplomatske predstavnike pri Porti (turska vlada) i da otvara trgovinske konzulate u turskim gradovima. Rusija je dobila i tvrđavu Kinburn na ušću Dnjepra u Crno more, Kerč i Kenikale na Krimu i slobodnu plovidbu trgovačkih brodova Dunavom i Crnim morem.
1830. – Rođen je francuski slikar i grafičar Kamij Pisaro, jedan od glavnih predstavnika impresionizma. Slikao je jednostavne pejzaže, mrtve prirode i figure, oprobao se i u grafičkim tehnikama, posebno u bakrorezu. Znatno je uticao na neevropsko slikarstvo.
1834. – Rođen je češki pisac Jan Neruda, koji je odigrao važnu ulogu u formiranju češkog realizma i borbi protiv malodušnosti sunarodnika podleglih nemačkoj kulturi. Bio je to period kada su nemačka kultura i jezik toliko preovlađivali u češkoj da su gotovo svi gradovi imali potpuno nemački karakter. Dela: zbirke pripovedaka „Malostranske pripovetke“, „Arabeska“, „Železnički radnici“, zbirke pesama „Prosti motivi“, „Kosmičke pesme“, „Balade i romanse“, „Pesme na veliki petak“, eseji „češko društvo“, „Literatura, pozorište, likovna umetnost i muzika“, „Štetni pravci“, „Moderni čovek i umetnost“.
1851. – Umro je francuski slikar Luj Zak Mande Dager, pronalazač „Dagerotipije“. Njegov pronalazak omogućio je izradu prvih tipova fotografija.
1856. – Rođen je srpski naučnik i pronalazač Nikola Tesla, nesumnjivo jedan od najvećih umova u istoriji. Njegovim izumima u mnogo čemu postavljen je pravac naučno-tehničkog razvoja u 20. veku. Rođen je kao sin sveštenika Srpske pravoslavne crkve. Studirao je elektrotehniku, ali je nikada nije završio. Nasuprot svim velikim autoritetima njegovog vremena insistirao je na korišćenju naizmenične struje namesto jednosmerne. Pronašao je obrtno magnetno polje, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika i elektrotehnika uopšte. Bez njegovih izuma savremena civilizacija imala bi potpuno drugačiji izgled. Pionir je i radio tehnike, bežične telegrafije, radara. Patentirao je oko 700 pronalazaka. Nakon što je prekinuo studije u Gracu, izvesno vreme proveo je u Budimpešti i Parizu, zatim odlazi u SAD, gde ostaje do kraja života. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica jačine magnetnog polja.
1871. – Rođen je francuski pisac Marsel Prust, autor dela beskrajno složene i tanane konstrukcije. Izvršio je ogroman uticaj na evropski roman 20. veka. Dela: ciklus romana „U traganju za izgubljenim vremenom“ („U Svanovom kraju“, „U senci devojaka u cvetu“, „Oko Germatovih“, „Sodoma i Gomora“, „Zatočenica“, „Nestala Albertina“, „Nađeno vreme“), roman „Žan Santej“, polemički spis „Protiv Sent Beva“.
1895. – Rođen je nemački kompozitor Karl Orf, autor scenske kantate „Karmina Burana“. Napisao je „Muzika za decu“ namenjenu muzičkom obrazovanju dece, a kao predložak za scenska dela („Catulli Carmina“, „Antigona“, „Trionfo di Afrodite“) uglavnom je koristio antičke i srednjovekovne izvore.
1926. – Rođen je srpski glumac Pavle Vuisić. Orson Vels ga je opisao kao: „vulkan glume, života i snage“. Već u prvom filmu „čudotvorni mač“ Vojislava Nanovića 1950. nametnuo se neobično snažnom glumačkom ličnošću, koja je potom obeležila više od 100 filmova i mnoštvo TV serija i drama, poput kultne „Šešir gospodina Vujića“. Filmovi: „Ko to tamo peva“, „Sećaš li se Doli Bel?“, „Maratonci trče počasni krug“, „Hajka“, „Kampo Mamula“, „Dim“, „Mačak pod šlemom“, „Parče plavog neba“, „Žeđ“, „Horoskop“, „Inspektor“, „Sam“, „Pogon B“, „Kad čuješ zvona“, „Događaj“, „Konjuh planinom“.
1940. – Napadom najmanje 70 nemačkih bombardera na ciljeve u južnom Velsu, u Drugom svetskom ratu počela je bitka za Britaniju.
1943. – Britanska Osma i američka Sedma armija počele su u Drugom svetskom ratu desant na Siciliju, prvi uspešan napad zapadnih saveznika na evropskom tlu. Sicilija je oslobođena polovinom avgusta 1943. što je ubrzalo slom fašističkog režima Benita Musolinija. Uspešno iskrcavanje na Siciliju bitno je pomogla sicilijanska Mafija, na taj način su pojedini šefovi mafije u SAD kupili povoljniji tretman ili čak slobodu. Razlog leži u činjenici da je Mafija bila onemogućena da deluje pod fašizmom, najbrutalnijim metodama.
1962. – Iz Kejp Kaneverala lansiran je američki telekomunikacioni satelit „Telstar“, koji je omogućio prenos TV programa preko Atlantskog okeana.
1973. – Bahamska ostrva su stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta, posle 190 godina britanske kolonijalne vladavine.
1991. – Boris Jeljcin je preuzeo dužnost predsednika Rusije kao prvi šef te države koji je to postao zahvaljujući pobedi na izborima. Rusija je pre toga imala period parlamentarizma jedino u doba carske Rusije, posle 1905.
1992. – Bivšeg panamskog diktatora Manuela Norijegu – koji je bio štićenik SAD dok nije ugrozio američke interese – sud u SAD je osudio na 40 godina robije, pod optužbom da je dozvolio korišćenje Paname za šverc droge.
1995. – Vođu burmanske opozicije i dobitnicu Nobelove nagrade za mir Aung San Su ći vojna hunta Burme je oslobodila iz kućnog pritvora, šest godina pošto joj je ograničila slobodu kretanja.
1997. – Pripadnici elitne britanske jedinice u sastavu Snaga za stabilizaciju (Sfor) u Bosni i Hercegovini ubili su pored jednog jezera kod Banja Luke bivšeg šefa policije u Prijedoru Simu Drljaču, kojeg je Međunarodni sud u Hagu stavio na tajnu listu optuženih za ratne zločine.
2000. – U Manili je poginulo najmanje 216 ljudi kad se brdo smeća, najveća deponija u glavnom gradu Filipina, pokrenuto jakom kišom, obrušilo na sirotinjsko naselje udžerica nazvano „Obećana zemlja“.
2003. – Umro je fiziolog Radoslav Anđus, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je autoritet u oblasti fiziologije u međunarodnim okvirima. Bavio se istraživačkim radom u Parizu, Londonu, Filadelfiji.
2006. – Putnički avion kompanije „Pakistan internešenel erlajnz“ srušio se u blizini grada Multana u centralnom Pakistanu, pri čemu je poginulo svih 45 putnika i članova posade. Avion se srušio nekoliko minuta po poletanju iz Multana, a išao je za Lahore i prestonicu Islamabad.
2006. – Poginuo je čečenski terorista Šamil Basajev. On i niz drugih terorista ubijeni su, od strane ruskih snaga bezbednosti, u operaciji u Ingušetiji dok su pripremali terorističke akte u toj kavkaskoj oblasti. Rusija smatra Basajeva odgovornim za niz terorističkih akata u kojima je poginulo više stotina ljudi, između ostalog i za napad na školu u Beslanu, pozorište „Nord-ost“, otmice aviona, eksplozije u stambenim zgradama, zauzimanje bolnice u Buđanovsku, nesreću na metro stanici „Rižskaja“.
2006. – Poljski predsednik Leh Kačinjski imenovao je svog brata blizanca Jaroslava Kačinjskog za predsednika vlade, u pitanju je jedinstven slučaj u istoriji demokratskih društava.
2007. – Umro je srpski sineasta Dragoljub Ivkov. Od 1951. amaterski se bavio filmom, s velim uspehom. Arhitekta po obrazovanju, Ivkov je profesionalno radio od 1960. kao filmski arhitekta. Potpisao je scenografiju u više od 30 domaćih ostvarenja i koprodukcija, u delima Žike Pavlovića, Dušana Makavejeva, Kokana Rakonjca, Marka Babca, Aleksandra Petkovića. U Puli je 1967. dobio glavnu nagradu za scenografiju Pavlovićevog filma „Buđenje pacova“ a 1976. Zlatnu arenu za „čuvar plaže u zimskom periodu“ Gorana Paskaljevića. Bio je scenograf i u filmovima „Kad budem mrtav i beo“, „Misterije organizma“, „Pas koji je voleo vozove“, „Poseban tretman“, „Kvar“, „Hajduk“, „Tesna koža“. Režirao je i dva dugometražna igrana filma: „Pošalji čoveka u pola dva“ i „Siroma sam al’ sam besan“.
