1684. – Rođen je francuski slikar Žan Antoan Vato, tipičan predstavnik rokokoa, čije je slikarstvo delikatnog kolorita i osetljivog crteža uglavnom posvećeno temama iz društvenog života aristokratije.
1813. – Rođen je italijanski kompozitor đuzepe Verdi, uz Riharda Vagnera, najistaknutiji romantičarski operski stvaralac 19. veka. Njegove prve opere izražavaju ideje nacionalnog pokreta (rizorđimento) dok su kasnija dela vrhunac italijanskog romantizma. Dela: opere „Nabuko“, „Travijata“, „Trubadur“, „Rigoleto“, „Bal pod maskama“, „Moć sudbine“, „Don Karlos“, „Aida“, „Otelo“, „Falstaf“.
1837. – Umro je francuski ekonomista Šarl Furije, socijalista-utopista koji je smatrao da je kapitalizam „asocijalan“, jer su u njemu pojedinci u stalnom ratu jedni s drugima. U takvoj ekonomiji „arhitekta mašta o požarima… a staklar o gradu koji bi porazbijao sva stakla“. Ekonomsko- društveni razvoj razvrstao je u tri perioda: predindustrijski, „rasparčanu, neprijatnu industriju“ u kapitalizmu, i društvenu, privlačnu industriju. Smatrao je da se društvo može preobraziti u Harmoniju pomoću eksperimentalnih zajednica (falange) u kojima ljudska individualnost dostiže vrhunac, što doprinosi opštoj harmoniji. Dela: „Novi industrijski i društveni svet“, „Teorija četiri pokreta“.
1861. – Rođen je norveški polarni istraživac, diplomata i humanista Fritjof Nansen, profesor okeanografije na Univerzitetu u Oslu, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1922. Istraživao je od 1893. do 1896. Grenland i Severni ledeni okean ploveći na brodu „Fram“, (sačuvan i konzerviran, čuva se u blizini Osla). Posle Prvog svetskog rata bavio se zaštitom ratnih zarobljenika i nacionalnih manjina. Kao visoki komesar Društva naroda rukovodio je repatrijacijom ratnih zarobljenika i doprineo potpisivanju Ženevskog protokola o izbeglicama. Jedna vrsta emigrantskog pasoša nazvana „Nansenov pasoš“ (Certificat Nansen) i sada je u upotrebi za raseljene ljude kao potvrda identiteta.
1888. – Rođen je ruski revolucionar Nikolaj Ivanovič Buharin, profesor političke ekonomije Univerziteta u Moskvi. Boljševicima se priključio 1906. posle Oktobarske revolucije 1917. jedan je od vodećih ideologa vladajuće Boljševičke partije. Kao predsednik Kominterne 1928. i 1929. protivio se potpunoj kolektivizaciji jer je smatrao da je za ekonomiju zemlje štetno ukidanje privatnih poseda na selu. Takođe se suprotstavljao metodama obračuna sovjetskog lidera Staljina sa starim boljševicima. U vreme najžešćih staljinističkih čistki, na montiranom sudskom procesu 1938. osuđen je na smrt pod izmišljenom optužbom za špijunažu kao „pripadnik trockističko- zinovjevskog i buharinovskog kontrarevolucionarnog centra“ i streljan je u martu 1938. Dela: „Politička ekonomija rentijera“, „Imperijalizam i svetska privreda“, „Ekonomika prelaznog perioda“, „Teorija istorijskog materijalizma“.
1901. – Rođen je švajcarski skulptor i slikar italijanskog porekla Alberto đakometi, čije je obimno, raznovrsno i osobeno delo izraz gotovo svih dominantnih strujanja u umetnosti 20. veka. U ranom periodu je stvarao pod uticajem kubizma i nadrealizma, kasnije se bavio prostornim konstrukcijama, a pozna dela oličavaju egzistencijalističko viđenje sveta.
1911. – Kineski vođa Sun Jat Sen proglasio je u Vučangu republiku i otpočeo revoluciju u kojoj je oborena dinastija ćing, poznata kao Mandžu, koja je vladala Kinom od 1644. do 1912.
1913. – Završena je izgradnja Panamskog kanala dugog 81,6 kilometara, kojim su spojeni Atlantski i Tihi okean, ali su brodovi počeli da ga koriste tek 15. avgusta 1914.
1917. – Zbog torpedovanja brazilskih brodova, Brazil je u Prvom svetskom ratu objavio rat Nemačkoj.
1918. – Prva srpska armija počela je operacije oslobađanja Niša u Prvom svetskom ratu, uprkos upozorenju vrhovnog komandanta savezničkih snaga na Balkanu francuskog generala Luja Franše Deperea da je to srljanje u avanturu. Goneći austrijsku i nemačku vojsku dolinom Južne Morave, srpska vojska pod komandom vojvode Petra Bojovića oslobodila je Niš u munjevitom napadu i primorala okupatore na povlačenje prema severu.
1943. – Generalisimus čang Kaj Šek položio je zakletvu kao predsednik Kine.
1954. – Vijetnamski lider Ho Ši Min ušao je u glavni grad Vijetnama Hanoj, koji su dva dana ranije napustile francuske kolonijalne trupe.
1964. – U Tokiju su otvorene Olimpijske igre, prve u Aziji.
1967. – Umro je Tadija Sondermajer, pionir srpske avijatike. Osnivač je „Aeroputa“ (Društvo za vazdušni saobraćaj Aeroput) preteče današnjeg „Jat ervejza“ i prvi naš vazduhoplovni inžinjer. Bio je pilot-lovac i jedan od osnivača Aerokluba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
1970. – Umro je francuski političar Eduar Dalađe, potpisnik Minhenskog pakta s Nemačkom 1938, kojim je Adolfu Hitleru omogućeno da okupacijom Sudeta (delovi češke većinom naseljeni Nemcima) rasparča čehoslovačku. Između dva svetska rata bio je tri puta francuski predsednik vlade, a u Drugom svetskom ratu interniran je u Nemačku posle okupacije Francuske.
1973. – Potpredsedenik SAD Spiro Egnju morao je da podnese ostavku zbog optužbi za izbegavanje plaćanja poreza.
1980. – U Alžiru je u zemljotresu poginulo 2.590 ljudi, a oko 330.000 stanovnika grada Al Asnam ostalo je bez krova nad glavom.
1982. – SAD su nametnule sankcije Poljskoj zbog odluke poljske vlade da zabrani sindikat „Solidarnost“.
1985. – Umro je američki filmski glumac i režiser Orson Vels, čiji je već prvi film „Građanin Kejn“ – delo virtuozne izražajne snage i originalnosti, tehničkih novina i novog načina montaže – jedan od najboljih u istoriji kinematografije. Izgradio je osoben stil i svako njegovo delo nosi pečat snažne i originalne ličnosti. Dobio je 1971. Oskar za životno delo. Ostali filmovi: režija i gluma – „Veličanstveni Ambersonovi“, „Dama iz Šangaja“, „Magbet“, „Otelo“, „Zrno zla“, „Gospodin Arkaden“, „Proces“, „Ponoćna zvona“, „Istine i laži“, gluma – „Sirotica iz Lovuda“, „Treći čovek“, „Hotel Internacional“.
1985. – Umro je američki filmski i pozorišni glumac Jul Briner, pođednako dobar u karakternim, avanturističkim i diskretnim komičnim rolama. Igrao je u mnogim filmovima, ali je posebno upamćen po ulozi u muzičkom filmu „Kralj i ja“, za koji je nagrađen Oskarom, a i u pozorištu je godinama igrao u istoimenoj predstavi. Ostali filmovi: „Deset božjih zapovesti“, „Anastasija“, „Braća Karamazovi“, „Solomon i Saba“, „Sedmorica veličanstvenih“, „Taras Buljba“, „Zapadni svet“.
1990. – Sovjetski Savez i Nemačka su potpisali ugovor o povlačenju sovjetskih vojnika iz Nemačke do kraja 1994. U to vreme u Nemačkoj je bilo 380.000 sovjetskih vojnika i 220.000 članova njihovih porodica.
1991. – Skupština Srbije je odlučila da zastava Srbije postaje tradicionalna srpska trobojka ali bez zvezde petokrake koja se na zastavi nalazila od Drugog svetskog rata.
1993. – Socijalista Andreas Papandreu dobio je izbore i vratio se na vlast u Grčkoj.
1995. – Izrael je, u skladu s mirovnim sporazumom s Palestinskom oslobodilačkom organizacijom, počeo povlačenje sa Zapadne obale i oslobodio iz zatvora oko 300 Palestinaca.
2000. – Umrla je Sirimavo Bandaranaike, prva žena predsednik vlade u svetu. U istoriju je ušla postavši predsednik vlade Šri Lanke (negdašnji Cejlon) 21. jula 1960. Upravljala je Šri Lankom od 1960. do 1977. i bila jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih.
2003. – Nobelovu nagradu za mir dobila je iranski advokat i borac za ljudska prava Širin Ebadi, kojoj je Nobelov komitet dao prednost u odnosu na papu Jovana Pavla II.
2004. – Umro je američki glumac Kristofer Riv, filmski „Supermen“, koji je od 1995. godine bio vezan za invalidska kolica, pošto je u nesreći tokom jahanja slomio dva kičmena pršljena. Nije se, međutim, predavao bolesti i u takvom stanju je glumio u više filmova, uključujući rimejk legendarnog Hičkokovog „Prozor u dvorište“.
2005. – Umro je Milton Obote, prvi predsednik vlade Ugande posle sticanja nezavisnosti 1962.
2005. – Evropska unija i Srbija i Crna Gora počeli su pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
