1534. – Španski monah Ignasio de Lojola osnovao je u Parizu rimokatolički jezuitski red (Societas Iesu), koji je papa Pavle III priznao šest godina kasnije.
1769. – Rođen je francuski car Napoleon I Bonaparta, jedan od najvećih vojskovođa u istoriji, čiji su osvajački pohodi razorili feudalno ustrojstvo tradicionalne Evrope. Istakao se 1793. u borbi protiv Engleza kod Tulona, tada je (u 24. godini) postao general. U Italiji je 1796. i 1797. tukao vojsku Austrije, a 1797. ukinuo je Mletačku repubiku. Posle pohoda na Egipat, državnim udarom 1799. zaveo je režim konzulstva, uzevši neograničenu vlast kao „prvi konzul“, a od 1802. kao „doživotni konzul“.
1771. – Rođen je škotski pisac Valter Skot, tvorac modernog istorijskog romana. Skupljao je i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Preveo je na engleski srpsku narodnu pesmu „Hasanaginica“. Dela: romani „Veverli“, „Gaj Manering“, „Starinar“, „Rob Roj“, „Ajvanho“, „Kenilvort“, „Kventin Dervard“, „Grof Robert“.
1888. – Rođen je britanski pukovnik Tomas Edvard Lorens, poznat kao Lorens od Arabije, arheolog, istraživač, literata i ratnik. Istakao se u borbama na Bliskom istoku tokom Prvog svetskog rata, kad je okupio Arape, neprijateljski raspoložene prema Osmanskom Carstvu. Pošao je iz Hedžasa u današnjoj Saudi Arabiji (Hedžas je tada bio turska teritorija) prema severu (danas Jordan, Sirija, Irak) i presudno je uticao na formiranje tih država (u prvo vreme kao britanske mandatne teritorije, osim Sirije i Libana koji su bili francuski), kao i na ustoličenje lokalnih dinastija. Spretno koristeći želju Arapa za oslobođenjem od Turske, ostvario je mnoge ciljeve britanske kolonijalne politike. Napisao je sećanja: „Sedam stubova mudrosti“, na srpskom objavljena kao: „Ustanak u pustinji“.
1914. – Posle upada u Srbiju 200.000 austrougarskih vojnika tokom Prvog svetskog rata, Srpska vrhovna komanda prebacila je 180.000 vojnika u severozapadnu Srbiju i izradila plan za Cersku bitku. Zahvaljujući sjajnoj strategiji srpske komande i hrabrosti srpskih vojnika, do 24. avgusta u Srbiji nije ostao ni jedan austrougarski vojnik, izuzev 4.500 zarobljenika. Cerska bitka prva je saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu, koja je silno podigla ugled srpske vojske i sprečila Austro-Ugarsku da na vreme koncentriše trupe na ruskom frontu.
1914. – Prolaskom broda „Ankon“ otvoren je Panamski kanal, dug 81,6 kilometara, koji u najužem delu Srednje Amerike spaja Atlantski i Tihi okean. Kanal je zvanično otvoren tek u julu 1920, a gradnja koju je 1889. započeo graditelj Sueckog kanala Francuz Ferdinan de Leseps, a SAD preuzele 1901, praćena je finansijskim aferama, pritiscima i vojnim intervencijama. Izgradnja kanala išla je veoma teško zbog užasno loših klimatskih prilika, broj umrlih radnika je ogroman. Tokom izgradnje kanala SAD su ustanovile i jednu novu državu – Panamu, pošto nisu bile zadovoljne uslovima koje im je dala Kolumbija koja je do tada držala tu teritoriju.
1917. – Boljševici su zbačenog ruskog cara Nikolaja II i njegovu porodicu izveli iz rezidencije u Carskom Selu kod Petrograda i otpremili u Jekaterinburg na Uralu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk), gde su ih prema naređenju vođe Oktobarske revolucije Lenjina ubili 1918.
1924. – Rođen je engleski pisac Robert Okston Bolt, poznat po popularnim, inteligentno pisanim dramama s veštim zapletom, poput „čoveka za sva vremena“ o životu Tomasa Mora, jedne od najboljih istorijskih drama pisanih u 20. veku. Ostala dela: drame „Trešnja u cvatu“, „Tigar i konj“, „Blagi Džek“, „Braća i sestre“, „Vivat! Vivat Regina!“, „Stanje revolucije“, filmski scenariji „čovek za sva vremena“ (Oskar za scenario), „Lorens od Arabije“, „Doktor Živago“, „Rajanova kći“.
1947. – Akt o nezavisnosti Britanske Indije stupio je na snagu. Tim činom su posle 180 godina kolonijalne vladavine Britanije, oformljene suverene države Indija i Pakistan. Do podele negdašnje Britanske Indije došlo je zbog verskog rascepa. Indijsku uniju mahom je naseljavalo hinduističko stanovništvo, a Pakistan muslimansko. Muslimanski Pakistan se kasnije pocepao na dve države (te teritorije nisu bile teritorijalno povezane) na Bangladeš i današnji Pakistan.
1948. – Južna Koreja je postala nezavisna država pod nazivom Republika Koreja, s predsednikom Singmanom Rijem.
1949. – Umro je srpski pisac Rastko Petrović, jedan od najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pesnika posle Prvog svetskog rata. U ratu je sa srpskom vojskom prošao albansku golgotu, posle čega je poslat u Francusku i u Parizu je diplomirao prava. Od 1923. je u diplomatskoj službi – radio je u Rimu, zatim u Vašingtonu, gde je i umro 1949. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama „Otkrovenje“ najznačajnije je delo srpske poezije između dva svetska rata. Pisao je i putopise s putovanja u Africi i Americi, a o Prvom svetskom ratu u romanu „Dan šesti“. Ostala dela: roman „Burleska gospodina Peruna boga groma“, lirska proza „Ljudi govore“, putopis „Afrika“, drama „Sibinjanke“.
1950. – U zemljotresu u severoistočnoj indijskoj državi Asam poginulo je više od 1.000 ljudi.
1960. – Proglašena je nezavisnost afričke države Kongo (Brazavil) koji je od 1886. bio francuska kolonija pod nazivom Srednji Kongo. Kao kolonija Francuski Kongo bio je sastavni deo Francuske ekvatorijalne Afrike.
1962. – Probijen je drumski tunel ispod Mon Blana, najvišeg vrha u zapadnoj Evropi, kojim je francuski turistički centar Šamoni povezan sa italijanskom dolinom Aoste.
1971. – Bahrein je stekao nezavisnost posle 150 godina britanske kolonijalne vlasti.
1975. – Tokom vojnog udara ubijen je predsednik Bangladeša i otac nezavisnosti te azijske zemlje šeik Mudžibur Rahman, koji je posle sticanja nezavisnosti u januaru 1972. postao prvi predsednik vlade Bangladeša.
1979. – U sudaru dva aviona sovjetske kompanije „Aeroflot“ iznad Ukrajine poginulo je 173 ljudi, svi putnici i članovi posada dveju letilica.
1990. – Predsednik Mihail Gorbačov obnovio je sovjetsko državljanstvo dobitniku Nobelove nagrade za književnost ruskom piscu Aleksandru Solženjicinu, koji je 1974. pod pritiskom vlasti prinuđen da emigrira na Zapad.
1994. – U Sudanu je uhapšen i odmah izručen Francuskoj Iljič Ramires Sančez, poznat kao „Karlos Šakal“, jedan od vodećih svetskih terorista.
1995. – Japan je, 50 godina posle okončanja Drugog svetskog rata na Pacifiku, prvi put jasno izrazio žaljenje zbog ratnih akcija u regionu.
1998. – U najtežem pojedinačnom terorističkom napadu u Severnoj Irskoj tokom 30 godina nasilja, u eksploziji automobila-bombe u mestu Omag poginulo je 29 ljudi. Severna Irska ima status kraljevine u okviru Ujedinjenog Kraljevstva
2001. – Makedonska vlada formalno je dozvolila razmeštaj 3.500 vojnika NATO radi oduzimanja oružja od pobunjenih Albanaca.
2003. – U pismu Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija Libija je preuzela odgovornost za eksploziju bombe u avionu „Pan Amerikena“ iznad Lokerbija u Škotskoj kada je poginulo 270 ljudi.
2005. – Indonežanska vlada i pobunjenici potpisali su sporazum o završetku višedecenijskog oružanog sukoba između centralne vlade iz Džakarte i separatista sa Sumatre.
2007. – U zemljotresu koji je pogodio Peru poginulo je 510 ljudi. Razaranje je bilo najveće u pustinjskoj oblasti na jugu Perua, u gradovima Ika i Pisko, oko 200 kilometara jugoistočno od glavnog grada Lime. Jačina potresa u epicentru iznosila je osam stepeni Rihtera.
2008. – Umro je Džeri Veksler, pionir „ritam end bluza“ i muzički producent. Koosnivač je kultne muzičke kuće „Atlantik Rekords“ koja je napravila revoluciju u svetu crnačke muzike, posebno takozvanog „južnjačkog soula“. Kao producent Veksler je lansirao brojna velika imena, poput Rej čarlsa, Arete Frenklin, Vilsona Piketa, Otis Redinga, Vilija Nelsona, Šer i Dasti Springfild. Bio je producent i Boba Dilana i sastava „Led Cepelin“. Sarađivao je i sa Santanom, Džordžom Majklom, grupom „Dajer Strejts“.
