1777. – Rođen je danski fizičar Hans Kristijan Ersted, osnivač nauke o elektromagnetizmu. Otkrio je magnetski učinak električne struje. Njegovo glavno delo „Experimenta circa effectum conflictus electrici in acum magneticam“ znatno je uticalo na francuskog fizičara i matematičara Andrea Ampera. Njemu u čast jedinica za jačinu magnetskog polja u elektormagnetskom CGS sistemu nazvana je „ersted“.
1784. – Na ostrvu Kodijak pored Aljaske osnovana je prva ruska kolonija. SAD su od Rusije 1867. kupile Aljasku za samo 7,2 miliona dolara.
1867. – Rođen je engleski pisac Džon Golsvorti, snažan kritičar društvenih prilika u tadašnjoj Velikoj Britaniji. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1932. U glavnom delu, trilogiji o Forsajtima („Saga o Forsajtima“, „Moderna komedija“, „Konac dela“), bavio se kritikom socijalnih odnosa u Engleskoj. Pisao je drame, uključujući „Srebrnu kutiju“, „Borbu“ i „Pravdu“, u kojima su ljudi žrtve „slepih sila“ – zakona, javnog mnjenja, novca.
1867. – Knez Srbije Mihailo Obrenović zaključio je sa Grčkom Ugovor o savezu, u okviru nastojanja da se balkanski hrišćani zajedničkom akcijom oslobode turske vlasti.
1893. – Francuska je postala prva država u kojoj je uvedena obaveza stavljanja registracionih tablica na motorna vozila.
1900. – Zauzimanjem Pekinga, u Kini je ugušen „Bokserski ustanak“ seljaka, gradske sirotinje i kineskih nacionalista uperen protiv kineskih vlasti kao i protiv prevelikog uticaja stranaca. Ustanak je u krvi ugušio međunarodni ekspedicioni korpus sastavljen od trupa Britanje, SAD, Rusije, Nemačke, Japana, Francuske, Italije i Austro-Ugarske.
1920. – U Beogradu je potpisan ugovor o stvaranju „Male Antante“, vojno-odbrambenog saveza čehoslovačke, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Rumunije. Cilj „Male Antante“, koja se oslanjala na Francusku (tada vodeću kontinentalnu silu u Evropi), bilo je sprečavanje svakog pokušaja restauracije Habzburga u bilo kom obliku. Sve tri zemlje (Rumunija se savezu pridružila nešto kasnije-1921.) bile su životno zainteresovane za održanje novih granica uspostavljenih posle Prvog svetskog rata. Bojazan nije postojala toliko od obnove Austro-Ugarske koliko od mađarskog revizionizma i dolaska Habzburga na presto Mađarske. Poslednji austrijski car Karlo Habzburški bar dva puta je pokušao da se vrati na presto u Budimpešti, poslednji put 1921. nakon čega je konfiniran na portugalsko ostrvo Madera u Atlantiku.
1934. – U prvi nemački koncentracioni logor Dahau, u blizini Minhena stigle su prve kompozicije zatvorenika, protivnika režima Adolfa Hitlera, koji je otpočeo hajku na sve građane (uključujući i Nemce) koji su se protivili nacističkom poretku ili se nisu uklapali u nacističke rasne koncepcije (što je bio češći slučaj). Dahau je bio predviđen za političke protivnike. Kasnije je, tokom Drugog svetskog rata, u tom logoru ubijeno 70.000 zatočenika iz okupirane Evrope.
1936. – Posle izbijanja frankističke pobune protiv španske republikanske vlade, osnovana je jedna od prvih dobrovoljačkih internacionalnih brigada koja je dobila naziv „Pariska komuna“. U internacionalnim brigadama u Španskom građanskom ratu borilo se oko 35.000 dobrovoljaca iz 53 zemlje, uključujući 1.700 građana Kraljevine Jugoslavije.
1941. – Britanski premijer Vinston čerčil i predsednik SAD Frenklin Ruzvelt potpisali su u „Atlantsku povelju“, koja je kasnije postala temelj na kom su ustrojene UN. „Atlantska povelja“ je uključivala pravo naroda da izabere oblik vladavine u svojoj zemlji i da teritorijalne promene nisu zakonite bez slobodno izraženog pristanka zainteresovanog naroda. Hijerarhija vrednosti „Atlantske povelje“ poslužila je kao osnov i prilikom formiranja NATO pakta. Sapotpisnik „Atlantske povelje“ septembra 1941. u Londonu bila je i Kraljevina Jugoslavija.
1945. – Japan je prihvatio savezničke uslove bezuslovne kapitulacije, čime je Drugi svetski rat okončan i na Dalekom istoku.
1949. – Konrad Adenauer je postao prvi kancelar (predsednik vlade) Zapadne Nemačke.
1956. – Umro je nemački pisac Bertold Breht, jedan od najvećih dramskih autora i teoretičara pozorišta 20. veka. Svetsku slavu stekao je „Prosjačkom operom“, za koju je muziku napisao nemački kompozitor Kurt Vajl koji je, kao i Breht, 1933. napustio Nemačku po dolasku nacista na vlast. Vratio se 1948. i nastanio u Istočnom Berlinu, gde je 1949. osnovao „Berlinski ansambl“, jedno od najčuvenijih pozorišta u svetu. Dela: drame „Uspon i pad grada Mahagonija“, „Izuzetak i pravilo“, „Sveta Jovanka iz klanica“, „Puške Tereze Karar“, „Majka Hrabrost i njena deca“, „Život Galilejev“, „Dobra duša iz Sečuana“, „Gazda Puntila i njegov sluga Mati“, „Kavkaski krug kredom“, „Opera za tri groša“, „Doboši u noći“, „Baal“, „Ranjeni Sokrat“, „U džungli gradova“, „čovek je čovek“, roman „Prosjački roman“, zbirke pesama „Domaća postila“, „Svendborške pesme“, „Bukovske elegije“.
1958. – Umro je francuski nuklearni fizičar i hemičar Žan Frederik Žolio, poznat kao Žan Frederik Žolio Kiri, koji je sa suprugom Irenom – ćerkom nobelovaca Pjera i Marije Kiri – 1935. podelio Nobelovu nagradu za hemiju. Prvi su stvorili veštačke radioaktivne supstance: nuklide fosfora, azota, silicijuma. Eksperimentalno su dokazali da se svetlost može preobratiti u čestice (stvaranje iz gama-kvanta pozitrona i elektrona). Od 1946. je rukovodio Komesarijatom za atomsku energiju i pod njegovim rukovodstvom je 1948. konstruisan prvi francuski atomski reaktor.
1970. – Jugoslavija i Vatikan obnovili su pune diplomatske odnose posle 18-godišnjeg prekida.
1972. – Sovjetski avion tipa „Iljušin 62“ eksplodirao je odmah po poletanju iz Istočnog Berlina, što nije preživeo niko od 156 ljudi u letilici.
1984. – Umro je jermenski velemajstor Tigran Vartanovič Petrosjan, šahovski prvak sveta od 1963. do 1969.
1984. – Umro je engleski pisac Džon Bojnton Pristli, autor dela punih vedrine i humora, ali i društvene kritike. Dela: romani „Dobri drugovi“, „Englesko putovanje“, „Ponoć u pustinji“, „Anđeosko sokače“, drame „Opasna okuka“, „Dođoše do grada“, „Inspektor je došao“, „čaša piva“, eseji „Engleski komični likovi“, „Engleski roman“, „Engleski humor“, „Dikens i njegov svet“, „Književnost i zapadnjak“.
1988. – Umro je italijanski konstruktor sportskih automobila Enco Ferari, jedan od pionira sportskog automobilizma.
1992. – Umro je američki sudija Džon Sirika, centralna ličnost u aferi „Votergejt“, koji je naredio predsedniku SAD Ričardu Niksonu da preda kompromitujuće magnetofonske trake, koje su ga koštale položaja šefa države.
1996. – Južnoafrička Nacionalna partija, tvorac politike aparthejda (specifičnog sistema rasne segregacije) u Južnoj Africi, u parlamentu je prešla u opozicione klupe, prvi put posle 48 godina.
1999. – U Metohiji je sistematski opljačkano i potom spaljeno više od 200 srpskih sela, izjavio je vladika hvostanski Atanasije (Rakita). Prema njegovim rečima, na Kosovu i Metohiji uništena je najmanje 41 crkva i manastir, uključujući mnoge svetinje iz 13. i 14. veka poput Bogorodičine crkve iz 1315. i manastira Svete Trojice u Mušutištu, manastira Svetog Marka u Koriši, crkve svetih apostola Petra i Pavla u Suvoj Reci, crkve Svete Trojice u Donjem Petriču.
2000. – Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve proglasio je svecima poslednjeg ruskog cara Nikolaja II, caricu Aleksandru i njihovu decu Alekseja, Anastasiju, Mariju, Olgu i Tatjanu, koje su boljševici ubili u julu 1918. u Jekaterinburgu.
2002. – Umrla je srpska muzičarka Radojka Živković, virtuoz na harmonici. Napisala je mnogobrojne pesme i komponovala mnoga kola, uključujući „Radojkino kolo“.
2004. – Umro je poljski pisac češlav Miloš, dobitnik Nobelove nagrade 1980. Debitovao je 1933. zbirkom pesama „Poema o ohlađenom vremenu“. Sledile su zbirke „Tri zime“ i „Zašsita“. Pedesetih godina postao je šire poznat kao esejista i autor neobične proze, a 1953. izdao je dva najpoznatija dela – studiju evropskog totalitarizma „Zarobljeni duh“ i roman „Osvajanje vlasti“.
2005. – „Boing 737“ kiparske kompanije „Helios“ srušio se u oblasti Kalamus, 30 kilometara severno od Atine. Poginuo je 121 putnik i svi članovi posade.
2006. – Umro je američki glumac Bruno Kirbi, poznat po ulogama u filmovima „Gradski kauboji“, „Kada je Heri sreo Seli“ i „Kum II“. Karijeru je započeo 1971. godine i na početku karijere uglavnom je tumačio uloge šeprtlja i smešnih tipova, ali je kasnije dobijao sve ozbiljnije karakterne uloge. Ostaće poznat po pomalo promuklom glasu i ulogama u „Dobro jutro Vijetname“ i tv seriji „M.A.S.H.“.
2007. – Najmanje 400 ljudi je poginulo, a oko 200 je ranjeno u četiri gotovo istovremena napada bombaša samoubica na pripadnike verske zajednice Jazidi, blizu Katanije, 120 kilometara zapadno od Mosula, na severozapadu Iraka. četvorica bombaša samoubica, koji su vozili cisterne s gorivom, aktivirali su gotovo istovremeno eksplozivne naprave u naselju blizu Katanije, 120 kilometara zapadno od Mosula, gde žive Jazidi, koji su po etničkoj pripadnosti uglavnom Kurdi. Iza napada stoje sunitski islamisti Al Kaide.
