1760. – Rođen je francuski filozof Klod Anri Sen Simon, socijalista utopista, učesnik Američkog rata za nezavisnost, koji se u vreme Francuske revolucije odrekao plemićke titule. Smatrao je da tradicionalnu državu treba zameniti industrijskim društvom i da aristokrate, vojnici i birokrati treba da iščeznu i ustupe mesto industrijalcima, radnicima i seljacima. Dela: „Industrijski sistem“, „Industrija ili politički, moralni i filozofski razgovori u interesu svih ljudi odanih korisnom radu i nezavisnosti“, „Pisma ženevskog građanina savremenicima“, „Novo hrišćanstvo“, „Stari i novi politički sistem“.
1797. – U italijanskom selu Kampoformio sklopile su mir Austrija i Francuska, kojim je ukinuta Mletačka republika. Francuska je preuzela mletačke posede u Albaniji i ostrva u Jonskom moru kao i austrijsku Nizozemsku (Belgija), a Austrija Veneciju, Istru, Kvarner, Dalmaciju i Boku Kotorsku. Sve ove teritorije će Francuska preuzeti od Austrije 1809. Bečkim mirom.
1803. – Rođen je mađarski političar Ferenc Deak, glavni arhitekta Dvojne monarhije 1867. odnosno sporazuma Beča i Budimpešte kojim je stvorena Austro-Ugarska. Predvodio je mađarsku plemićku opoziciju protiv austrijskog kancelara Klemensa Meterniha pre revolucije 1848. a 1865. objavio je projekat o dualističkom uređenju Habzburške monarhije, prihvaćen dve godine kasnije.
1849. – Umro je poljski kompozitor i pijanista Frederik Francišek Šopen, nazvan „pesnik klavira“, koji je u vrhunskom romantičarskom maniru komponovao gotovo isključivo klavirsku muziku. Romantičnu muziku oplemenjene jednostavosti i visokog artizma obogatio je novim izražajnim sredstvima, naročito u pogledu harmonije, oblika i pijanističke tehnike, uvodeći novi raspored prstiju na klavijaturi. U kompozicijama se obilato koristio elementima poljske narodne muzike. Iz Poljske je 1830. otišao u Francusku, ne sluteći da više neće videti otadžbinu. Dela: dva koncerta za klavir i orkestar, oko 170 sonata, mnoštvo poloneza, mazurki, valcera, preludijuma, nokturna, etida, skerca, balada.
1855. – Englez Henri Besemer patentirao je postupak za preradu sirovog gvožđa u čelik, nazvan po njemu „Besemerov čelik“.
1876. – U Menlo Parku kod Njujorka američki pronalazač Tomas Alva Edison osnovao je radionicu u kojoj je okupio više vrhunskih stručnjaka, uključujući najistaknutijeg među njima, srpskog naučnika Nikolu Teslu.
1907. – Kodifikacijom pravila međunarodnog običajnog prava, naročito ratnog, koja i sada umnogome važe, završena je druga Bečka mirovna konferencija. U radu skupa učestvovale su 44 države, uključujući Kraljevinu Srbiju.
1912. – Srbija i Bugarska su, objavile rat Turskoj, a 18. oktobra na strani balkanskih saveznika u Prvi balkanski rat je ušla i Grčka. Za nepun mesec dana oslobođen je gotovo ceo Balkan od Turaka, a na mirovnoj konferenciji u Londonu Turska se odrekla teritorija u Evropi, osim dela između Jedrena i Istanbula, pri čemu nije htela da se odrekne Jedrena, zbog čega je rat nastavljen do pada Jedrena u martu 1913. a mir između balkanskih saveznika i Turske je potpisan u Londonu 13. maja 1913.
1912. – Rođen je italijanski sveštenik Albino Lučani, poglavar rimokatoličke crkve samo 33 dana, pod imenom Jovan Pavle I. Od 1969. bio je arhiepiskop Venecije, a za papu je izabran 26. avgusta 1978. Pod nerazjašnjenim okolnostima umro je krajem septembra, zvanično od srčanog udara, ali je ostala senka sumnje da je otrovan. Sumnju je pojačala činjenica da posle smrti nije obavljena autopsija. Najavio je nameru da se pozabavi crkvenim finansijama, posebno Vatikanskom bankom, poznatom po vezama s mafijom i masonskom ložom P2, nagovestivši i druge reforme i niz personalnih promena. Njegov naslednik Karol Vojtila, koji je odabrao ime Jovan Pavle II, potpuno je ignorisao namere Jovana Pavla I.
1915. – Rođen je američki pisac Artur Miler, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka. Dela: drame „Svi moji sinovi“, „Smrt trgovačkog putnika“, „Veštice iz Salema“, „Pogled s mosta“, „Posle pada“, „Događaj u Višiju“, „Cena“, „Slava, i razlog zašto“, „Stvaranje sveta i druga posla“, „Ravno iz raja“, „Nadbiskupova tavanica“, „Američki sat“, zbirka priča „Više mi niste potrebni“, roman „Fokus“, esej „Dramski pisac i atomski svet“.
b>1918. – Rođena je američka filmska glumica Margarita Karmen Kansino, poznata kao Rita Hejvort, holivudski erotski simbol četrdesetih godina 20. veka. Filmovi: „Samo anđeli imaju krila“, „đilda“, „Dama pod sumnjom“, „Nikad se nećeš obogatiti“, „Dama iz Šangaja“, „Odvojeni stolovi“.
1919. – Rođen je kineski političar Džao Zijang, koji je kao predsednik vlade bio tvorac ekonomskih reformi osamdesetih godina 20. veka. Nasledio je 1987. Hu Jaobanga na čelu vladajuće Komunističke partije Kine, ali je oboren s vlasti 1989. i označen kao jedan od krivaca za studentske demonstracije ugušene u krvi.
1920. – Umro je američki novinar i publicista Džon Rid, čija su dela „Deset dana koji su potresli svet“ i „Crvena Rusija“ sjajne hronike Oktobarske revolucije. Popularnost je stekao kao dopisnik iz Meksika u vreme ustanka Panča Vilje. Posetio je 1914. zapadnoevropska bojišta, a 1915. Grčku, Rumuniju, Srbiju, Rusiju i Tursku, pripremajući knjigu „Rat u istočnoj Evropi“. Napisao je potresne reportaže iz Srbije, u kojoj je bio u aprilu i maju 1915. U Rusiju je došao 1917. i oduševio se revolucijom. Vrativši se u SAD postao je jedan od osnivača Komunističke partije i član Izvršnog odbora Kominterne. Posle smrti od tifusa u Bakuu sahranjen je pod zidinama Kremlja u Moskvi.
1922. – Rođen je srpski književnik Borislav Mihajlović Mihiz, pesnik, književni kritičar, dramski pisac. Rođen je u Irigu, završio je Karlovačku gimnaziju i Filozofski fakultet u Beogradu. Radio je kao asistent u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu, kritičar Nin-a, upravnik Biblioteke Matice srpske, saradnik Politike. Bio je umetnički direktor Avala-filma , umetnički savetnik u Ateljeu 212 (koji je stvorio zajedno s Mirom Trailović), urednik u Prosveti. Počeo je kao pesnik, veoma aktivan kao književni kritičar. Takođe bio je izuzetno društveno angažovan, jedno vreme i narodni poslanik, na listi Deposa. Bio je poznat kao čovek „bez dlake na jeziku“ i dosledni borac protiv tadašnjeg režima. Dela: „Pesme“, „Ogledi“, „Od istog čitaoca“, „Srpski pesnici između dva rata“, „Književni razgovori“, “ Autobiografija o drugima“. Autor je ili koautor više filmskih scenarija: „Orlovi rano lete“, „Ponoćna zvona“, „Vojnik i pas“, „čovek i ptica“, „Zaseda“. Autor je dramskih tekstova: „Banović Strahinja“, „Komandant Sajler“, „Kraljević Marko“, „Optuženi Petar Todorović“.
1945. – Na talasu masovnih protesta obespravljenih „bezkošuljaša“, u Argentini je vlast prigrabio pukovnik Huan Peron. Pod snažnim pritiskom osiromašenih Argentinaca pušten je iz zatvora samo nekoliko dana pošto je izgubio položaj u vojnoj vladi i istog dana se trijumfalno obratio pristalicama na mitingu u Buenos Ajresu na kojem se okupilo 300.000 ljudi.
1961. – U Parizu je u sukobu francuske policije sa alžirskim demonstrantima, koji su protestovali protiv kolonijalne vladavine Francuske nad njihovom zemljom, prema zvaničnoj verziji poginulo troje ljudi, ali grupe za ljudska prava su tvrdile da je broj žrtava veći od 240.
1972. – Umro je princ đorđe Karađorđević, stariji sin kralja Petra I, koji se odrekao prava na presto i posvetio vojničkoj karijeri. Do 16. godine služio je u Sankt Peterburgu u paževskom korpusu s mlađim bratom Aleksandrom i vratio se u Srbiju kad je Petar I 1903. postao kralj. Učestvovao je u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu, a u jurišu na Mačkovom kamenu 1914. teško je ranjen. Nikada nije imao nikakvu političku ulogu.
1989. – U zemljotresu južno od američkog grada San Francisko poginulo je 67 i povređeno više od 600 ljudi.
1994. – Jordan i Izrael saopštili su nameru da postignu istorijski mirovni sporazum i tako posle 46 godina okončaju međusobno ratno stanje.
1994. – Mirovni posrednici UN saopštili su da su se vlada Angole i pobunjenički pokret UNITA u principu saglasili da okončaju 20-godišnji građanski rat u toj afričkoj zemlji.
1996. – Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio je šefa moćnog Saveta bezbednosti Rusije – Aleksandra Lebeda, koji je četiri meseca ranije stupio na tu dužnost, samo dan pošto je ministar unutrašnjih poslova Anatolij Kulikov optužio bivšeg generala da pokušava da prigrabi svu vlast.
1997. – Na Kubi je sahranjen Ernesto „če“ Gevara, tri decenije pošto je ubijen u Boliviji. Posmrtni ostaci legendarnog gerilskog vođe položeni su u mauzolej u gradu Santa Klara.
1998. – Bivši čileanski diktator Augusto Pinoče uhapšen je u Londonu, gde se oporavljao od operacije, posle zahteva Španije za njegovo izručenje radi suđenja za ubistva stotina španskih državljana tokom njegove vladavine čileom.
2003. – U glavnom gradu Tajvana oblakoder nazvan „Tajpej 101“ dostigao je visinu 508 metara, premašivši dotad najviše građevine u svetu, kule „Petronas“ u Kuala Lumpuru, glavnom gradu Malezije.
2006. – Najmanje 60 ljudi je povređeno, od kojih se 15 našlo u kritičnom stanju, kada su se sudarila dva voza u metrou na centralnoj stanici u Rimu.
