1099. – Krstaši su u Prvom krstaškom ratu zauzeli Jerusalim.
1291. – Umro je Rudolf Prvi, osnivač dinastije Habzburg. Vladao je od 1273. do smrti 1291. U bici na Moravskom polju 1278. pobedio je češkog kralja Otakara Drugog Pšemisla i od njega je preoteo Austriju, Kranjsku i Štajersku koje su, sa kasnije pripojenom Koruškom, postale jezgro naslednih habzburških zemalja- čime je udaren temelj Habzburške monarhije (Austrije).
1410. – Vojska poljskog kralja Vladislava Drugog Jagela, uz pomoć čeških plaćenika, do nogu je potukla nemačke tevtonske vitezove u bici kod Tanenberga.
1606. – Rođen je holandski slikar Harmens van Rajn Rembrant, jedan od najvećih u istoriji slikarstva. Uradio je oko 650 uljanih slika, oko 300 gravira i oko 2.000 crteža, uključujući remek dela kao što su „Noćna straža“, „Izgubljeni sin“, „čas anatomije doktora Tulpa“, „Hristos kao baštovan“, „Dobri Samarićanin“, „Hodočasnici u Emausu“, „Suknari“, „Vitsavej“, „Jakov blagosilja unuke“, „Venera i Kupidon“, „Verenici“, „Flora“, „Danaja“, „Starica“, „Jevrejska nevesta“, „Porodični portret“, „Predeo s vetrenjačom“, više od 60 autoportreta, portrete svoje žene Saskije fan Ojlenburh, sina Tita, prijatelja Jana Siksa.
1663. – Rođen je pomorac i matematičar iz Perasta i ruski knez Marko Martinović, stručnjak za hidrogradnju i brodogradnju. Kao nastavnik Pomorske akademije u Veneciji podučavao je i mladiće iz Rusije primljene na molbu cara Petra Velikog. U rodnom Perastu je rukovodio radom jedne od najstarijih pomorskih škola na Jadranu. Autor je jednog naučnog dela o gradnji brodova posvećenjene njegovom učeniku Dimitriju Galicinu.
1795. – Revolucionarna koračnica – Marseljeza, zvanično je prihvaćena kao državna himna Francuske.
1869. – Francuz Ipolit Mež Muris patentirao je margarin.
1881. – Kralj Milan Obrenović (tada knez) je srebrnim budakom udario temelj Srpskim državnim železnicama. Ovaj događaj se zbio pored mosta na Mokroluškoj rečici u blizini tadašnjeg Topčiderskog puta – nedaleko od današnje „Gazele“. Time su započeti radovi na železničkoj mreži tadašnje Srbije. Prvi svečani voz na relaciji Beograd-Niš prošao je 4.septembra 1884. Najstarija pruga na teritoriji današnje Srbije puštena je u saobraćaj 20. avgusta 1854. i povezivala je Belu Crkvu s delom Banata koji je danas u Rumuniji.
1904. – Umro je ruski pisac Anton Pavlovič čehov, čiji stil se odlikuje jednostavnošću, izvanrednim darom zapažanja i specifičnom atmosferom, bliskom impresionističkom postupku. Pozorištu je otvorio nove puteve i sam je stvorio novi dramski oblik „lirsku dramu“. Izvršio je ogroman uticaj na svetsku literaturu, posebno dramu. Dela: drame „Galeb“, „Tri sestre“, „Ujka Vanja“, „Višnjik“, novele i pripovetke „čovek u futroli“, „Arhijerej“, „Kuća na sprat“, „Dušica“, „Tri godine“, „Ogrozd“, „Paviljon broj 6“, „Stepa“, „Seljaci“, „činovnikova smrt“, „U uvali“, zbirke humoreski „Melpomenine bajke“, „Šarene priče“.
1918. – Nemački general Erih Ludendorf naredio je sveopštu ofanzivu, čime je počela druga bitka na Marni u Prvom svetskom ratu. Bio je to poslednji pokušaj Nemačke da nadvlada savezničke snage na zapadnom frontu, ali je 4. avgusta 1918. okončan porazom nemačke armije, kao i u bici na Marni od 6.do 9. septembra 1914.
1929. – Umro je austrijski pisac Hugo fon Hofmanstal. Sarađivao je s Rihardom Štrausom, za čije je kompozicije pisao libreta. Dela: drame „Ticijanova smrt“, „Luda i smrt“, „Malo svetsko pozorje“, „Bela lepeza“, „Elektra“, „Edip i Sfinga“, „čovek“, „Salcburško veliko svetsko pozorje“, „Kula“, „ćudljiv gospodin“, libreta „Kavaljer s ružom“,“Arijadna na Naksu“, „Žena bez senke“, pripovetka „Bajka 672.noći“, esej „Pismo lorda čendosa“.
1937. – Pušten je u eksploataciju kanal Moskva-Volga dug 128 kilometara, dubok 5,5 a širok 85 metara.
1945. – Italija je u Drugom svetskom ratu formalno objavila rat doskorašnjem savezniku Japanu.
1958. – Američke snage su se iskrcale u Libanu i intervenisale na zahtev predsednika Kamija Šamuna, omogućivši mu da se ponovo kandiduje za šefa države.
1968. – Putnički avioni „Aerofota“ i „Pan Amerikena“ počeli su redovno da lete na liniji Moskva-Njujork, što su bili prvi direktni letovi između Sovjetskog Saveza i SAD.
1974. – Na Kipru su oficiri iz Grčke i pripadnici kiparske Nacionalne garde, na podsticaj vojne vlade Grčke, u državnom udaru oborili predsednika, arhiepiskopa Makariosa Trećeg, koji je uspeo da izađe iz opkoljene predsedničke palate i privremeno napusti Kipar. Udar je izazvao veliku međunarodnu napetost i zaoštrio odnose Grčke i Turske, što je Ankara iskoristila da već 20. jula 1974. – pod izgovorom „zaštite“ turske zajednice na tom mediteranskom ostrvu – iskrca trupe koje su okupirale trećinu Kipra.
1975. – Sovjetski i američki vasionski brodovi „Sojuz 19“ i „Apolo 18“ lansirani su u orbitu oko Zemlje radi spajanja u svemiru.
1983. – U napadu jermenskih terorista na prostorije turske vazduhoplovne kompanije na pariskom aerodromu „Orli“, šest ljudi je poginulo.
1987. – Tajvan je posle 38 godina ukinuo vanredno stanje radi omogućavanja višepartijskih izbora.
1995. – Vojska Šri Lanke okončala je najveću ofanzivu od 1987. protiv tamilskih pobunjenika, tokom koje je poginulo oko 300 ljudi.
1996. – Prilikom pada holandskog vojnog teretnog aviona u vazduhoplovnoj bazi u Ejdhovenu poginulo je 32 ljudi.
1997. – Italijanski modni kreator đani Versaće, jedan od najuticajnijih modnih kreatora krajem 20. veka, ubijen je u Majami Biču na Floridi, SAD.
1999. – Snage Južne Koreje potopile su severnokorejsku topovnjaču i oštetile nekoliko drugih ratnih brodova, u prvom pomorskom sukobu u Žutom moru od okončanja Korejskog rata 1953.
2007. – U napadima pobunjenika, uključujući bombaša samoubicu na severozapadu Pakistana poginulo je najmanje 40 ljudi a 30 je povređeno. Meta napada bili su građani koji su se zbog testiranja i regrutovanja za policiju okupili u gradu Dera Ismail Kan.
2008. – Predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta obelodanili su da se na prostoru bivše Jugoslavije, kao posledica ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji od 1992. do 2000. još uvek vodi kao nestalo 17.188 osoba.
