1450. – Englezi su u Stogodišnjem ratu primorani da Francuzima prepuste lučki grad Šerbur, čime je cela Normandija potpala pod kontrolu francuskog kralja Šarla VII.
1687. – Austrijska i mađarska vojska pod komandom Ludviga Vilhelma Badenskog porazila je u bici kod Mohača tursku vojsku Sulejman paše, posle čega su Erdelj (Transilvanija) i Hrvatska (mali deo današnje zapadne Hrvatske) potpale pod vlast Habzburga.
1759. – Ruske i austrijske trupe pod komandom generala Petra Saltikova porazile su u bici kod Kunersdorfa u Sedmogodišnjem ratu prusku armiju koju je predvodio kralj Fridrih II Veliki.
1827. – Umro je engleski slikar, bakrorezac i pisac Vilijam Blejk. Pisao je mističnu i apokaliptičnu poeziju. U slikarstvu je bio pod uticajem Mikelanđela, Rafaela i Albrehta Direra. Ilustrovao je starozavetnu „Knjigu o Jovu“ i dela Džona Miltona, a najuspešnije Danteovu „Božanstvenu komediju“. Pisao je velike religiozne i filozofske poeme, ali je literarnu slavu stekao lakim i neposrednim lirskim pesmama kao što su „Pesme iskustva“ i „Pesme nevinosti“.
1848. – Umro je engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson, „otac železnice“, koji je 1814. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. Projektovao je 1825. prvu javnu železničku prugu Stokton-Darlington i uveo čelične šine umesto drvenih. Godine 1829. izgradio je prugu Liverpul- Mančester, na kojoj je njegova lokomotiva „Rokit“ postigla tada rekordnu brzinu od 56 kilometara na čas. U Njukastlu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva.
1849. – Vođa Mađarske liberalne revolucije Lajoš Košut primoran je da napusti zemlju pošto su jake austrijske i ruske snage, posle visemesečnih borbi, slomile otpor revolucionarne armije i ugušile revoluciju u Mađarskoj. Mađarski ustanak počeo je u martu 1848, a u aprilu 1849. proglašena je republika. U strahu od revolucije, austrijski car Franc Jozef I pozvao je u pomoć ruskog cara Nikolaja I koji je na ustanike poslao snažnu armiju koja je ugušila pobunu.
1898. – Špansko-američki rat je završen potpisavanjem protokola kojim je Španija prinuđena da napusti Kubu, Portoriko i Špansku Istočnu Indiju (Filipuni, Guam, Marijanska i Karolinska ostrva).
1898. – SAD su anektirale Havajska ostrva, pet godina pošto je uz pomoć SAD sa havajskog prestola svrgnuta kraljica Liliuokalani koja se protivila sve većem uticaju Amerikanaca. Godine 1959. Havaji su postali pedeseta savezna država SAD.
1900. – Umro je austrijski velemajstor Vilhelm Štajnic, prvi zvanični svetski šampion u šahu. Titulu svetskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču nad Johanesom Cukertortom rezultatom 10:5, uz pet remija. Zvanje prvaka sveta odbranio je 1889. i 1892. u mečevima protiv Mihaila čigorina, a izgubio ga je 1894. porazom u meču protiv Emanuela Laskera rezultatom 10:5, uz četiri remija. Objavio je 1889. „Udžbenik modernog šaha“, koji se smatra osnovom moderne šahovske strategije.
1914. – Počela je Cerska bitka u Prvom svetskom ratu u kojoj je srpska vojska do nogu potukla austrougarsku vojsku i odnela prvu savezničku pobedu u ratu. Od 200.000 austrougarskih vojnika koji su pokušali da okupiraju Srbiju u njoj nije ostao ni jedan, izuzev 4.500 zarobljenika. Tokom krvavih borbi gubici austrougarskih trupa dostigli su 27.000, a iz stroja je izbačeno više od 16.000 srpskih vojnika, od kojih je 2.107 poginulo. Austrougarski vojnik i novinar Egon Ervin Kiš je o tim dramatičnim trenucima krajem avgusta 1914. zapisao u dnevniku: „Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom begu. Jedna potučena vojska – ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici…“.
1914. – Velika Britanija je u Prvom svetskom ratu objavila rat Austro-Ugarskoj.
1924. – Rođen je pakistanski diktator general Mohamed Zija ul Hak, koji je vladao od 1977. do smrti u avionskoj nesreći u avgustu 1988. Na vlast je došao vojnim udarom pošto je oborio premijera Zulfikara Ali Buta, posle čega se proglasio predsednikom.
1928. – Umro je češki kompozitor Leoš Janaček, koji se inspirisao moravskom narodnom muzikom i melodikom govornog jezika. Stvarao je dela intenzivne dramatike i snažnih, realističkih likova. Osnovao je Orguljašku školu u Brnu i radio je kao predavač na Konzervatorijumu. Dela: opere „Jenufa“, „Kaća Kabanova“, „Lukava lija“, „Iz mrtvog doma“, simfonijska poema „Taras Buljba“, horske kompozicije, kamerna muzika.
1944. – U Napulju je počeo dvodnevni sastanak vođe jugoslovenskog partizanskog pokreta Josipa Broza sa britanskim premijerom Vinstonom čerčilom, koji mu je predložio susret s kraljem Jugoslavije Petrom II, što je Broz odbio. čerčil je priznavao prava Jugoslavije na Istru, ali ne i na Trst.
1955. – Umro je nemački pisac Tomas Man, predstavnik psihološkog romana, najznačajniji nemački prozni stvaralac u 20. veku, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. Posle dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933. emigrirao je u Švajcarsku, a 1939. u SAD. Stvarao je pod uticajem Getea, Šopenhauera, Ničea i velikih ruskih pisaca 19. veka. Dela: romani „Budenbrokovi“, „čarobni breg“, „Kraljevsko visočanstvo“, „Lota u Vajmaru“, „Doktor Faustus“, „Ispovesti varalice Feliksa Krula“, „Izabranik“, tetralogija „Josif i njegova braća“, pripovetke i novele „Smrt u Veneciji“, „Tonio Kreger“, „Mario i mađioničar“, „Zamenjene glave“, „Zakon“, „Prevarena“, eseji „Duhovno plemstvo“, „Staro i novo“, kulturno-filozofske i istorijske studije „Fridrih i velika koalicija“, „Razmatranja jednog nepolitičara“.
1962. – Obavljen je prvi grupni let svemirskih brodova – sovjetskih letilica „Vastok 3“ i „Vastok 4“, lansiranih u orbitu oko Zemlje u razmaku od 24 časa, kojima su upravljali kosmonauti Andrej Nikolajev i Pavel Popovič. Brodovi su se približili jedan drugom na 6,5 kilometara, što je bio prvi pokušaj ispitivanja mogućnosti manevrisanja dva broda u grupnom letu i veliki doprinos kasnijem spajanju svemirskih letilica.
1964. – Umro je britanski pisac i novinar Jan Lankaster Fleming, tvorac Džejmsa Bonda. Bio je obaveštajni oficir britanske ratne mornarice. Posle Drugog svetskog rata povukao se na Jamajku, tada britansku koloniju, i tamo je pedesetih počeo da piše seriju priča o Džejmsu Bondu, na osnovu kojih je nastao niz filmova. Lik Džejmsa Bonda Fleming je ustrojio po uzoru na srpskog obaveštajca Duška Popova, rođenog u Titelu u Bačkoj, koji je bio agent Kraljevine Jugoslavije i Britanije (lažno i Nemačke). Dela: „Kazino rojal“, „Dijamanti su večni“, „Iz Rusije s ljubavlju“, „Samo za tvoje oči“.
1970. – U Moskvi su Sovjetski Savez i Zapadna Nemačka potpisali sporazum o odricanju od upotrebe sile.
1978. – U Pekingu je potpisan desetogodišnji sporazum o miru i prijateljstvu Japana i Kine i uspostavljeni su diplomatski odnosi dveju zemalja, prvi put posle Drugog svetskog rata.
1981. – Kompanija „IBM“ predstavila je svetu prvi personalni računar (PC).
1982. – Umro je američki filmski i pozorišni glumac Henri Fonda, jedna od najupečatljivijih fizionomija svetskog filma, čiju glumu je odlikovala prefinjenost i diskrecija. Oskar je dobio za ulogu u filmu „Na zlatnom jezeru“, poslednjem u više od 80 koliko ih je snimio. Sa velikim uspehom je nastupao u mnogim predstavama u brodvejskim pozorištima, takođe u TV serijama. Ostali filmovi: „Mladi Linkoln“, „Plodovi gneva“, „Moja draga Klementina“, „Begunac“, „Džesi Džejms“, „Roj“, „Džezabel“, „Mister Roberts“, „Rat i mir“, „Samo jednom se živi“, „12 gnevnih ljudi“, „Bura nad Vašingtonom“, „Najduži dan“, „Ubica na konju“.
1984. – U Los Anđelesu su završene 23. Olimpijske igre na kojima je učestvovalo 140 zemalja. Jugoslavija je imala rekordnu olimpijsku žetvu – sedam zlatnih medalja, četiri srebrne i sedam bronzanih.
1988. – Burmanski predsednik Sen Luin prinuđen je na ostavku pod pritiskom masovnih antivladinih demonstracija.
1996. – Iran i Turska sklopili su sporazum o izgradnji gasovoda u vrednosti 23 milijarde dolara, samo nedelju dana pošto je u SAD izglasan zakon o kažnjavanju stranih investitora u iranski energetski sektor.
2000. – U udesu ruske nuklearne podmornice „Kursk“ oko 120 nautičkih milja severoistočno od Murmanska, koja je posle dve snažne eksplozije potonula na dno Barencovog mora poslednjeg dana velikih pomorskih manevara Severne flote ruske ratne mornarice, poginulo je svih 118 članova posade.
2004. – U Grčkoj je pušten u saobraćaj most Rio-Antirio, najduži viseći most na čeličnim sajlama u svetu, koji je preko Korintskog kanala povezao poluostrvo Peloponez sa ostatkom grčkog kopna (srednjom Grčkom). Most je dugačak 2.250 metara.
2007. – Veliki dan srpskog sporta: Vaterpolo reprezentacija Srbije trijumfovala je u Svetskoj ligi, pošto je u finalnoj utakmici završnog turnira u Berlinu pobedila reprezentaciju Mađarske. Novak đoković pobedio je na turniru masters serije u Montrealu posto je u finalu potukao favorita Rodžera Federera, a u finalu WTA turnira u Los Anđelesu Ana Ivanović je ubedljivo trijumfovala nad Ruskinjom Nađom Petrovom.
