1552. – Završeno je štampanje prve knjige u Beogradu, poznate kao „Beogradsko četvorojevanđelje“. Knjigu je krupnim ćirilskim slovima, koja je rezao jeromonah Mardarije, štampao Trojan Gundulić, član Dubrovačke kolonije u Beogradu, koji je nastavio posao kneza Radiše Dimitrijevića, posle čije smrti je preuzeo njegovu štampariju. „četvorojevanđelje“ je dragocen izvor za upoznavanje prilika u Beogradu polovinom 16. veka.
1753. – Rođen je češki slavista Jozef Dobrovski, otac slavistike, tvorac češke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika, središnja ličnost češkog narodnog preporoda. Proučavao je sve slovenske jezike i književnosti, rad slovenskih prosvetitelja ćirila i Metodija, azbuku i staroslovenski jezik. Dela: „Istorija češkog jezika i književnosti“, „Gramatika češkog jezika“, „Gramatika staroslovenskog jezika“, slavističke zbirke „Slavin“, „Slovanka“.
1761. – Rođen je grof Sava Tekelija, cuveni mecena, jedan od prvaka Srba tadašnje Austrije, po obrazovanju pravnik, osnivač i predsednik Matice srpske, narodni dobrotvor. Velikim zaveštanjem od 150.000 forinti, nekoliko kuća i zemljišnih poseda, osnovao je 1838. u Pešti zadužbinu „Tekelijanum“ pod upravom Matice srpske (za čije je osnivanje on takođe obezbedio velika sredstva), kako bi srpskim đacima iz Vojvodine i drugih krajeva omogućio univerzitetsko školovanje u glavnom gradu Ugarske. Kao veleposednik (grof) iz Arada (danas Rumunija) aktivno je učestovovao u političkom životu ugarskih Srba i materijalno je pomogao sve srpske nacionalne akcije. Matica srpska ga je 1838. izabrala za doživotnog predsednika.
1786. – Rođen je američki nacionalni junak Dejvi Kroket, član Kongresa SAD od 1827. do 1831. i od 1833. do 1835. Poginuo je 1836. braneći s teksaškim dobrovoljcima tvrđavu Alamo, u okršaju sa znatno nadmoćnijim meksičkim trupama. Meksiko je tada pokušavao da sačuva svoju teritoriju Teksas, ali mu to nije uspelo.
1786. – Umro je pruski kralj Fridrih II Veliki, čovek čije ime je sinonim za militarizam. Tokom vladavine od 1740. do smrti 1786. od Pruske je stvorio evropsku silu prvog reda.
1850. – Umro je argentinski general i nacionalni heroj Hose de San Martin, koji je sa Simonom Bolivarom predvodio latinoamerički pokret za nezavisnost, oslobodilac današnje Argentine, čilea i Perua od španske kolonijalne vlasti. Ukinuo je ropstvo, proklamovao slobodu štampe, osnivao biblioteke i nastojao da kulturno uzdigne novoosnovanu državu.
1876. – Rođen je srpski generalštabni pukovnik Dragutin Dimitrijević „Apis“. Kao načelnik obaveštajnog odeljenja Glavnog generalštaba Srpske vojske povezao se sa nacionalnooslobodilačkim pokretima i organizacijama Srba van Srbije. Bio je glavni inspirator oficirske zavere i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage Mašin 11. juna 1903. poznate kao „Majski prevrat“ (po starom kalendaru). Organizacija koju je on osnovao poznata kao Crna ruka je bila sklona takvim metodama i u periodu između 1903. i 1914. čitav državni vrh Srbije stalno je bio u strahu od mogućih neracionalnih i neodgovornih poteza. Zbog pokušaja atentata na na regenta Aleksandra streljan je u Solunu 1916. Pedesetih godina režim Josipa Broza organizovao je reviziju Solunskog procesa s ciljem da iskompromituje već odavno mrtvog (od 1934.) kralja Aleksandra Karađorđevića.
1893. – Rođena je američka filmska glumica Me Vest, koja se iskazala kao izuzetan komičar. Filmovi: „Seks“, „Dijamantska Lili“, „Nisam anđeo“, „Klondajk Eni“, „Svaki dan je praznik“, „Idi na zapad, mladi čoveče“, „Mura Brekendridž“, „Učinila mu je krivo“.
1896. – Džorž Karmak je otkrio zlato u pritoci reke Klondajk u Kanadi, izazvavši jednu od najmasovnjih „zlatnih groznica“ i istoriji.
1908. – Umro je srpski pisac Radoje Domanović, veliki satiričar, koji je oštro i duhovito prikazivao vlast za koju je smatrao da je karakterišu korupcija i nasilje, lažno rodoljublje i servilno građanstvo. Posle završetka Velike škole u Beogradu bio je nastavnik u Vranju, Pirotu i Leskovcu, a iz službe je otpušten kao protivnik režima Obrenovića. Od 1905. do smrti bio je šef korektora Državne štamparije u Beogradu. Uređivao je satirični list „Stradija“. Počeo je idiličnim pripovetkama iz seoskog života, ali je ubrzo počeo da piše satiru, stvorivši dela univerzalne vrednosti. Uopšte je kod njega vidna velika razlika kada opisuje selo i grad, selo je gotovo idealna sredina, grad potpuno suprotno. Dela: satirične pripovetke „Stradija“, „Vođa“, „Danga“, „Mrtvo more“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“.
1929. – Rođen je američki pilot Frensis Geri Pauers, koji je oboren 1960. dok je iznad sovjetske teritorije leteo špijunskim avionom „U-2“, što je izazvalo veliku diplomatsku krizu između SAD i Sovjetskog Saveza. Pauers se tada spasao iskakanjem, zarobljen je i 1962. razmenjen za jednog sovjetskog špijuna.
1941. – Nemački okupatori su u Drugom svetskom ratu obesili o bandere na Terazijama u centru Beograda tela petorice srpskih građana i ostavili ih da vise više dana. Prethodno su u dvorištu Gestapoa, zbog navodne terorističke aktivnosti, streljali studenta Milorada Pokrajca, krojačkog radnika Jovana Jankovića, obućara Svetislava Milina, seljaka iz okoline Sopota Velimira Jovanovića i borca Kosmajskog partizanskog odreda Ratka Jevića.
1943. – Rođen je američki filmski glumac Robert De Niro. Dobio je Oskara za uloge u filmovima „Kum II“ i „Razjareni bik“. Ostali filmovi: „Taksista“, „Dvadeseti vek“, „Bilo jednom u Americi“, „Lovac na jelene“, „Njujork, Njujork“, „Vrelina“, „Obožavalac“.
1945. – Vođa indonežanske borbe za nezavisnost Ahmed Sukarno proglasio je posle kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu nezavisnost Indonezije, čemu se usprotivila Holandija. Sukarno je 1927. osnovao Nacionalnu partiju Indonezije. Kolonijalne holandske vlasti uhapsile su ga 1929. zbog nacionalističke politike i zabranile partiju, koju je nastavio da vodi 1931. po izlasku s robije. Ponovo je uhapšen 1933. i bio interniran do japanske okupacije Indonezije (Holandske Istočne Indije) tokom Drugog svetskog rata 1942, posle čega je, u interesu nacionalnooslobodilačkog pokreta, bio lojalan japanskim vlastima. Postao je šef države posle proglašenja Indonežanske republike 1945. Holandija, koja je vojno intervenisala, nije priznala tu vladu i uhapsila ga je krajem 1948, a na vlast se vratio posle potpisivanja indonežansko-holandskog sporazuma u junu 1949 (kojim je i stvarno Indonezija postala nezavisna – osim Zapadnog Irijana koji je oslobođen šezdesetih). Doživotnim predsednikom proglašen je 1963, ali je lišen svih funkcija 1967, dve godine posle vojnog udara generala Suharta.
1960. – Afrička država Gabon stekla je nezavisnost od Francuske. Ranije je bila sastavni deo Francuske ekvatorijalne Afrike.
1975. – Sovjetski ledolomac na nuklearni pogon „Artika“ postao je prvi brod koji je prispeo na Severni pol.
1976. – U zemljotresu koji je izazvao katastrofalnu plimu, na filipinskom ostrvu Mindanao poginulo je oko 8.000 ljudi.
1985. – U eksploziji automobila-bombe koju su u hrišćanski deo Bejruta podmetnuli islamski teroristi, poginulo je 60 ljudi.
1987. – Nacistički ratni zločinac Rudolf Hes, zamenik Adolfa Hitlera, pronađen je mrtav pošto se obesio pomoću električnog kabla u ćeliji zatvora „Špandau“. U maju 1941, navodno na svoju ruku, avionom je odleteo u Škotsku u nameri da kod britanske vlade izdejstvuje separatni mir s Nemačkom. Njegov predlog nije prihvaćen i kraj Drugog svetskog rata dočekao je kao zarobljenik u Velikoj Britaniji. Na suđenju u Nirnbergu 1946. osuđen je zbog ratnih zločina na doživotnu robiju.
1988. – Od eksplozije bombe podmetnute u vojni avion, ubrzo posle poletanja poginuo je pakistanski diktator general Mohamed Zija ul Hak, koji je na čelo države došao 1977, pošto je vojnim udarom oborio premijera Zulfikara Ali Buta i potom se proglasio šefom države. S predsednikom Pakistana poginuo je i ambasador SAD u Islamabadu Arnold Rafel.
1990. – U Kninskoj krajini proglašeno je vanredno stanje posle prepada specijalnih ekipa hrvatske policije na policijske stanice u Obrovcu i Benkovcu. Cilj hrvatskih vlasti bio je da oduzmu naoružanje redovnom sastavu policije u tim opštinama, što je izazvalo otpor Srba u tom kraju.
1996. – S kosmodroma u Bajkonuru u vasionu je poletela prva Francuskinja Klodi Andre Dešaj, koja je potom provela 16 dana u naučnoj misiji na ruskoj svemirskoj orbitalnoj stanici „Mir“.
1998. – Predsednika SAD Bila Klintona u Beloj kući je četiri sata ispitivao nezavisni tužilac Kenet Star, posle čega je šef američke države na televiziji opisao seksualne odnose s pripravnicom u Beloj kući Monikom Luinski kao „nepodobnu vezu“.
1999. – U najtežoj prirodnoj katastrofi u istoriji Turske, u zemljotresu sa epicentrom kod grada Izmir, 150 kilometara zapadno od Istanbula, poginulo je više od 30.000 ljudi.
