1506. – Umro je italijanski slikar i graver Andrea Mantenja, koji je izradio veličanstvene freske u crkvi eremita u Padovi, srušenoj u Drugom svetskom ratu, kao i u dvorcu u Mantovi. Slike: „Parnas“, „Raspeće“, „Sveti Sebastijan“, „Obrezanje“, „Poklonstvo kraljeva“.
1592. – Umro je francuski pisac i filozof Mišel Ejkvem de Montenj, obnovitelj intelektualnog skepticizma i vesnik slobodnije društvene misli u 17. i 18. veku. Smatrao je da je ljudski razum nemoćan u traženju istine i pravde, ali da je svaki čovek dužan da nađe izvesne norme u privatnom i javnom životu kako bi živeo razumno, svestan svojih opšteljudskih odgovornosti. Dela: „Eseji“, „Dnevnik putovanja“.
1598. – Umro je španski kralj Felipe II, koji je predvodio zemlju u ratovima protiv Osmanskog carstva od 1571. do 1578. i protiv Engleske od 1588, okončanom šest godina posle njegove smrti. Posle sloma njegove „Nepobedive armade“ 1588. u bici s engleskom mornaricom u kanalu Lamanš, Španija nikad više nije postala svetska sila prvog reda, kao što je to bila do tada.
1788. – Njujork je proglašen prvom federalnom prestonicom SAD.
1804. – Vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe uputio je prvu ustaničku delegaciju u Rusiju, da bi je zainteresovao za ustanak i tražio pomoć u oružju za borbu protiv Turaka. Prota Mateja Nenadović, Petar čardaklija i Jovan Protić primljeni su hladno na ruskom dvoru i rečeno im je da ne očekuju oružanu pomoć. Bilo je to vreme opšte evropske krize zbog Napoleonovih ratova pa je otuda Rusija morala da bude posebno oprezna.
1808. – U Beogradu je osnovana Velika škola, prva visokoškolska ustanova u tadašnjoj Srbiji i začetak beogradskog univerziteta. Najstarija ustanova sa rangom visoke škole kod Srba je bogoslovija u Karlovcima – iako sada u rangu srednje škole u doba Austrije ona je imala visokoškolski rang. Za otvaranje Velike škole glavnu zaslugu imao je Dositej Obradović. Sačuvano je njegovo pozdravno slovo prilikom otvaranja. Među dvadesetak učenika-studenata bili su i Aleksa, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa kao i Vuk Karadžić. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. njen rad je obustavljen.
1819. – Rođena je nemačka pijanistkinja Klara Šuman, jedan od najvećih klavirskih majstora 19. veka, koja je koncertnu karijeru počela u devetoj godini. Širom Evrope popularisala je dela Roberta Šumana, za kojeg se udala 1840, kao i Ludviga van Betovena, Frederika Šopena, Johanesa Bramsa, Feliksa Mendelsona.
1842. – Aleksandar Karađorđević, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, proglašen je za kneza Srbije pošto su ustavobranitelji proterali Mihaila Obrenovića. Zbog suprotstavljanja ustavobraniteljskom Savetu i delimičnog vezivanja za Austriju, jedna struja ustavobranitelja zbacila ga je 1858. na Svetoandrejskoj skupštini i vratila na presto kneza Miloša Obrenovića. U vreme njegove vladavine objavljeno je „Načertanije“ Ilije Garašanina (neka vrsta spoljnopolitičkog programa), donet je Građanski zakonik i reformisano sudstvo, a Srbiji su 1856. na Pariskom kongresu date garancije velikih sila. Uopšte period njegove vlade bio je doba opšteg napretka ali je jedna grupa takozvanih ustavobranitelja pokušavala da vlada samovoljno i nasuprot kneževoj volji, da bi na kraju uspela i da ukloni samog kneza. Takođe knez Aleksandar je doveo masu školovanih Srba iz Austrije (većinom iz Vojvodine) što je izazvalo opšte nezadovoljstvo.
1874. – Rođen je austrijski kompozitor Arnold Šenberg, osnivač i teoretičar modernog muzičkog ekspresionizma, profesor muzičkih akademija u Beču, Berlinu, Bostonu i Los Anđelesu. U ranim kompozicijama bio je sledbenik romantizma, ali je kasnije napustio tonalni sistem i komponovao atonalno. Uveo je nov dvanaestotonski način komponovanja, nevezan za usvojena harmonska pravila. Napisao je „Nauku o harmoniji“ i nedovršeni „Priručnik za kontrapunkt“ i „Teoriju kompozicije“. Muzička dela: opera „Mojsije i Aron“, simfonijska poema „Peleas i Melisandra“, kantate „Gurelider“, „Preživeli iz Varšave“, melodrama „Pierrot lunaire“, monodrama „Očekivanja“.
1882. – Posle ustanka koji je ugrozio planove Londona o korišćenju Sueckog kanala, Britanci su porazili egipatsku vojsku kod Tel el Kebira u donjem Egiptu i nastavili osvajanje te zemlje i susednog Sudana. Egipat je formalno još uvek bio deo Turske, ali sa potpunom samoupravom.
1894. – Rođen je engleski pisac Džon Bojnton Pristli, autor dela koja se odlikuju vedrinom i humorom, ali i društvenim kritikom. Dela: romani „Dobri drugovi“, „Englesko putovanje“, „Ponoć u pustinji“, „Anđeosko sokače“, drame „Opasna okuka“, „Dođoše do grada“, „Inspektor je došao“, „čaša piva“, eseji „Engleski komični likovi“, „Engleski roman“, „Engleski humor“, „Dikens i njegov svet“, „Književnost i zapadnjak“.
1903. – Rođen je srpski pisac Branimir ćosić, koji je mahom pisao o životu mladih posle Prvog svetskog rata, problemima njihovog unutrašnjeg života i morala u međuratnom Beogradu. Dela: romani „Pokošeno polje“, „Vrzino kolo“, „Dva carstva“, pripovetke „Priče o Boškoviću“, „Egipćanka i druge priče“, eseji „Deset pisaca – deset razgovora“, „Kroz knjige i književnost“.
1922. – U El Aziziji u Libiji izmerena je najviša temperatura u hladu – 58 stepeni Celzijusa.
1923. – U Španiji je vlast prigrabio general Miguel Primo de Rivera i uz blagoslov kralja Alfonsa XIII zaveo je izrazito desnu diktaturu kojom su privremeno ugušene revolucionarne tendencije.
1955. – Sovjetski Savez i Zapadna Nemačka uspostavili su diplomatske odnose.
1971. – U napadu američke policije i Nacionalne garde, kojim je okončana petodnevna pobuna u njujorškom zatvoru Atika, poginuo je 31 zatvorenik i 11 zatvorskih čuvara.
1989. – Najveće ikad održane demonstracije protiv aparthejda u Južnoj Africi, u Kejptaunu, je predvodio nadbiskup Dezmond Tutu.
1991. – Sovjetski Savez i SAD su se sporazumeli da obustave doturanje naoružanja zaraćenim stranama u Avganistanu.
1992. – Umro je američki filmski glumac Entoni Perkins, koji se specijalizovao za uloge senzitivnih, smetenih i nervoznih ličnosti. Filmovi: „Psiho“, „Prijateljsko ubeđivanje“ (Oskar), „Proces“, „Fedra“, „Volite li Bramsa?“, „Kvaka 22“, „Sudija za vešanje“, „Ubistvo u Orijent ekspresu“, „Crna rupa“.
1993. – Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija potpisali su u Vašingtonu mirovni sporazum.
1995. – Grčka i Bivša jugoslovenska Republika Makedonija potpisale su u Njujorku sporazum o normalizaciji odnosa, uz međusobno priznanje, pri čemu se vlada u Skoplju obavezala da promeni izgled državne zastave i zapiše u ustav da nema teritorijalne pretenzije prema južnom susedu.
2001. – Državni sekretar SAD Kolin Pauel potvrdio je, prvi put, da je saudijski islamski terorista Osama bin Laden osumnjičen kao organizator terorističkih napada Al Kaide, koji su izvedeni dva dana ranije i u kojima je u Njujorku i Vašingtonu ubijeno oko 3.000 ljudi.
