100. p. n. e. – Rođen je rimski vojskovođa, pisac i državnik Gaj Julije Cezar, jedna od najmarkantnijih ličnosti antičke istorije. Republikanski zaverenici ubili su ga 44. p.n.e. na dan martovskih ida, ali time nisu uspeli da spasu republiku – što je bio njihov cilj. U početku karijere bio je pristalica stranke populista, rimskih republikanskih demokrata, uz čiju je pomoć 68. počeo da se penje lestvicama moći, postavši kvestor, zatim edil, pretor i prokonzul u Španiji. Ambiciozan i bezobziran, okrenuo je leđa populistima i 60. sklopio je Prvi trijumvirat o podeli vlasti s Gnejem Pompejem i Markom Licinijem Krasom. Vojnički se proslavio osvajanjem Galije (današnja Francuska i Belgija). Posle Krasove smrti ušao je vojskom na teritoriju Rima – za prelazak granične rečice Rubikon vezuje se znamenita njegova izjava: „Kocka je bačena“ (na teritoriji samog Rima nisu smele da se nalaze naoružane trupe, drugim rečima prelazak te reke značio je građanski rat). Potukao je Pompejeve snage 48. u bici kod Farsale u Tesaliji. Pripojio je Egipat, iz kog je doveo grčkog astronoma Sosigena koji mu je pomogao da reformiše računanje vremena i sačini Julijanski kalendar. Dosta je pisao i bio je dobar stilista, ali su izgubljene njegove pesme i gramatički spis „O analogiji“. Ostala dela: „Komentari o građanskom ratu“, „Komentari o galskom ratu“.
1536. – Umro je holandski humanista Erazmo Roterdamski, koji je znatno uticao na nemačku reformaciju, a u delima je satirično prikazao društvo, u prvom redu rimokatoličko sveštenstvo i papu. Reformu crkve zamišljao je kao reformu klera i crkvenih opština a ne kao dogmatsku reformu, zbog čega se nije složio sa Martinom Luterom. Dela: „Domaći razgovori“, „Pohvala ludosti“.
1543. – Engleski kralj Henri VII oženio se šesti put, venčavši se sa Katarinom Par, udovicom lorda Latimera, jedinom suprugom koja ga je nadživela.
1682. – Umro je francuski astronom Žan Pikar, koji je prvi precizno izmerio stepen meridijanskog luka i omogućio tačnije izračunavanje poluprečnika Zemlje. Pokrenuo je 1679. astronomski almanah „Connaišance des Temps“ koji i sada izlazi.
1817. – Rođen je američki pisac Henri Dejvid Toro, jedan od najboljih američkih esejista. Pisao je protiv ropstva, otimačkog rata SAD protiv Meksika od 1846. do 1848. u korist robovlasničkog Juga, propovedao je vraćanje prirodi i duhovnosti. Dela: „Život u šumi“, „Dnevnik“, eseji „Građanska neposlušnost“, „Ropstvo u Masačusetsu“, „Odbrana Džona Brauna“.
1854. – Rođen je američki industrijalac Džordž Istman, jedan od pionira fotografije i filma, osnivač kompanije „Kodak“. Lansirao je 1884. osetljivi fotografski papir, a 1888. jednostavnu foto kameru i potom iste godine celuloidnu filmsku traku prilagođenu kameri.
1869. – Francuski car Napoleon III prihvatio je uvođenje parlamentarnog sistema.
1884. – Rođen je italijanski slikar i vajar Amadeo Modiljani, čija su dela jedinstvena po prepoznatljivoj izduženosti figura. U Parizu je živeo od 1906. do smrti 1920. i jedan je od najznačajnijih predstavnika „Pariske škole“. Najviše je slikao ženske aktove i portrete a u mladosti se bavio i skulpturom.
1904. – Rođen je čileanski pisac i diplomata Neftali Rikardo Rejes Basoalto, poznat kao Pablo Neruda, najveći liričar Latinske Amerike, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971. U početku je bio pod uticajem modernista i postromantičara, da bi kasnije prihvatio i slobodnije forme. Kao diplomata je službovao u Burmi, Argentini i Meksiku. Dela: pesničke zbirke „Praznična pesma“, „Suton“, „Dvadeset ljubavnih i jedna očajna pesma“, „Pokušaj beskonačnog čoveka“, „Boravak na Zemlji“, „Španija u srcu“, „Treći boravak 1935-1945“, „Opšta pesma“, „Grožđe i vetar“, „Elementarne ode“.
1906. – Francuski artiljerijski kapetan jevrejskog porekla Alfred Drajfus – lažno optužen 1894. da je Nemačkoj izdavao vojne tajne i potom osuđen na doživotnu robiju – rehabilitovan je, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.
1910. – U avionskoj nesreći poginuo je engleski proizvođač automobila i pilot čarls Stjuart Rols, koji je sa Frederikom Henrijem Rojsom 1906. osnovao kompaniju za proizvodnju automobila „Rols-Rojs“. Rols je prvi pilot koji je – u junu 1910. – preleteo Lamanš u oba pravca bez zaustavljanja i prvi britanski pilot koji je izgubio život u avionskom udesu.
1920. – Panamski kanal prokopan između Atlantskog i Tihog okeana zvanično je otvoren, šest godina pošto je kroz njega prošao prvi brod.
1936. – Svečano je otvoren Zoološki vrt u Beogradu. Smešten je unutar beogradske tvrđave na prostor „Malog Kalemegdana“ gde se nalazi i danas. Presudnu ulogu prilikom njegovog zasnivanja imao je Vlada Ilić, poznati trgovac i industrijalac, gradonačelnik Beograda od 1935. do 1939. U početku, zauzimao je nešto preko 3,5 hektara, da bi već 1941. zauzimao prostor od preko 14 hektara, nakon rata sveden je na današnjih 7 hektara. Prvi upravnik bio je inženjer Aleksandar Krstić. Vrt je strahovito stradao prilikom bombardovanja u Drugom svetskom ratu, i nemačkih 1941. i savezničkih 1943/4.
1941. – Sovjetski Savez i Velika Britanija potpisali su u Drugom svetskom ratu u Moskvi ugovor o uzajamnoj pomoći i zajedničkoj borbi protiv Nemačke.
1941. – U Cetinju je u Drugom svetskom ratu, na skupštini crnogorskih separatista, proglašena „suverena i nezavisna“ Crna Gora pod italijanskim protektoratom. „Vlada“ te „nezavisne države“ našla se u ozbiljnoj krizi već narednog dana, posto je izbila pobuna protiv okupatorskih italijanskih snaga i njihovih sledbenika koji su od početka bili protivnici zajedničke srpske i jugoslovenske države.
1960. – Francuska je priznala nezavisnost dotadašnjih kolonija u Africi – Dahomeja (danas Benin), Nigera, Gornje Volte (danas Burkina Faso), Obale Slonovače. Te zemlje su bile sastavni deo Francuske Zapadne Afrike. Kao i čada, Centralnoafričke republike i Konga – bivšeg Francuskog Konga – koje su bile sastavni deo Francuske Ekvatorijalne Afrike.
1979. – Gilbertova Ostrva u Tihom okeanu stekla su nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta pod nazivom Republika Kiribati, posle 87 godina britanske kolonijalne uprave.
1984. – Umro je srpski pisac i diplomata Marko Ristić, jedan od najaktivnijih u krugu srpskih nadrealista. Između dva svetska rata izdavao je i uređivao većinu nadrealističkih časopisa, a po okončanju Drugog svetskog rata bio je jugoslovenski ambasador u Francuskoj. Dela: pesme „Od sreće i od sna“, „Bez mere“, „Nox microcosmica“, eseji „Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog“ (sa Kočom Popovićem), „Koje su pobude i kakvi uspesi školske filozofije“, „Smrt fašizmu – sloboda narodu“, „Književna politika“, „Ljudi u nevremenu“, „Od istog pisca“, „Krleža“, „Prostor-vreme“, „Politička knjizevnost“, „Nacer tiempo“, „Svedok ili saučesnik“.
1993. – Zemljotres je na severu Japana aktivirao je klizišta i pokrenuo džinovske morske talase (Cunami), usmrtivši oko 200 ljudi.
1996. – Britanski prestolonaslednik princ čarls i princeza Dajana sporazumeli su se o uslovima razvoda, okončavši brak posle 15 godina.
1997. – Kubanska vlada je posle laboratorijskih ispitivanja potvrdila da su autentični posmrtni ostaci legendarnog gerilskog vođe Ernesta „če“ Gevare, pronađeni u Boliviji i potom prebačeni na Kubu, na osnovu sporazuma vlada dveju zemalja.
1998. – Francuska je pobedom u Parizu u finalu svetskog fudbalskog prvenstva nad Brazilom rezultatom 3:0, prvi put postala prvak sveta u fudbalu.
2000. – U orbitu oko Zemlje ruskom raketom-nosačem „Proton-K“ lansiran je osnovni blok međunarodne kosmičke stanice, proizveden u Rusiji, u kojem će u komfornim uslovima boraviti posade stanice.
2000. – Umro je princ Tomislav Karađorđević, sin kralja Aleksandra I od Jugoslavije, prvi pripadnik kraljevske dinastije koji se posle Drugog svetskog rata vratio u otadžbinu. Prilikom sahrane četiri dana docnije u porodičnoj grobnici Karađorđevića u crkvi Svetog đorđa na Oplencu okupilo se nekoliko desetina hiljada ljudi.
2004. – Francuska i Irak obnovili su diplomatske odnose, prekinute posle iračke invazije na Kuvajt 1990.
2005. – Princ Albert II, izdanak 700 godina stare dinastije Grimaldi, ustoličen je kao novi suveren Kneževine Monako. Porodica Grimaldi je u kontinuitetu evropska dinastija sa najdužim periodom vladavine. Smatra se da su poreklom sa Korzike. Monako je jedna od najstarijih evropskih država, mada sa ograničenim suverenitetom.
2006. – Izraelska vojska ušla na teritoriju Libana, pošto je palestinski „Hezbolah“ oteo dvojicu i ubio osmoricu izraelskih vojnika, što je predsednik vlade Izraela Ehud Olmert nazvao „objavom rata“.
2009. – Srpska pravoslavna crkva danas obeležava uspomenu na svete apostole Petra i Pavla. Uobičajen narodni naziv za ovaj praznik je Petrovdan. Petar je bio ribar i zvao se Simon, a Isus mu je dao ime Petar. On je prvi od apostola jasno izrazio veru u Gospoda rečima: „Ti si Hristos, sin Boga živoga“. Apostol Pavle bio je farisej, progonitelj Hristov, i zvao se Savle. Preobrazio se i krenuo za Hristom. Petrovdan je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika. Kod Srba Petrovdan je slava pekara i ribara.
