1453. – U bici kod Kastijona Francuzi su potukli Engleze. Ova francuska pobeda označila je kraj Stogodišnjeg rata.
1762. – Ubijen je ruski car nemačkog porekla Petar Treći Fjodorovič Romanov, koji je vladao samo nekoliko meseci. Bio je na prestolu od 5. januara 1762. do 9. jula iste godine, kad je zbačen. Otrovan je prema nalogu supruge, kasnije carice Katarine Velike. Dvorskom prevratu je prethodilo nezadovoljstvo labilnim Petrom Trećim, koje je kulminiralo sramnim okončanjem sedmogodišnjeg rata s Pruskom, kad je pruski uticaj postao presudan u ruskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici. Zaverenici su pridobili carsku gardu, Senat i Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve i prisilili cara na abdikaciju, potom ga uhapsili i otrovali.
1790. – Umro je škotski ekonomista Adam Smit, najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije uz Dejvida Rikarda, čija se teorija o podeli rada u ekonomskoj literaturi smatra klasičnom. Naglašavao je da u etici vlada altruizam, a u ekonomiji egoizam. Detaljno je prikazao istoriju nastanka novca, analizirao vrednost i raspodelu najamnine, profita i rente, akumulaciju kapitala i razliku između proizvodnog i neproizvodnog rada.
1793. – Na giljotini je pogubljena žirondinka Šarlota Korde, koja je četiri dana ranije ubila lidera montanjara (izrazito levo najekstremnije krilo revolucionara) i jednog od vođa Francuske revolucija Žana Pola Maraa.
1804. – Beogradsku tvrđavu su napustile i pobegle niz Dunav starešine turskih janičara – dahije Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed Fočih – koji su prethodno tokom seče knezova poubijali najviđenije i najuglednije srpske prvake, što je bio neposredan povod Prvog srpskog ustanka. Namera im je bila da se dočepaju Vidina u današnjoj Bugarskoj, ali ih je pohvatao Milenko Stojković, jedan od vođa Prvog srpskog ustanka.
1876. – Rođen je sovjetski političar i diplomata jevrejskog porekla Meir Valah, poznat kao Maksim Maksimovič Litvinov, šef sovjetske diplomatije od 1930. do 1939. Posle hapšenja 1901. u zatvoru se pridružio pristalicama potonjeg vođe Oktobarske revolucije Lenjina, a 1902. je pobegao s robije i emigrirao u Švajcarsku, gde je 1903. i formalno pristupio boljševicima, istupivši iz „Inostrane lige ruske revolucionarne socijaldemokratije“. Od 1918. bio je prvi predstavnik sovjetske vlade u Velikoj Britaniji, a od 1921. zamenik ministra inostranih poslova. Učestvovao je u mnogim pregovorima i često predvodio sovjetske delegacije u inostranstvu, a od 1941. do 1943. bio je ambasador u SAD.
1899. – Rođen je američki filmski glumac Džejms Kegni, umetnik nesvakidašnje energije i ekspresivnosti, koji je u žanru kriminalističkog filma bio personifikacija „anđela garava lica“, folklornog heroja epohe prohibicije i velike ekonomske krize. Filmovi: „Državni neprijatelj“, „Grešnikov odmor“, „Prolaz za pakao“, „Huk gomile“, „Pobednik uzima sve“, „Anđeli garava lica“, „San letnje noći“, „Oklahoma Kid“, „Jenki Dudl Dandi“ (Oskar), „Krv na suncu“, „Belo usijanje“, „Cena slave“, „čovek sa hiljadu lica“, „Jedan, dva, tri“, „Regtajm“.
1912. – Umro je francuski matematičar, fizičar i filozof Žil Anri Poenkare, koji je pre Alberta Ajnštajna zasnovao specijalnu teoriju relativnosti. Objavio je više od 500 matematičkih radova, izučavao je analitičku i nebesku mehaniku, hidrodinamiku, astronomiju, geodeziju, teorijsku i matematičku fiziku. Stvorio je teoriju automorfnih funkcija, jedan je od osnivača topologije, razvio je elektromagnetsku teoriju svetlosti, elektriciteta i optike Džejmsa Maksvela, matematičke metode u nebeskoj mehanici i astronomiji, dao kritičku analizu kosmogonijskih hipoteza. U filozofiji se bavio teorijom nauke, teorijom saznanja i opštom metodologijom. Objavio je 32 knjige. Dela: „Nauka i hipoteza“, „Vrednost nauke“, „Nauka i metoda“, „Nove metode nebeske mehanike 1-3“.
1917. – Na talasu antinemačkih osećanja u Velikoj Britaniji tokom Prvog svetskog rata, britanska kraljevska kuća promenila je ime Saks-Koburg-Gota u Vindzor. Britanska kraljevska porodica je nemačkog porekla pa je tada njihovo zvanično prezime promenjeno, a uzeli su novo po nazivu kraljevske palate u blizini Londona.
1918. – Ubijen je ruski car Nikolaj Drugi Romanov, poslednji monarh Rusije. Vladao je od 1894. do abdikacije 1917. Bio je poslednji vladar dinastije Romanov koja je vladala od 1613. i od Rusije je stvorila svetsku silu prvog reda. Sa suprugom, petoro dece i poslugom ubijen je u Jekaterinburgu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk), na osnovu naredbe vođe boljševika Lenjina, posle čega su svi iskasapljeni i bačeni u neobeleženu grobnicu. Kanonizovan je od strane Ruske zagranične crkve a docnije i od strane patrijaršije u Moskvi.
1928. – Umro je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, prvi ministar privrede u Srbiji. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. s geologom Jovanom Žujovićem osnovao je Srpsko geološko društvo. Kao ministar je doneo prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede. Dela: „Uvod u geologiju istočne Srbije“, „O trusu“, „Podzemne vode“, „Lijas kod Rgotine“, „Lijas kod Dobre“, „Crnajka s naročitim obzirom na njen Doger“, „Donjolijaska fauna sa Vrške čuke“, „Kelovej kod Vrške čuke“,“O velikom šarijažu u istočnoj Srbiji“.
1945. – Konferencija velikih sila pobednica u Drugom svetskom ratu o posleratnoj budućnosti Evrope počela je u bivšoj rezidenciji pruskih kraljeva i nemačkih careva u Potsdamu, pored Berlina. Na skupu okončanom 2. avgusta 1945, sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i premijer Velike Britanije Vinston čerčil – kojeg je 28. jula zamenio novi šef britanske vlade Klement Atli – odlučili su da Nemačka bude potpuno demilitarizovana. Zabranjena je Nacionalsocijalistička partija i propisano je da Nemačka plati ratnu odštetu. Dogovorene su i teritorijalne promene u Istočnoj Evropi, uključujući iseljavanje takozvanih sudetskih Nemaca iz čehoslovačke, ali i Nemaca iz drugih delova Istočne Evrope, poput Poljske. Uprkos zaklinjanju u trajni mir, ubrzo su duboka razmimoilaženja Istoka i Zapada izazvala hladni rat.
1946. – Streljan je Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u Otadžbini (četnički pokret). U Drugi svetski rat ušao kao pukovnik a izbeglička vlada mu je dodelila čin generala, kao i mesto ministra vojnog. Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima 1912-1918. U međuratnom periodu izvesno vreme bio je vojni ataše u Pragu i Sofiji. Sa grupom istomišljenika odlučio se, nakon kapitulacije 1941. na otpor okupatoru, što je započeo polovinom maja 1941. Brutalne odmazde koje je sprovodio okupator vremenom su ga primorale na taktičniji pristup, što će imati za posledicu da su se Britanci i Amerikanci vremenom (tokom 43. i posebno 44.) odlučili da podrže, po njima efikasniji, Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska) koji je predvodio Josip Broz Tito. Ulazak Sovjetskih jedinica u Srbiju u jesen 1944. označio je i slom Mihailovićevog pokreta. OZNA (Odeljenje zaštite naroda – politička policija) uhapsila ga je 12. marta 1946. Osuđen je sa obrazloženjem da je bio saradnik okupatora i ratni zločinac. Predsednik SAD Hari Truman odlikovao ga je Legijom časti, posthumno 1948. Rehabilitovan je odlukom skupštine Srbije iz 2004. kojom su oba sukobljena pokreta iz Drugog svetskog rata ocenjena kao pokreti otpora.
1959. – Umrla je američka pevačica Bili Holidej, nazvana „kraljicom džeza i bluza“. Prema muzičkim kritičarima, još se ni jedan džez pevač nije približio njenim interpretacijama. Bili Holidej ostala je do danas u mnogo čemu sinonim za te oblasti muzičkog stvaralaštva. Bila je i veliki borac protiv rasne segregacije.
1965. – Američki bombarderi „B-52“, poznati kao „leteće tvrđave“, iz američke pacifičke baze na ostrvu Guam, prvi put su bombardovali ciljeve u Vijetnamu.
1968. – Iračku vojnu vladu generala Abdula Rahmana Muhameda Arefa oborio je general Ahmed Hasan el Bakr, koji je postao predsednik Iraka, predsednik vlade i predsedavajući Saveta revolucionarne komande.
1973. – U Avganistanu je bivši predsednik vlade Sardar Muhamed Daud Kan državnim udarom zbacio kralja Muhameda Zahira Šaha i proglasio se za predsednika republike, čime je posle 40 godina okončana Šahova vladavina. Ovaj događaj označio je kraj monarhije u Avganistanu.
1975. – U orbiti oko Zemlje spojili su se sovjetski i američki vasionski brodovi „Sojuz 19“ i „Apolo 18“, a komandanti letilica Aleksej Leonov i Tom Staford rukovali su se i razmenili čestitke, pri čemu je Rus govorio engleski a Amerikanac ruski.
1976. – Indonezija je pripojila bivšu portugalsku koloniju Istočni Timor i proglasila ga 27. provincijom, uprkos protivljenju matičnog stanovništva koje je, kao posledica vekovne portugalske uprave, izrazito katoličko, dok u Indoneziji preovladava islam.
1979. – Diktator Nikaragve Anastasio Somosa dao je ostavku i pobegao iz zemlje, a vlast je preuzeo levičarski Sandinistički pokret Danijela Ortege.
1987. – Francuska je prekinula diplomatske odnose sa Iranom.
1988. – Iran je bezuslovno prihvatio rezoluciju Ujedinjenih nacija o prekidu vatre, čime je okončan osmogodišnji Iračko-iransko rat.
1994. – Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio četvrtu šampionsku titulu, što do tada nikome nije uspelo.
1995. – Umro je argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo, petostruki svetski šampion u „Formuli-1“. Bio je prvak sveta 1951, 1954, 1955, 1956. i 1957.
1996. – Ubrzo posle poletanja iz Njujorka ka Parizu, iznad Atlantskog okeana je eksplodirao američki putnički avion „Boing 747“, što nije preživeo niko od 230 ljudi u njemu. Islamska teroristička organizacija „Pokret za islamske promene“, koja je prethodno istog meseca podmetnula eksploziju u kojoj je u Saudijskoj Arabiji poginulo 19 američkih vojnika, posredno je preuzela odgovornost, ali višemesečna istraga nije pouzdano utvrdila uzrok eksplozije.
1998. – Džinovski talasi – cunami – izazvani snažnim zemljotresom u pacifičkom podmorju zbrisali su s lica zemlje šest sela na severozapadnoj obali Papue Nove Gvineje, usmrtivši više od 3.000 ljudi.
1998. – Na konferenciji u Rimu usvojen je Rimski statut, čime je omogućeno osnivanje Međunarodnog krivičnog suda. Ideja konferencije u Rimu na kojoj je usvojen statut suda bila je da svaka zemlja donese zakone na osnovu kojih bi bilo moguće suditi i političarima i visokim oficirima ukoliko počine zločine. Međunarodni krivični sud u Hagu ustrojen je četiri godine docnije.
2000. – Bašar el Asad formalno je proglašen predsednikom Sirije, nasledivši preminulog oca Hafeza koji je tom bliskoistočnom zemljom vladao tri decenije.
2003. – U Kinšasi, glavnom gradu Demokratske Republike Kongo (bivši Zair) svečano su položila zakletvu četiri potpredsednika prelazne vlade, uključujući dvojicu vođa dotadašnjih ustaničkih pokreta, čime je okončan petogodišnji građanski rat u kom je stradalo čak tri miliona ljudi.
2005. – Vlada u Džakarti i separatistički pobunjenici iz provincije Aće na najzapadnijem indonežanskom ostrvu Sumatri, postigli su sporazum o uspostavljanju mira posle skoro tri decenije sukoba u kojima je poginulo oko 15.000 ljudi
2005. – Umro je bivši premijer Velike Britanije ser Edvard Hit, za čijeg je mandata od 1970. do 1974, Britanija je ušla u Evropsku ekonomsku zajednicu, današnju Evropsku uniju.
2006. – Umro je američki pisac Miki Spilejn, autor serije romana o privatnom detektivu Majku Hameru. Rođen je 1918. u Bruklinu (Njujork). Spilejnovo pisanje se nekada smatralo šokantnim i previše slobodnim. Njegove knjige su prodate u više od sto miliona primeraka širom sveta, a na osnovu njih je snimljeno mnoštvo filmova i televizijskih serija.
2006. – Najmanje 55 ljudi je poginulo, a 58 ranjeno u eksploziji automobila bombe na pijaci u iračkom gradu Mahmudiji, 30 kilometara južno od Bagdada.
2006. – U Indoneziji je u cunamiju 525 ljudi izgubilo život a 160 se vode kao nestali, dok je oko 54000 ljudi ostalo bez krova nad glavom. Zemljotres jačine 7,7 stepena Rihterove skale pogodio je indonežansko ostrvo Java, kao i prestonicu Džakarta, ali je pokrenuo i cunami koji je pogodio južne plaže zapadne Jave. Epicentar prvog zemljotresa bio je u Indijskom okeanu, južno od Pangandarana, grada na zapadnom delu Jave, oko 150 kilometara južno od Džakarte.
2007. – Umro je glumac Mihail Kanonov, narodni umetnik Rusije. Posle završetka Pozorišne akademije 1963. godine bio je član moskovskog „Malog teatra“ da bi zatim prešao u filmski studio „Maksim Gorki“. Kanonov je igrao u više od 50 filmova, debitovao je u filmu Ivana Pirjeva „Zajednički drug“, a publika ga je upamtila po filmovima „Početak“, „Andrej Rubljov“, „Velika promena“, „Zbogom i oprosti“. Poslednju ulogu odigrao je u televizijskoj seriji „U prvom krugu“ snimljenoj prema romanu Aleksandra Solženjicina.
2008. – Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv Fatmira Ljimaja i još 27 pripadnika terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. Osumnjičeni se terete da su od juna do oktobra 1998. na području opština Lipljan, Štimlje i Glogovac na Kosovu i Metohiji, delujući u sastavu tada formirane 121. brigade tzv. OVK, protivpravno zatvorili 35 civila, od kojih su 22 lišili života. Haški tribunal je krajem 2005. godine oslobodio Fatmira Ljimaja krivice zbog zločina.
