70. p.n.e. – Rođen je rimski pisac Publije Vergilije Maron, tvorac dela u kojima je veličao rimsku prošlost. Vekovima je bio uzor evropskim pesnicima. U junačkom epu „Eneida“, pisanom 11 godina po ugledu na Homera, opisao je trojanskog junaka Eneju koji je posle dugih lutanja i borbi dospeo u Lacijum (oblast južno od Tibra) i postao rodonačelnik Rimljana. Ostala dela: „Pastirske pesme“ (ekloge), „Pesme o poljoprivredi“ (georgike).
1529. – Turski sultan Sulejman Drugi odustao je od opsade grada Beča.
1542. – Rođen je mogulski car Abu ul Fat Dželaludin Akbar, jedan od najvećih vladara Indije, koji je pokorio pobunjene države Gudžarat i Kašmir i osvojio Avganistan. Bio je veliki reformator, nastojao je da sjedini podanike različitih vera i rasa i ukinuo je ropstvo.
1582. – U Španiji, Portugalu i papskoj državi u Italiji počela je primena kalendara pape Grgura Trinaestog. Prema savetu astronoma, papa je reformisao Julijanski kalendar, zasnovan na Sunčevoj godini od 365 dana i šest sati, u kojem je godina duža od Sunčeve 11 minuta i 14 sekundi i svakih 128 godina pojavljivao se dan „viška“. Ta razlika je uklonjena tako što je posle četvrtka 4. oktobra 1582. naredni dan računat kao petak 15. oktobar. Godina Gregorijanskog kalendara ipak je duža od prirodne 12 sekundi, ali će ceo dan razlike biti dostignut tek posle 3.320 godina.
1608. – Rođen je italijanski fizičar i matematičar Evanđelista Toričeli, pronalazač živinog barometra, tzv. Toričelijeve cevi. Utvrdio je i zakon o isticanju tečnosti iz suda, usavršio teleskop i konstruisao prost mikroskop. Kad je Galileo Galilej oslepeo bio mu je sekretar, a posle Galilejeve smrti nasledio je njegovu katedru.
1814. – Rođen je ruski pisac Mihail Jurjevič Ljermontov. Stradao je u dvoboju u kavkaskoj banji Pjatigorsk. Iako je poginuo vrlo mlad njegovo delo svedoči o visokoj zrelosti. Dela: roman „Junak našeg doba“, drama „Maskarada“, poeme „Demon“, „Mciri“, „Pesma o trgovcu Kalašnikovu“, pesme „Oblaci“, „Misao“, „Prorok“, „Dimiskija“, „Otadžbina“, „Borodino“.
1815. – četiri meseca posle poraza njegove armije u bici kod Vaterloa, prognani francuski car Napoleon I stigao je na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu, na kojem je umro 1821.
1817. – Umro je poljski nacionalni junak Tadeuš Anžej Bonaventura Košćuško, učesnik u američkom Ratu za nezavisnost i ađutant Džordža Vašingtona, prvog predsednika SAD. Po povratku u Poljsku podigao je ustanak protiv Rusa, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. u bici kod Macjejovica, a on je ranjen i zarobljen. Pušten je na slobodu 1796. pod uslovom da se odrekne akcija protiv Rusije i umro je u Švajcarskoj.
1844. – Rođen je nemački filozof Fridrih Niče. U ranoj fazi pod uticajem je Šopenhauerovog učenja (delo „Rođenje tragedije iz duha muzike“) docnije stvara sopstveni sistem. Jedan je od najžešćih kritičara zapadne kulture i hrišćanstva. Površna tumačenja svrstala su ga među preteče nacizma, što ozbiljni teoretičari odbacuju. Dela: „Tako je govorio Zaratustra“, „Volja za moć“ (posthumno sabrane njegove misli, naslov nije njegov), „S one strane dobra i zla“, „Sumrak idola“, „Ljudsko, suviše ljudsko“, „Genealogija morala“, „Eče homo“, „Radosna nauka“, „Nesavremena razmatranja“.
1894. – Francuski oficir jevrejskog porekla Alfred Drajfus uhapšen je pod optužbom za veleizdaju, čime je počela afera koja je godinama potresala Francusku. Bez dokaza je osuđen na doživotnu robiju, ali je posle velikog negodovanja javnosti i snažnog istupa pisca Emila Zole otkriven pravi krivac, a Drajfus je rehabilitovan.
1917. – Navodna nemačka špijunka u Prvom svetskom ratu Holanđanka Mata Hari streljana je u blizini Pariza.
1928. – Nemački dirižabl „Graf Cepelin“ obavio je prvi komercijalni let preko Atlantika.
1945. – Predsednik vlade „višijevske Francuske“ u Drugom svetskom ratu Pjer Laval ubijen je, na osnovu sudske presude – zbog izdaje zemlje.
1946. – Nemački ratni zločinac Herman Gering izvršio je samoubistvo u zatvorskoj ćeliji dan pre nego što je, na osnovu presude Međunarodnog suda u Nirnbergu za ratne zločine, trebalo da bude pogubljen.
1949. – U Mađarskoj su posle montiranog staljinističkog sudskog procesa kao „titoisti“ pogubljeni Laslo Rajk, Tibor Sonji i Andraš Salai.
1964. – Sovjetski lider Nikita Hruščov je zbačen, a sutradan je zvanično saopšteno da je sam izrazio želju da se povuče, čemu je „udovoljeno s obzirom na njegove godine i slabo zdravstveno stanje“. Prvi sekretar Komunističke partije postao je Leonid Brežnjev, a predsednik vlade Aleksej Kosigin.
1987. – U državnom udaru je ubijen predsednik Burkine Faso (bivša Gornja Volta, od 1960. do 1984.) kapetan Tomas Sankara, a šef države je postao kapetan Blez Kompaore. Do dekolonizacije 1960. Gornja Volta je bila sastavni deo Francuske Zapadne Afrike.
1989. – Umro je srpski pisac Danilo Kiš, jedan od najvećih srpskih literata, član SANU. Pisao je negovanim stilom, s moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao je svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu. Bio je dramaturg pozorišta „Atelje 212“ u Beogradu i lektor za srpski jezik u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela: romani „Psalam 44“, „Mansarda“, „Bašta, pepeo“, „Peščanik“, „Grobnica za Borisa Davidoviča“, pripovetke „Rani jadi“, „Enciklopedija mrtvih“, drama „Elektra 70“, polemički spis „čas anatomije“.
1990. – Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov dobio je Nobelovu nagradu za mir.
1991. – Skupština BiH, u krnjem sastavu, odnosno poslanici SDA i HDZ usvojili su Memorandum o suverenoj Bosni i Hercegovini. Do proglašenja je došlo nasuprot ustavima Jugoslavije i BiH i protivno volji jednog od tri konstitutivna naroda BiH. Srpski poslanici prethodno su napustili zasedanje nakon ukazivanja na nelegalnost ovakvog postupka. Preostali poslanici odbacili su tada Beogradsku inicijativu, prema kojoj je trebalo da BiH, posle otcepljenja Slovenije i Hrvatske, ostane u sastavu Jugoslavije.
1993. – Južnoafričkom predsedniku Frederiku Vilemu de Klerku i vođi Afričkog nacionalnog kongresa Nelsonu Mandeli dodeljena je Nobelova nagrada za mir kao priznanje za okončanje režima aparthejda i stvaranje osnova za razvoj demokratije u Južnoj Africi.
1995. – Na referendumu u Iraku predsednik Sadam Husein je kao jedini kandidat dobio gotovo stoprocentnu podršku da i narednih sedam godina predvodi državu.
1997. – Pobunjenici u Republici Kongo (bivši Francuski Kongo) ušli su u glavni grad Brazavil, zbacivši posle četvoromesečnog građanskog rata predsednika Paskala Lisubu, a na vlast se vratio bivši predsednik Denis Sasu Ngueso.
2003. – Kina je uspešno lansirala prvi kosmički brod s ljudskom posadom i tako postala treća zemlja koja je poslala čoveka u svemir, 42 godine posle istorijskog leta Jurija Gagarina. U orbitu oko Zemlje s kosmodroma đinguan u pustinji Gobi lansiran je brod „Šendžou – 5“ s astronautom Jangom Liveijem (38).
