1456. – Umro je mađarski nacionalni heroj Janoš Hunjadi, u srpskim narodnim pesmama poznat kao Sibinjanin Janko, erdeljski vojvoda i kraljevski namesnik, otac mađarskog kralja Matije Prvog Korvina. Bio je jedna od vodećih ličnosti u velikoj borbi protiv Turske u 15. veku, postao je i simbol borbe protiv Turaka. Predvodio je više uspešnih krstaških ekspedicija, potukavši Osmanlije 1441. kod Beograda, 1442. kod Sibinja i iste godine kod Gvozdenih vrata u Transilvaniji (Erdelj), ali je 1448. pretrpeo poraz na Kosovu, kad su mu Turci gotovo uništili vojsku. Srpska narodna umotvorina „Kasno Janko na Kosovo stiže“ daleko poreklo ima u ovom događaju. Godine 1454. mađarske i srpske trupe pod njegovom komandom do nogu su potukle Turke kod Kruševca. Razbio je i tursku opsadu Beograda 1456, ali se potom razboleo od kuge i umro u Zemunu.
1707. – Švedska i Pruska su potpisale sporazum uperen protiv Rusije, kojim su se obavezale na međusobnu vojnu ispomoć u slučaju napada treće zemlje.
1712. – U Švajcarskoj je okončan građanski rat potpisivanjem ugovora u Argauu, kojim je garantovana dominacija protestantskih nad rimokatoličkim kantonima. Iako je okružena katoličkim sredinama Švajcarska je zemlja sa relativnom protestantskom većinom.
1858. – Rođen je holandski lekar Kristijan Ajkman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1929, pronalazač uzroka bolesti beri-beri. Nobelovu nagradu je dobio za otkriće vitamina B.
1870. – Osnovana je Druga beogradska gimnazija. Ukaz o osnivanju donelo je namesništvo tada maloletnog kralja Milana (do 1882. knez) – tada pod nazivom Palilulska polugimnazija. Zgrada gimnazije tokom većeg dela njenog postojanja nalazila se na mestu današnje nove zgrade „Politike“. Srušena je zbog gradnje ove višespratnice 1960. Sve vreme je bila jedna od elitnih škola u Srbiji, a to je i danas ustanova koja nastavlja njenu tradiciju – Filološka gimnazija na Zelenom vencu. Danas je ona – škola od posebnog nacionalnog značaja – zajedno sa Matematičkom gimnazijom i Karlovačkom gimnazijom.
1919. – Umro je američki industrijalac škotskog porekla Endrju Karnegi, koji je ogromno bogatstvo uložio u dobrotvorne svrhe, uglavnom u osnivanje javnih biblioteka u SAD i drugim zemljama, pod uslovom da lokalne vlasti ustupe zemljište za zgradu i obezbede održavanje. Iz poslovnog života se povukao 1901, 18 godina pre smrti, a 1900. je objavio „Jevanđelje bogatstva“, s tezom da „bogat čovek umire sramno“. Karnegijeva zadužbina je 1926. sa 100.000 dolara pomogla izgradnju Univerzitetske biblioteke u Beogradu (danas Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković).
1926. – U Temišvaru u Episkopskom dvoru svečano je otvorena srpska knjižara. Zamisao osnivača, tamošnjih viđenijih Srba, učitelja i sveštenika, bila je da otvaranjem knjižare „dadu narodu srpskom u Rumuniji sve što je potrebno da se prosveti i pravilno verski, nacionalno i ekonomski vaspita i razvija“. Knjižara je delovala samo dve decenije.
1935. – U septembru 1935. u nemačkom Rajhstagu (skupština) donesen je i prvi u nizu rasnih zakona, uperen protiv Jevreja. Rasistička politika bila je u samoj suštini Nacionalsocijalizma i ona će posebno užasne oblike dobiti tokom Drugog svetskog rata.
1941. – Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston čerčil na jednom ratnom brodu na Atlantiku formulisali su, a tri dana kasnije i potpisali – Atlantsku povelju. U tom dokumentu ističe se da SAD i Velika Britanija neće tražiti teritorijalno proširenje, da teritorijalne promene moraju biti u skladu sa slobodno izraženom voljom naroda, da svi narodi imaju pravo da izaberu vladu po sopstvenoj želji. Načela te povelje prihvaćena su krajem juna 1941. na londonskom sastanku predstavnika još 10 zemalja, uključujući Kraljevinu Jugoslaviju. Atlantskom poveljom su začete UN, čemu su doprinele i Moskovska i Teheranska konferencija 1943. i sastanak u Dambarton Ouksu 1944. Hijerarhija vrednosti izražena u Atlantskoj povelji imala je presudan značaj i kada je oblikovan NATO pakt, krajem četrdesetih.
1952. – Na jordanski presto stupio je kralj Husein pošto je njegov otac kralj Talal zbačen zbog senilnosti.
1954. – Formalnim proglašnjem mirovnog sporazuma, posle nepunih osam godina prestao je rat oslobodilačkih pokreta Vijetnamaca, Laošana i Kambodžanaca protiv francuskih kolonijalnih trupa, ali su Francuska i SAD u Savetu bezbednosti UN vetom sprečile prijem Severnog i Južnog Vijetnama u svetsku organizaciju. Na osnovu ranije sklopljenih sporazuma u Ženevi, priznata je nezavisnost svih država u Indokini, čime je okončana gotovo stogodišnja francuska kolonijalna uprava (te zemlje su bile sastavni deo Francuske Indokine).
1956. – U automobilskoj nesreći poginuo je američki slikar Džekson Polok, začetnik i najistaknutiji predstavnik apstraktnog ekspresionizma. Raskinuo je s tradicionalnim shvatanjem slike, odbacio stalak i slikarsku četkicu i slikao na podu, cedeći boju iz tube i upotrebljavajući materijale i pomagala koja mu se slučajno nađu pri ruci.
1960. – Afrička država čad stekla je nezavisnost od Francuske (ranije deo Francuske Ekvatorijalne Afrike).
1966. – Sporazumom potpisanim u Džakarti okončana su trogodišnja neprijateljstva Indonezije i Malezije.
1969. – Predsednik Zambije Kenet Kaunda nacionalizovao je rudnike bakra, ključnu privrednu delatnost, koja je donosila više od 50 odsto nacionalnih prihoda.
1996. – Umro je češki dirigent i kompozitor Rafael Jeronim Kubelik koji je još 1934, u 20. godini, počeo da diriguje češkom filharmonijom. Otišao je u izbeglištvo 1948, a u otadžbinu se vratio 1990. da bi dirigovao na Praškom prolećnom muzičkom festivalu. U međuvremenu je priređivao velike koncertne turneje u Velikoj Britaniji i SAD, gde se preselio 1950, postavši dirigent simfonijskog orkestra u čikagu, a 1955. direktor londonskog „Kovent Gardena“. Dela: dve simfonije, koncert za violinu i orkestar, koncert za violončelo i orkestar, končertino za flautu i kamerni orkestar, fantazija za violinu i orkestar, gudački kvartet, sonata za violinu i klavir, opera „Veronika“, kantata „Pro memoria patris“, solo pesme.
2002. – Građani Nagorno-Karabaha izabrali su novog lidera, ne osvrćući se na ljutnju Azerbejdžana, od kojeg se ta oblast nastanjena Jermenima otcepila 10 godina ranije (što nije međunarodno priznato).
2003. – NATO je preuzeo komandu nad 5.000 vojnika „Međunarodnih snaga za pomoć i bezbednost“ u Avganistanu, što je prva misija van Evrope u istoriji tog vojno-političkog saveza.
2008. – Umro je Vlastimir Gavrik, jedan od najpoznatijih srpskih scenografa. Potpisao je ukupno 84 scenografije igranih filmova (56 domaćih i 28 inostranih) i veliki broj radova televizijske produkcije, i po stvaralačkoj aktivnosti on je svojevrsni fenomen u scenografskom stvaralaštvu kod nas. Najpoznatiji je po brojnim TV serijama koje je radio za RTS – „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Zaboravljeni“… Bio je dugogodišnji predsednik Akademije filmske umetnosti. Za scenografiju britansko-američkog filma „Nikolaj i Aleksandra“ o stradanju ruske carske porodice, učestvovao je u deobi Oskara koji je 1972. godine dodeljen grupi scenografa na čelu s Džonom Boksom.
