1483. – Rođen je nemački verski reformator Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj, najznačajniji među vođama evropske crkvene reformacije. Sin rudara, prema očevoj volji počeo je da studira pravo, ali je ubrzo stupio u monaški red avgustinaca. Izložio je 1517. zahtev za reformu Crkve u 95 teza, koje je prikovao na vrata katedrale u Vitenbergu, i pozvao je na raspravu sve koji se s tim ne slažu. Papa Lav X isključio ga je iz rimokatoličke crkve, ali se njegovo učenje proširilo Nemačkom i zahvatilo sve društvene slojeve, pretvorivši se u široki narodni pokret protiv papske vlasti. Osuđivao je deformacije, licemerje i korupciju rimske crkve, posebno oštro nastojanje pape Lava X da prodajom indulgencija, kojima su „iskupljivani“ čak i budući gresi, namakne novac za dovršenje hrama Svetog Petra u Rimu. Njegovo učenje proširilo se kasnije i na druge zemlje, a Luterovi spisi i prevod Biblije odlučujuće su uticali na stvaranje jedinstvenog nemačkog književnog jezika.
1493. – Rođen je švajcarski alhemičar i lekar Teofrast Bombast fon Hohenhajm, poznat kao Filip Aureol Paracelzus, pisac medicinskih i okultnih dela, koji je odlučujuće doprineo primeni hemije u medicini. Osnovao je „jatrohemiju“, nešto poput današnje hemoterapije. Prvi je počeo da koristi kao lekove sumpor, arsenik, opijum, soli žive, olova, gvožđa i bakra i da primenjuje lekovita kupanja solima.
1668. – Rođen je francuski kompozitor i orguljaš Fransoa Kupren, centralna ličnost muzičkog života Pariza početkom 18. veka. Bio je dvorski klavsenista i muzički učitelj dece kralja Luja XIV. Napisao je metodiku „Umetnost sviranja na klavsenu“ i značajan je kao kompozitor programskih klavsenskih svita u rokoko stilu, poput „Komada za klavsen“.
1697. – Rođen je engleski slikar Vilijam Hogart, izuzetan portretista i crtač fizionomija. Ostavio je relativno mali broj radova i uglavnom je slikao scene satiričnog i moralizatorskog karaktera iz života aristokratije.
1759. – Rođen je nemački pisac, filozof, istoričar i teoretičar umetnosti Johan Kristof Fridrih fon Šiler, pisac drama s revolucionarnim nabojem i najznačajniji nemački klasični dramatičar. Pobegao je iz Virtemberškog vojvodstva u kojem je radio kao pukovski lekar od 1780. do 1782, zatim je živeo u Manhajmu i Lajpcigu. U Vajmar se preselio 1787, gde se sprijateljio s Geteom, zahvaljujući kojem je 1789. postao profesor istorije na Jenskom univerzitetu. Između 1795. i 1800.izdavao je časopise „Hore“ i „Almanah muza“. Dela: drame „Razbojnici“, „Don Karlos“, „Valenštajn“, „Verenici iz Mesine“, „Demetrijus“ (nedovršena drama iz ruske istorije), tragedije „Fijeskova zavera u đenovi“, „Spletka i ljubav“, „Marija Stjuart“, „Devica Orleanska“, „Vilhelm Tel“ (o oslobodilačkoj borbi Švajcaraca), balade „Polikratov prsten“, „Jemstvo“, „Ibikovi ždrali“, istorijski radovi „Istorija otpadništva ujedinjene Nizozemske“, „Istorija Tridesetogodišnjeg rata“, filozofske i estetičke rasprave „O ljupkosti i dostojanstvu“, „O uzvišenom“, „O estetičkom vaspitanju čoveka“, „O tragičnoj umetnosti“, „O naivnom i sentimentalnom pesništvu“, epigrami „Ksenije“ (s Geteom).
1796. – Umrla je ruska carica Katarina II Aleksejevna, nazvana Katarina Velika. Vladala je čvrstom rukom od 1762. do smrti. U duhu prosvećenog apsolutizma i pod uticajem francuskih filozofa i ideja prosvećenosti, otvarala je škole, pomagala nauku i umetnost, modernizovala administraciju i sudstvo, uredila finansije, ukinula torturu, smrtnu kaznu zamenila progonstvom u Sibir. Uspešno je ratovala protiv Poljske i Turske i Rusiji je pripojila Kazahstan, Gruziju, Jermeniju, Kamčatku, Krim, deo Besarabije (Moldavije) i velike delove Ukrajine, Belorusije i Poljske. Omogućila je plemstvu da utvrdi zavisnost seljaka – kmetova kao i da, do tada slobodne, kozake pretvara u zavisne seljake, što je izazvalo ustanak kozaka i seljaka od 1773. do 1775. pod vođstvom Jemeljana Pugačova – brutalno ugušen.
1838. – Rođen je srpski socijalista Živojin Žujović, prvi propagator i ideolog socijalizma u Srbiji. Bio je sledbenik Prudona. Socijalističke ideje prihvatio je tokom školovanja u Rusiji u Kijevu, gde je završio Duhovnu akademiju, zatim u Petrogradu i Minhenu na studijama filozofije. Objavio je više studija, rasprava i polemika i sarađivao u „Glasniku Srpskog učenog društva“, „Letopisu Matice srpske“ i u političkom listu „Srbija“.
1891. – Umro je francuski pisac Žan Nikolas Artur Rembo, preteča simbolizma i nadrealizma, čije pesničko delo nije obimno, ali je snažno uticao na francuske i svetske pesnike novim pesničkim jezikom i neuobičajenom metaforikom. Većinu pesama napisao je pre 20. godine, a već u 17. čuvenu poemu „Pijani brod“. Kao pristalica Pariske komune napisao je i više revolucionarnih pesama. Živeo je lutalački i dugo boravio u severnoj Africi, gde je trgovao i veoma se obogatio. Kroz literaturu je prošao kao meteor, ostavivši delo koje je nagovestilo simbolizam i nadrealizam i autentičnom pesničkom vrednošću inspirisalo mnoge pesnike širom sveta. Dela: pesničke zbirke „Pesme“, „Iluminacije“, „Boravak u paklu“.
1901. – Rođen je srpski pravnik Milan Bartoš, stručnjak za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je državni savetnik i član mnogih delegacija Jugoslavije na zasedanjima Ujedinjenih nacija. Između dva svetska rata je objavio „Stvarno pravo“ i „Osnove privatnog prava“, a posle rata „Međunarodno javno pravo“.
1910. – Osnovano je Društvo za srpski jezik i književnost, na inicijativu Pavla Popovića, Aleksandra Belića i Jovana Skerlića, radi usavršavanja nastave srpskog jezika i književnosti u školama. Društvo je radilo do 1941. s prekidom za vreme Prvog svetskog rata.
1919. – Rođen je ruski inženjer Mihail Timofejevič Kalašnjikov, konstruktor najbolje automatske puške 20. veka AK-47, nazvane „kalašnjikov“ prema njegovom prezimenu.
1923. – Rođen je Dragoslav Andrić, srpski književni prevodilac, pisac, leksikograf, darmaturg. Sa engleskog, francuskog, nemačkog i ruskog jezika preveo oko 130 knjiga poezije, proze i pozorišnih komada. Među njegovim delima posebno se ističu antologije klasične kineske poezije, tradicionalne japanske poezije, kanadske poezije i američke humorističke poezije. Priređivač je i prevodilac „Antologije svetske poezije“, „Leksikona viceva“, „Rečnika žargona“ i više šahovskih knjiga.
1925. – Rođen je velški pozorišni i filmski glumac Ričard Dženkins, poznat kao Ričard Barton, koji se sjajnim talentom najpre nametnuo u pozorištu igrajući karakterne uloge u dramama Vilijama Šekspira, posle čega je ostvario sjajnu filmsku karijeru. Filmovi: „Kleopatra“, „Beket“, „Ana od hiljadu dana“, „Ukroćena goropad“, „Dr Faust“, „Komedijaši“, „Trocki“, „Sutjeska“.
1928. – Regent Hirohito krunisan je za cara (Mikado) Japana.
1938. – Umro je turski državnik Kemal Ataturk, otac moderne Turske, pod čijim je vođstvom 1922. zbačen poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. proglašena republika s njim kao predsednikom. Još kao general (paša) spasao je Tursku kod Galipolja 1915. a njegovim odlučnim akcijama sprečeno je komadanje Turske posle Prvog svetskog rata od strane saveznika. Tokom 18 godina vladavine odlučnim reformama dramatično je izmenio lik zemlje. Proklamovao je jednakost svih građana, sproveo agrarnu reformu, doneo savremene zakone, reformisao jezik i pravopis, ukinuo kalifat, zaveo strogo svetovnu državu, zabranio nošenje fesa, zara i feredže, dao izborno pravo ženama. U spoljnoj politici je napustio panislamističke koncepcije koje su imali turski sultani, ali i panturanske koje su imali mladoturci. Jedan je od tvoraca Balkanskog saveza 1934.
1938. – Fašistički italijanski režim Benita Musolinija prihvatio je antisemitske zakone pod uticajem nemačkog nacizma.
1942. – Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu, posle pobede kod El Alamejna u Libiji nad Afričkim korpusom nemačkog generala Ervina Romela, očistile Egipat od nemačkih trupa i zauzele alžirski grad Oran.
1943. – Nemačke vlasti su u Drugom svetskom ratu, uspostavile izdajničku „Narodnu upravu“ u Crnoj Gori. Nju su sačinjavali stari protivnici zajedničke srpske (i jugoslovenske) države, uglavnom iz neposrednog okruženja negdašnjeg vladara Nikole Petrovića.
1944. – Otkriveno je da nacistička Nemačka upotrebljava novo oružje u Drugom svetskom ratu – rakete „Fau-2“ protiv Velike Britanije.
1945. – Komunističku vladu Albanije priznale su zapadne sile.
1973. – Državni sekretar SAD Henri Kisindžer doputovao je u Peking, gde je kineskim liderima preneo da su SAD odlučne da normalizuju odnose s Kinom što je pre mogućno.
1975. – Vlade Jugoslavije i Italije potpisale su u Osimu ugovor o definitivnom rešenju graničnih i drugih pitanja između dveju zemalja.
1982. – Umro je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza, koji je najvišu vlast u Sovjetskom Savezu zadobio 1964. zbacivanjem Nikite Hruščova i držao je do smrti. Doprineo je uspostavljanju dijaloga sa SAD posle dugog perioda hladnih odnosa, ali je najviše zapamćen po onemogućavanju promena nagoveštenih u Hruščovljevo vreme, što je imalo ozbiljne posledice po budućnost Sovjetskog Saveza.
1989. – Generalni sekretar Komunističke partije Bugarske Todor Živkov je posle 35 godina na čelu vladajuće stranke podneo ostavku, a zamenio ga je Petar Mladenov. Sedam dana kasnije smenjen je i s položaja predsednika Državnog saveta Bugarske, na kojem ga je takođe nasledio Mladenov, a ubrzo je isključen i iz partije.
1990. – Vođa socijalista čandra Šekar postao je predsednik vlade Indije.
1994. – Irak je formalno priznao Kuvajt kao suverenu državu.
1995. – Nigerijski vojni režim obesio je devetoricu aktivista za ljudska prava, uključujući Ken Saro Vivu, vođu plemena Ogoni. To je izazvalo ogorčenje, posebno nekih afričkih zemalja, ali se Zapad zadovoljio uglavnom verbalnim osudama – zbog interesa kompanija koje u Nigeriji eksploatišu naftu i gas.
1997. – Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i đang Cemin potpisali su deklaraciju kojom je okončan dugogodišnji pogranični spor dveju zemalja.
2000. – SR Jugoslavija je postala punopravni član OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju).
2003. – Umro je zimbabveanski državnik Kenan Banana, prvi predsednik nezavisnog Zimbabvea. Bio je predsednik od 1980. do 1987, kad je funkciju prepustio premijeru Robertu Mugabeu, koji je i do tada faktički vladao tom bivšom britanskom kolonijom.
2007. – Umro je Norman Majler američki književnik, dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, autor bestselera „Goli i mrtvi“. Iako je po obrazovanju bio avioinženjer, Majler se posvetio pisanju i međunarodnu slavu stekao je u 25. godini romanom „Goli i mrtvi“ koji se smatra jednom od najboljih knjiga o Drugom svetskom ratu. Prvog Pulicera dobio je 1967. za roman „Armije noći“ o maršu na Pentagon u vreme Vijetnamskog rata. Otuda su ga smatrali za glasnogovornika Vudstok generacije. Majler je doživljavan kao čovek žestoke naravi, sklon alkoholu i incidentima.
