1521. – Slomivši otpor Asteka španski osvajač Ernan Kortes zauzeo je i razorio Tenočtitlan, sadašnji Sijudad Meksiko.
1624. – Francuski kralj Luj XIII postavio je za prvog ministra (predsednika vlade) kardinala Armana Rišeljea, ličnost koja će imati veliku ulogu u istoriji Francuske i Evrope.
1792. – Francuski revolucionari uhapsili su članove kraljevske porodice (Burbon-Orlean) tri dana posle ukidanja monarhije i zbacivanja kralja Luja XVI. Pokušaj bega iz Francuske biće formalno opravdanje za ubistvo kralja.
1806. – U bici na uzvišici Mišar kod Šapca gotovo desetostruko malobrojniji Srbi do nogu su u Prvom srpskom ustanku potukli Turke. Nastojeći da uguši ustanak Porta je uputila vojsku iz Bosne pod Sulejman pašom Skopljakom. Ustanički vođa Karađorđe dočekao je Turke na Mišaru, gde je izgradio šanac, a konjica je ostala u šumi da udari u bok i pozadinu neprijatelja. Prvi turski napad je odbijen, a zatim su stupili u dejstvo konjica i ušančeni ustanici. Turci su se uz velike gubitke panično povukli, pri čemu su se mnogi podavili u Savi pokušavajući da pobegnu u Srem, koji se kao austrijska teritorija nalazio van domašaja srpskih ustanika.
1826. – Umro je francuski lekar Rene Teofil Jasent Lenak, koji je 1819. izumeo stetoskop.
1863. – Umro je francuski slikar Ežen Delakroa, glavni predstavnik romantizma. Ilustrovao je Geteovog „Fausta“ i napisao „Dnevnik“ u kojem je izložio zapažanja o umetnosti. Dela: „Danteova barka“, „Ulazak krstaša u Carigrad“, „Na barikadama 28. jula 1830.“, „Pokolj na Hiosu“, „Smrt Sardanapala“.
1871. – Rođen je nemački revolucionar Karl Libkneht, jedan od osnivača i vođa Komunističke partije Nemačke. U Rajhstag (skupština) izabran je 1912. i uoči i tokom Prvog svetskog rata istupao je protiv nemačkog i međunarodnog imperijalizma. Jedini je među poslanicima glasao protiv ratnih kredita. Bio je među osnivačima organizacije „Savez Spartaka“ iz kojeg je decembra 1918. nastala KP Nemačke. Bio je jedan od vođa Novembarske revolucije u Nemačkoj 1918, ali je posle gušenja revolucije uhapšen i polovinom januara 1919. ubijen zajedno sa Rozom Luksemburg.
1888. – Rođen je škotski pronalazač Džon Logi Berd, pionir televizije, koji je 1923. izveo prvi prenos televizijske slike kao crno-bele siluete, a 1925. kao slike s polutonovima. Godine 1927. konstruisao je prvi uređaj za noćno osmatranje pomoću infracrvenih zraka, a 1928. je izveo prvi prekookeanski televizijski prenos između Londona i Hortsdejla u SAD.
1899. – Rođen je engleski filmski reziser Alfred Džozef Hičkok. Proslavio se filmovima kriminalističkog žanra kao i horor filmovima u kojima je samo njemu svojstvenim cinizmom slikao građansko društvo. Bio je majstor filmske montaže, napetosti i ambijenta. Filmovi: „čovek koji je suviše znao“, „Rebeka“, „Ptice“, „Psiho“, „39 stepenica“, „Tajni agent“, „Ozloglašena“, „Slučaj Paradin“, „Konopac“, „Prozor u dvorištu“, „Pozovi M radi ubistva“, „Nevolje sa Harijem“, „Marni“, „Topaz“, „Porodična zavera“, „Frenezija“, „Vrtoglavica“, „Sever-severozapad“.
1910. – Umrla je engleska medicinska sestra Florens Najtingel, utemeljivač profesije medicinskih sestara, čiji se rođendan (12. maj) obeležava kao međunarodni Dan medicinskih sestara. Tokom Krimskog rata, polovinom 19. veka, organizovala je bolnice pri britanskom ekspedicionom korpusu i znatno je reformisala sanitetsku službu i negu ranjenika i bolesnika. Zahvaljujući tome, smrtnost u britanskim poljskim bolnicama je smanjena sa 40 na dva odsto. Otvorila je prvu školu za medicinske sestre, a njene učenice su posle Prvog svetskog rata – u kojem su lečile srpske vojnike – pomogle osnivanje takve škole u Beogradu. Prva generacija medicinskih sestara iz te škole izašla je 1924. godine.
1912. – Umro je francuski kompozitor Žil Emil Frederik Masne, profesor Konzervatorijuma u Parizu, jedan od najznačajnijih predstavnika tipično francuskog duha u muzičkoj umetnosti Evrope 19. veka. Njegova dela su prepoznatljiva po stilu koji karakterišu elegancija, jasnoća i prefinjenost. Komponovao je više od 20 uglavnom lirskih opera. Dela: opere „Manon“, „Verter“, „Don Kihot“ i „Tais“, baletska muzika, oratorijumi, kantate, solo pesme.
1913. – Rođen je izraelski državnik Menahem Begin, prvi predsednik vlade Izraela koji je potpisao ugovor sa nekom arapskom zemljom. Posle razgovora u Kemp Dejvidu sa egipatskim predsednikom Anvarom el Sadatom i predsednikom SAD Džimijem Karterom, 1977. u Vašingtonu je potpisao mirovni ugovor s Egiptom. U tek osnovanoj državi Izrael 1948. oformio je pokret „Herut“ (sloboda), od kojeg je nastala partija „Likud“ (jedinstvo). U vladu je ušao 1967, a od 1977. do 1983, kada je podneo ostavku, bio je predsednik vlade. Sa Sadatom je 1978. podelio Nobelovu nagradu za mir. Važio je za „čoveka najtvrđe linije s vizijom za kompromis“. Dela: „Pobuna“, „Lična sećanja komandanta Irgun Cevai Leumija“, „Bele noći“, „U podzemlju“.
1914. – Francuska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Austro-Ugarskoj.
1923. – Mustafa Kemal, poznat kao Kemal Ataturk, postao je prvi predsednik Turske. Tokom vladavine do smrti 1938. radikalnim reformama iz korena je izmenio lik zemlje: zaveo je u Turskoj svetovni poredak, proklamovao je jednakost svih građana, sproveo je agrarnu reformu, ukinuo kalifat, doneo savremene zakone, reformisao jezik i pravopis, zabranio je nošenje fesa i orjentalne nošnje. Uopšte ustrojio je Tursku u skladu sa evropskim uzorima.
1927. – Rođen je kubanski revolucionar i državnik Fidel Kastro, pod čijim vođstvom je na Kubi svrgnuta diktatura Fulhensija Batiste i izvedena socijalistička revolucija. U prvom pokušaju da zbaci Batistu nije uspeo jer je, uz znatne gubitke, propao gerilski napad 26. jula 1953. na kasarnu Monkada u Santjago de Kuba. Tada je uhapšen i osuđen na 15 godina robije, ali je pomilovan 1955. Ubrzo po izlasku sa robije osnovao je „Pokret 26. jula“ i emigrirao u Meksiko, gde je organizovao pristalice za novi pokušaj prevrata. U decembru 1956. iskrcao se na Kubu i organizovao ustanike na planini Sijera Maestre, odakle je organizovao oružane akcije ustanika koji su počeli da deluju širom zemlje. Batista je u beznadežnoj situaciji pobegao sa Kube, a Kastro je ušao kao pobednik u glavni grad Havanu 1. januara 1959. U februaru 1959. postao je predsednik vlade, 1965. šef Komunističke partije Kube, a 1976. vrhovni komandant oružanih snaga.
1942. – U noćnom jurišu na hrvatsko utvrđenje Kupres u Drugom svetskom ratu poginuo je partizanski komandant Simo Šolaja. Predvodio je jedan krajiški bataljon po imenu“Iskra“. Po izbijanju ustanka 1941. postao je vođa srpskih seljaka u svom kraju, izuzetno omiljen zbog pravičnosti, poštenja i hrabrosti. Posmrtno je proglašen za narodnog heroja.
1946. – Umro je engleski pisac Herbert Džordž Vels, jedan od prvih autora naučno-fantastične literature, autor mnogih popularno-naučnih, istorijskih, socijalnih i fantastičnih romana i pripovedaka. Dela: „Rat svetova“, „Vremenska mašina“, „Istorija sveta“, „Ostrvo doktora Moroa“, „Hrana bogova“, „Nevidljivi čovek“, „Novi Makijaveli“, „Tono Bangi“, „čovečanstvo“, „Novi svet“, Nauka o životu“, „Kips“.
1961. – Granica između istočnog i zapadnog Berlina kod Brandenburške kapije je zatvorena, što je bila najava podizanja Berlinskog zida.
1964. – U Velikoj Britaniji su izvršene poslednje smrtne kazne vešanjem nad dvojicom zatvorenka u Liverpulu i Mančesteru, osuđenim na smrt zbog ubistva.
1998. – Švajcarske banke i jevrejske grupe postigle su sporazum kojim je predviđena suma od milijardu i 250 miliona dolara nadoknade za žrtve Holokausta u Drugom svetskom ratu.
2003. – Teroristi iz pravca obližnjeg albanskog sela otvorili su rafalnu paljbu iz automatskog oružja na srpsku decu iz metohijskog sela Goraždevac kod Peći koja su se kupala u Bistrici i ubili dvojicu dečaka, a šestoro dece ranili. Predstavnici policije UNMIK-a saopštili su da će „prevrnuti svaki kamen“ da bi otkrili ubice, ali – kao i posle mnogih drugih zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji – „istraga“ nije makla dalje od početka.
2003. – Libija je pristala da isplati 2,7 milijardi dolara porodicama 270 ljudi poginulih u eksploziji bombe u avionu kompanije „Pan Ameriken“ iznad Lokerbija u Škotskoj 1988.
2004. – U Atini su otvorene 28. letnje Olimpijske igre, prve u Grčkoj posle prvih Olimpijskih igara modernog doba u istom gradu 1896.
2007. – Najmanje 36 osoba izgubilo je život kada se srušio most u izgradnji, u centralnoj Kini. Most dug 320 metara je građen preko reke điantuo u jugoistočnoj provinciji Hunan. Naknadno je utvrđeno da se konstrukcija srušila pošto beton koji je korišćen nije bio armiran. Na gradilištu su u trenutku nesreće bila 123 radnika.
