1580. – Rođen je španski pisac Fransisko Gomes de Kevedo i Viljegas, satiričar koji je zbog „zajedljivog jezika i otrovnog pera“ bivao i slavljen i proganjan. Izvanredno je slikao život ulice, a u sonetima je ispoljio odmerenost jednog baroknog literate. Dela: „Život lupeža“, „San lobanja“, „Plutonov svinjac“, „Dom poludelih od ljubavi“, „Knjiga o svim stvarima i još o mnogim drugim“, zbirke poezije „Španski Parnas“, „Tri poslednje kastiljanske Muze“.
1665. – U Londonu je izbila epidemija kuge u kojoj je umrlo oko 70.000 ljudi.
1787. – Delegati 12 od tadašnjih 13 država SAD stavili su svoje potpise na tekst Ustava. Tada potpisani ustav SAD na snazi je i danas, uz dodatne amandmane, to je najstariji važeći ustav u svetu.
1796. – Prvi predsednik SAD Džorž Vašington, šef države od 1789. uputio je američkom narodu „Oproštajnu besedu“, odbivši da se treći put kandiduje za predsednika.
1809. – Mirom u Fredrikshamu završen je Švedsko-ruski rat u kojem je Rusija osvojila Finsku. Ona je ranije bila integralni deo Švedske da bi posle Bečkog kongresa (1815.) postala veliko vojvodstvo, sa znatnom samostalnošću, u sastavu carske Rusije.
1826. – Rođen je nemački matematičar Georg Fridrih Bernhard Riman, koji je otvorio nove pravce razvitka matematike i njene primene u fizici i mehanici. Značajno je unapredio matematičku analizu, posebno teoriju kompleksnih funkcija, teoriju parcijalnih jednačina, geometriju, teoriju brojeva. Njegovo ime nosi niz matematičkih pojmova: Rimanov integral, Rimanova diferencijalna jednačina, Rimanova površ, Rimanova sfera, Rimanova dzeta-funkcija, Rimanova geometrija.
1857. – Rođen je ruski fizičar Konstantin Eduardovič Ciolkovski, otac astronautike. Još 1883. izložio je ideje o korišćenju reaktivnog pogona kod letilica, a 1903. objavio je prvo klasično delo iz teorije astronautike „Ispitivanje vasionskog prostora reaktivnim aparatima“. Postavio je osnovne jednačine kretanja rakete promenljive mase u bezvazdušnom prostoru. Sovjetska Akademija nauka ustanovila je „Zlatnu medalju Ciolkovskog“ za izuzetan doprinos astronautici i istraživanju kosmosa.
1889. – Povodom 500-godišnjice Kosovske bitke ustanovljen je „Orden kneza Lazara“, koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik. Likovno rešenje, neobično raskošno, izradio je poznati srpski umetnik Mihajlo Valtrović.
1900. – Britanska kraljica Viktorija I potpisala je dokument kojim je Australija ušla u Komonvelt kao dominion – federacija šest bivših britanskih kolonija.
1908. – Rođen je ruski violinista i dirigent David Fjodorovič Ojstrah, jedan od najvećih majstora violine u 20. veku. U rodnoj Odesi završio je konzervatorijum, a proslavio se 1935. nagradom na međunarodnom violinskom takmičenju u Varšavi i 1937. nagradom „Isaj“ u Briselu. Bio je profesor Moskovskog konzervatorijuma i s velikim uspehom nastupao je širom sveta.
1918. – Posle trodnevne ofanzive, Prva i Druga srpska armija probile su Solunski front, što je bilo odlučujuće za slom Centralnih sila u Prvom svetskom ratu – mesec i po dana potom je kapitulirala Austro-Ugarska, a ubrzo i Nemačka. Srpske snage presekle su bugarsku vojsku i prisilile Bugarsku da 30. septembra 1918. položi oružje. Pritom su Srbi nastupali tako brzo da je francuska komanda molila srpsku Vrhovnu komandu da uspori napredovanje, pošto francuska konjica nije uspevala da drži korak sa srpskom pešadijom.
1918. – Rođen je izraelski državnik Haim Hercog, predsednik Izraela od 1983. do 1993. Završio je prava u Kembridžu i vojnu akademiju u Sendherstu, a u Drugom svetskom ratu borio se u britanskoj armiji. U Palestini se potom uključio u ilegalni pokret Hagana, a kad je 1948. osnovan Izrael postao je prvi šef vojne obaveštajne službe. Bio je komandant južne armijske oblasti i prvi vojni guverner Zapadne obale okupirane u ratu 1967. a od 1975. do 1978. izraelski ambasador u Ujedinjenim nacijama.
1944. – Počeo je najveći vazdušni desant u Drugom svetskom ratu, koji je trebalo da uspostavi mostobran na reci Rajni i omogući saveznicima prodor severno od Rura, ali su se Nemci dokopali planova, razbili Britance kod holandskog grada Arnhem i potom pripremili protivofanzivu u Ardenima. Saveznici su prešli Rajnu tek posle pet meseci.
1948. – Blizu Jerusalima ubijen je švedski diplomata Folke Bernadot grof od Vizborga, blizak rođak švedske kraljevske porodice, posrednik UN u konfliktu Izraela i Arapa.
1949. – U požaru na „Noroniku“, najvećem parobrodu na Velikim Jezerima, kod Toronta je poginulo više od 130 ljudi.
1961. – Obešen je bivši turski premijer Adnan Menderes, kojeg je u maju 1960. oborila vojna hunta generala Džemala Gursela. Vojna hunta je tvrdila da je Menderesova Demokratska partija, na vlasti od prvih slobodnih izbora u Turskoj 1950, „izdala principe“ prvog turskog predsednika Mustafe Kemala Ataturka.
1978. – Potpisivanjem okvirnih mirovnih planova za Bliski istok i između Izraela i Egipta, u Kemp Dejvidu su završeni razgovori predsednika Egipta Anvara el Sadata, predsednika vlade Izraela Menahema Begina i predsednika SAD Džimija Kartera.
1980. – Bivši diktator Nikaragve general Anastasio Somosa Debajle ubijen je u atentatu u Paragvaju, gde je živeo u izbeglištvu posle zbacivanja s vlasti u julu 1979.
1994. – Umro je britanski filozof austrijskog porekla Karl Rejmond Poper, jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka. U filozofiju je uveo „princip opovrgljivosti“, prema kojem se tvrdnja može smatrati naučnom samo ako se u principu može dokazati njena pogrešnost, dok tvrdnje koje ne ispunjavaju taj uslov spadaju u metafiziku. Dela: „Logika istraživanja“, „Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji“, „Beda istoricizma“.
2001. – Njujorška berza počela je da radi posle četiri dana pauze izazvanih terorističkim napadom islamista 11. septembra, što je najduži prekid od velike depresije krajem dvadesetih godina 20. veka. Na Volstritu je zabeležen najveći pad vrednosti akcija tokom jednog dana u istoriji.
2002. – Prilikom istorijskog susreta u Pjongjangu severnokorejskog vođe Kim Džong Ila i japanskog premijera Jonićirija Koizumija, Kim se izvinio za ranije otmice japanskih građana i najavio obustavu raketnih proba.
2006. – U Kirkuku u Iraku, poginulo je 28, a povređeno 97 ljudi. Najsmrtonosniji napad izazvao je vozač-samoubica koji je izazvao detonaciju u kamionu prepunom eksploziva ispred sedišta Kurdistanske patriotske unije (PUK), političke partije iračkog predsednika Džalala Talabanija.
2006. – Na referendumu o budućem statusu Pridnjestrovlja, 97,1 odsto birača glasalo je za nezavisnost te nepriznate republike, otcepljene od Moldavije, i za naknadno stupanje u Rusku Federaciju.
