1793. – Pogubljena je francuska kraljica Marija Antoaneta, supruga Luja XVI, ćerka austrijske carice Marije Terezije. Kad je 1789. izbila Francuska revolucija, postala je jedna od najomraženijih ličnosti. Pripisana joj je ironična, nesumnjivo apokrifna, poruka narodu: „Ako nemate hleba, jedite kolače“. Pod optužbom da je vezama s bečkim dvorom izdala republiku, posle montiranog i besmislenog suđenja, pogubljena je na giljotini pred 300.000 Parižana.
1813. – Počela je trodnevna „Bitka naroda“ kod Lajpciga u kojoj su se snage francuskog cara Napoleona I našle pod udarom udruženih saveznika – Rusije, Pruske i Austrije. Francuska armija je potučena, a 19. oktobra saveznici su zauzeli Lajpcig. Posle poraza Napoleon se povukao preko Rajne i nekoliko meseci kasnije prisiljen je da abdicira.
1837. – Srpski knjaz Milos Obrenovic ukinuo je kuluk – besplatan rad seljaka koji su koristili seoski kmetovi, nahijske starešine i sveštenstvo. U tome se preterivalo, što je bilo povod za odmetanje seljaka u hajduke. Kuluk je više puta zabranjivan, ali su ukazom kneza Miloša ukinuti svi njegovi vidovi, osim kuluka za održavanje puteva i mostova.
1846. – Američki lekar Džon Voren upotrebio je prvi put u istoriji hirurgije etar za veći operativni zahvat, uklonivši tumor pacijentu u Opštoj bolnici Masačusets u Bostonu.
1854. – Rođen je engleski pisac irskog porekla Fingal O’Flaerti Vils, poznat kao Oskar Vajld. Bio je opšte poznat kao neko ko svesno ruši sve društvene konvencije. Smatrao je da je umetnost autonomna i amoralna. U zatvoru u Redingu, u kojem je dve godine izdržavao kaznu zbog homoseksualizma, napisao je „Baladu o redinškoj tamnici“ i duboko iskren životni obračun „De Profundis“. Posle izlaska iz zatvora 1897, pod imenom Sebastijan Melmot živeo je u Parizu u kojem je umro 1900. Ostala dela: roman „Slika Dorijana Greja“, komedije „Važno je zvati se Ernest“,“Lepeza ledi Vindermir“, „Idealan muž“, zbirka priča „Zločin lorda Artura Sejvila i druge priče“, drame „Saloma“ (na francuskom), „Vera“, „Vojvotkinja od Padove“.
1886. – Rođen je izraelski državnik David Grin, poznat kao David Ben Gurion, vođa borbe za stvaranje Izraela i prvi predsednik vlade te države od 1948. do 1953. i ponovo od 1955. do 1963. Iz rodne Poljske otišao je 1906. u Palestinu i bio među pionirima seljačkog kolektivizma i radničkog pokreta. Osnovao je 1920. Histadrut (Savez sindikata), a 1930. Izraelsku radničku partiju (MAPAI), stranku laburističkog tipa. Kao predsednik vlade, od različitih gerilskih grupa stvorio je izraelsku armiju. Zastupao je odlučan stav prema zahtevima Arapa.
1888. – Rođen je američki pisac Judžin Gledston O’Nil, tvorac moderne američke drame, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1936. Njegove drame odlikuju realizam i žestina koja katkad prerasta u brutalnost. Drame i trilogija „Elektri priliči crnina“, u kojoj je klasičnu grčku temu o Edipu primenio na moderan svet, odnosno američko društvo u vreme građanskog rata, doneli su mu svetsku slavu. Ostala dela: drame „Iza horizonta“, „Ana Kristi“, „Sva božja deca imaju krila“, „Veliki bog Braun“, „Car Džons“, „Dugo putovanje u Evropu“, „Žudnja pod brestovima“.
1908. – Rođen je albanski diktator Enver Hodža, šef vladajuće Partije rada Albanije (Komunističke) od 1948. do smrti 1985. Između dva svetska rata bio je sekretar poslanstva Albanije u Briselu. Jedan je od osnivača Komunističke partije Albanije 1941. Podržavao je politiku Informbiroa od 1948. do 1956. i staljinizam uopšte, čak i posle 20. kongresa Komunističke partije ŠSR na kojem su osuđeni Staljinovi metodi. Kasnije je postao privrženik Pekinga, ali se razišao i s kineskim komunistima, potpuno izolujući zemlju. Izgradio je primitivni, autoritaran sistem zasnovan na represiji i fizičkim eliminacijama neistomišljenika. Bio je glasnogovornik velikoalbanskih teritorijalnih pretenzija prema Srbiji i drugima, i pravi je tvorac albanskog savremenog ultrašovinizma.
1910. – Jedan od pionira srpskog vazduhoplovstva Ivan Sarić izveo je u Subotici pred više hiljada znatiželjnika let drvenim „monoplanom“ koji je sam konstruisao. Uzdigao se na visinu od 30 metara i u širokom luku obleteo konjičko trkalište. Sarićev „monoplan“ čuva se u Muzeju vazduohoplovstva u Surčinu.
1925. – Potpisan je garantni pakt Nemačke, Belgije i Francuske o međusobnom poštovanju granica, koji je Nemačka pogazila 15 godina kasnije kada je okupirala te dve zemlje.
1927. – Rođen je nemački pisac Ginter Gras, koji je svetski uspeh postigao već prvim romanom „Limeni doboš“, ispoljivši vitalnu pripovedačku snagu, egzaktno opisivanje građanske sredine u vreme nacizma, jedak cinizam i grotesku. U javnom životu često se upuštao u žestoke polemike i osporavanja, posebno politike vlade, optužujući je, na primer, da vodi „varvarsku politiku“ prema strancima i da Tursku snabdeva oružjem kojima Ankara „uništava sopstveni narod“, zbog čega se „stidi sopstvene zemlje“ koja sve svodi na privredne kriterijume. Iako je sve vreme javno ispoljavao izrazito levičarske stavove, na kraju se ispostavilo da je bio pripadnik Š formacija za vreme Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani „Limbur“, „Pseće godine“, „Lokalna anestezija“, „Susret u Telgteu“, „Široko polje“, novela „Mačka i miš“, drame „Poplava“, „Plebejci uvežbavaju ustanak“, zbirke pesama „čvorište pruga“, „Ispitan“.
1946. – Obešene su glavešine Trećeg rajha koje je Međunarodni sud u Nirnbergu osudio na smrt zbog ratnih zločina u Drugom svetskom ratu, uključujući šefa nemačke diplomatije Joahima fon Ribentropa i načelnika štaba Vrhovne komande oružanih snaga Nemačke feldmaršala Vilhelma Kajtela. Rajhsmaršal Herman Gering, takođe osuđen na smrt, ubio se u zatvorskoj ćeliji prethodnog dana.
1949. – Porazom prokomunističke takozvane Demokratske armije u Grčkoj je okončan trogodišnji građanski rat, što je, između ostalog, bila posledica činjenice da je Britanija vojno intervenisala u korist monarhista.
1964. – Narodna republika Kina je izvela prvu eksploziju atomske bombe, postavši peta zemlja sveta koja raspolaže nuklearnim oružjem.
1964. – Aleksej Kosigin je, posle smenjivanja Nikite Hruščova, sastavio novu sovjetsku vladu.
1968. – Moskva i Prag su potpisali sporazum o ostanku sovjetskih trupa u čehoslovačkoj, koje su s jedinicama drugih zemalja Varšavskog pakta ušle u tu zemlju 21. avgusta 1968. i srušile reformističkog šefa Komunističke partije Aleksandera Dubčeka i njegovu vladu.
1973. – Nobelova nagrada za mir dodeljena je državnom sekretaru SAD Henriju Kisindžeru i njegovom partneru u pregovorima Le Duk Tou, ali je političar Severnog Vijetnama odbio nagradu.
1978. – Poljski kardinal Karol Vojtila izabran je za 264. poglavara rimokatoličke crkve kao prvi neitalijanski papa posle 456 godina, pod imenom Jovan Pavle II.
1980. – Umro je italijanski političar Luiđi Longo, prvi predsednik Komunističke partije Italije, koji je 1964. postao njen generalni sekretar, a 1972. predsednik. Predvodio je antifašističku borbu u severnoj italijanskoj provinciji Pijemont. Posle hapšenja pod fašističkim režimom Benita Musolinija 1923. i 1924, emigrirao je 1926. i bio je jedan od inicijatora stvaranja pakta sa socijalistima 1934. radi borbe protiv fašizma. Pod ilegalnim imenom Galo u Španskom građanskom ratu, u kojem je ranjen, bio je generalni inspektor Internacionalnih brigada. Posle poraza republikanaca u Španiji interniran je u koncentracioni logor u Verneu, odakle je izručen na zahtev italijanskih vlasti. Po puštanju s robije 1943. bio je jedan od vođa oružane borbe protiv fašista u Drugom svetskom ratu.
1981. – Umro je izraelski general i političar Moše Dajan, briljantni pobednik u ratu protiv Arapa u junu 1967, u kojem je Izrael, posle vojnih provokacija Egipta, za nekoliko dana zaposeo Sinaj, Gazu, Zapadnu obalu i Golansku visoravan. Kao 14-godišnjak 1929. postao je član „Hagane“, ilegalne jevrejske vojne organizacije, a u sastavu britanskih snaga se od 1937. do 1941. borio protiv Arapa u rodnoj Palestini. U Drugom svetskom ratu 1941. izgubio je oko u bici protiv trupa francuske marionetske vlade u Siriji. Od 1953. do 1958. bio je načelnik Generalštaba izraelske armije, a od 1959. do 1964. ministar poljoprivrede i jedan od prvaka vladajuće partije „Mapaj“, iz koje je izašao 1965. Ministar odbrane bio je 1967. i ponovo 1973. i 1974, kad je podneo ostavku. Šef diplomatije postao je 1977, ali se 1979. povukao zbog neslaganja s predsednikom vlade Menahemom Beginom na temu politike prema Arapima.
1982. – Umro je italijanski operski pevač Mario del Monako, nazvan „tenorom epohe“. Zahvaljujući izuzetnom glasu i izvanrednom osećanju za scenu, stekao je ogromnu popularnost i priznanje kritike.
1983. – Umro je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo Petrov, jedna od vodećih ličnosti sveta umetnosti u Kraljevini Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je mnogobrojne knjige.
1984. – Crnački anglikanski arhiepiskop Johanesburga Dezmond Tutu dobio je Nobelovu nagradu za mir, kao druga istaknuta ličnost crnačke većine u Južnoj Africi kojoj je dodeljena ta nagrada. Bivši predsednik Afričkog nacionalnog kongresa Albert Džon Lutuli dobio je tu nagradu 1960.
1995. – Vođa tzv. Nacije islama Luis Farakan opisao je pred milion crnaca na mitingu u Vašingtonu – SAD kao društvo belačke suprematije.
2003. – Umro je mađarski bokser Laslo Pap, prvi koji je na Olimpijskim igrama tri puta uzastopno osvajao zlatne medalje.
2007. – Poginuo je makedonski pevač Toše Proeski u saobraćajnoj nesreći kod Nove Gradiške, na autoputu Zagreb-Beograd. Proeski je rođen u Kruševu u Makedoniji, a bio je jedan od najpopularnijih pevača s prostora bivše Jugoslavije.
