64. – Rim je u požaru – koji je prema legendi podmetnuo car Neron, što istorijski izvori ne potvrđuju – izgoreo gotovo do temelja. Neron je za požar optužio hrišćane i podvrgao ih je surovim represalijama.
1374. – Umro je italijanski pisac Frančesko Petrarka, najznačajniji prethodnik renesanse. U francuskom gradu Avinjon, gde je dugo živeo, sreo je lepu Lauru kojoj je posvetio zbornik od 366 soneta, kancona i madrigala, poznat kao „Kanconijer“. U tom intimnom dnevniku pesnički je oblikovao svoja najtananija osećanja. Snažno je uticao na italijansku i svetsku književnost, uključujući srpske pesnike u Dubrovniku u 15. i 16. veku. Bavio se i istorijom i filozofijom i iz tog opusa se ističe ep „Afrika“ u kojem je opisao Drugi punski rat.
1536. – Odlukom Parlamenta u Engleskoj je poništena vlast pape.
1610. – Umro je italijanski slikar Mikelanđelo Merizi da Karavađo, koji je odlučno prekinuo s idealističkim shvatanjem slikarstva i orijentisao se ka naturalizmu. Služio se kontrastima jarkog svetla i dubokih senki. Znatno je uticao na francusko i holandsko slikarstvo 17. veka.
1635. – Rođen je engleski fizičar Robert Huk, sekretar Kraljevskog društva u Londonu. Usavršio je barometar, teleskop i mikroskop i prvi otkrio ćelijsku strukturu biljaka. Dokazao je okretanje Zemlje i gravitaciju nebeskih tela i autor je zakona o istezanju elastičnih tela („Hukoov zakon“).
1721. – Umro je francuski slikar Žan Antoan Vato, tipičan predstavnik rokokoa, čije je slikarstvo odmerenog kolorita i osetljivog crteža uglavnom bilo posvećeno temama iz života aristokratije.
1811. – Rođen je engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri, oštar kritičar društvenih odnosa u tadašnjoj Engleskoj. Njegova dela su najčešće oblikovana kao biografije ponekad i porodične istorije. Dela: romani „Vašar taštine“, „Henri Ezmond“, „Istorija Pendenisa“, „Njukamovi“, „Virdžinijanci“, satira „Knjiga o snobovima“, književne kritike „Engleski humoristi 18.veka“, istorijsko delo „četiri Džordža“.
1817. – Umrla je engleska književnica Džejn Ostin, koja je u romanima realistički slikala svakodnevni život provincijske Engleske. Zapleti njenih romana protkani su humorom i blagom ironijom. Dijalog je neobično vešto vođen. Dela: romani „Razum i osećajnost“, „Gordost i predrasuda“, „Mensfild park“, „Ema“, „Nortagentska opatija“, „Nagovaranje“.
1855. – Rođen je vojvoda srpske vojske Živojin Mišić, učesnik svih ratova Srbije od 1876. do 1918, jedan od najbriljantnijih vojskovođa Prvog svetskog rata. Vojno obrazovanje stekao je na Artiljerijskoj školi u Beogradu i austrijskoj Streljačkoj školi, a na Vojnoj akademiji u Beogradu od 1898. do 1904. predavao je strategiju. U srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. uspešno je komandovao bataljonom, zatim odredom, istakavši se izuzetnom hrabrošću. Bataljonom je komandovao i u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a 1904. je penzionisan zbog sumnje da je neprijateljski raspoložen prema oficirima-zaverenicima koji su 1903. ubili kralja Aleksandra Obrenovića. Zbog vojno-političke situacije u kojoj se Srbija našla posle austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine aktiviran je 1909. na zahtev načelnika Glavnog generalštaba vojvode Radomira Putnika i postavljen za njegovog pomoćnika. U Prvom balkanskom ratu iskazao se kao sjajan strateg i jedan je od najzaslužnijih za pobedu nad Turcima 1912. u Kumanovskoj bici. U Balkanskim ratovima i na početku Prvog svetskog rata bio je pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande. Na sopstvenu molbu 15. novembra 1914, tokom Kolubarske bitke, postavljen je za komandanta Prve armije koja je zapala u veoma tešku situaciju. Povrativši joj poljuljani moral, uspeo je izuzetnim taktičkim potezima da zaposedne Suvoborski greben, a potom energičnim dejstvima potpuno razbije austrougarske trupe. Kolubarska bitka bila je sukob 300.000 austrougarskih agresorskih vojnika sa 120.000 srpskih vojnika. Za briljantnu strategiju kojom je tada nadmudrio austrougarsku komandu unapređen je u čin vojvode. Prilikom povlačenja srpske vojske 1915. operacije Prve armije su znatno pomogle srpskoj Vrhovnoj komandi da osujeti plan opkoljavanja srpske vojske, koji je pripremio nemački feldmaršal August fon Makenzen. Kao načelnik štaba Vrhovne komande srpske vojske rukovodio je 1918. pripremama za proboj Solunskog fronta i potom nezadrživom ofanzivom srpske vojske, odlučujuće doprinevši odbacivanju zahteva savezničke komande da Prva armija pod komandom Petra Bojovića (kasnijeg vojvode) obustavi napredovanje jer se odvojila od glavnine savezničkih snaga na rizičnu udaljenost od 200 kilometara. Proboj Solunskog fronta koji je izvršila srpska vojska doveo je do kapitulacije prvo Bugarske i Austro-Ugarske, a zatim i drugih, što je dovelo do pobede saveznika u Prvom svetskom ratu. Dela: „Strategija“, „Srpsko-turski rat“. Preveo je „Taktiku“ Vilijema Balka. Posthumno je objavljena neka vrsta njegove autobiografije: „Moje uspomene“.
1868. – Postavljen je kamen temeljac zgrade Narodnog pozorišta u Beogradu, čemu je presudno doprinelo gostovanje u prestonici Srbije glumaca iz Novog Sada 1867. Oduševljen predstavom „Gospođe i husari“, knez Srbije Mihailo Obrenović je obećao da će o svom trošku podići zgradu i osnovati stalno pozorište. Kamen temeljac postavio je kralj Milan Obrenović (tada knez). Narodno pozorište je svečano otvoreno u oktobru 1869. prigodnim komadom „Posmrtna slava kneza Mihaila“. Prvi upravnik srpskog nacionalnog teatra bio je Jovan đorđević, profesor, književnik, novinar, vaspitač potonjeg kralja Aleksandra Obrenovića. đorđević je i autor teksta srpske himne – „Bože pravde“. Pretpostavlja se da je autor projekta bio arhitekta Aleksandar Bugarski. Zdanje Narodnog pozorišta bilo je tada, osim Kapetan Mišinog zdanja, najraskošnija građevina u Beogradu.
1870. – Vatikanski koncil proglasio je dogmu „O papskoj nepogrešivosti“. Uprkos raširenoj predstavi, dogma se ne odnosi na njegovu ličnu nepogrešivost, već samo na oblast njegovih tumačenja verskih pitanja.
1872. – Umro je meksički državnik Benito Pablo Huares, nazvan „Vašington Meksika“, koji je kao predsednik od 1858. do 1865. i od 1867. do 1872. odvojio crkvu od države i sproveo niz mera značajnih za socijalni i ekonomski razvitak zemlje. Od 1858. u trogodišnjem građanskom ratu predvodio je borbu protiv reakcionarnih krugova koji su oborili zakonitu vladu, a u vreme francuske intervencije od 1861. do 1867. borbu za nezavisnost zemlje, okončanu porazom intervencionista i streljanjem njihovog eksponenta cara Maksimilijana Habzburškog.
1876. – Umro je srpski istoričar Janko Šafarik, osnivač Beogradskog muzeja, profesor Liceja u Beogradu, potpredsednik Društva srpske slovesnosti i predsednik Srpskog učenog društva. Poreklom je bio iz poznate slovačke intelektualne porodice. Osnovno polje njegovog interesovanja bila je istoriografija. Bavio se i arheologijom i numizmatikom, posebno sakupljanjem starog srpskog novca. Dela: „Opisanije sviju dosad poznatih srbskih novaca“, „O priloženim grbovima srbskih zemalja i vladatelja“, „Srbski spomenici mletačkog arhiva“, „Hrisovulja cara Stefana Dušana“, „Žitije Stefana Uroša III“, „Život despota Stefana Lazarevića“.
1877. – Rođen je srpski vizantolog Dragutin Anastasijević, vrstan znalac grčkog jezika i paleografije, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Proučavao je vizantijsku kulturu i književnost, srpsko-vizantijske odnose, uz predano izučavanje istorijskih izvora, najviše na Svetoj Gori.
1883. – Rođen je ruski revolucionar jevrejskog porekla Lav Borisovič Rozenfeld (Kamenjev), jedan od prvaka Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. Od 1918. do 1926. bio je predsednik Moskovskog sovjeta, potom zamenik predsednika Sovjeta narodnih komesara (vlada) i jedan od vođa „nove opozicije“. U staljinističkim „čistkama“ uhapšen je 1935. i na montiranom procesu osuđen na pet godina robije, a na novom procesu 1936. na smrt pod optužbom da je, kao „neprijatelj naroda“, kovao zaveru protiv sovjetskog lidera Staljina. Posthumno je rehabilitovan.
1887. – Rođen je vođa norveških nacista Vidkun Kvisling, predsednik okupacione vlade Norveške u Drugom svetskom ratu od 1942. do 1945. Njegovo ime je postalo sinonim za izdajstvo. Osnovao je 1933. nacističku stranku i tokom agresije nacističke Nemačke na Norvešku u aprilu i maju 1940. aktivno je pomagao okupatore. Osuđen je na smrt i streljan u oktobru 1945.
1909. – Rođen je ruski političar Andrej Andrejevič Gromiko, 28 godina sovjetski ministar inostranih poslova. U Drugom svetskom ratu bio je sovjetski ambasador u SAD, zatim u Ujedinjenim nacijama, gde je bio poznat kao „mister njet“. Sovjetsku diplomatiju predvodio je od 1957. do 1985. Na članstvo u Politbirou vladajuće Komunističke partije podneo je ostavku 30. septembra 1988. a sutradan i na položaj predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza na kojem je bio od 1985.
1918. – Rođen je južnoafrički pravnik i državnik Nelson Rolihlahija Mandela, predsednik Južne Afrike i vođa Afričkog nacionalnog kongresa i borbe protiv aparthejda. Rasistički režim Južne Afrike ga je 1962. osudio na pet godina, a 1964. na doživotnu robiju. Iz zatvora je, posle ogromnog pritiska svetskog javnog mnjenja kao i javnosti Južne Afrike, pušten 1990, a šef države postao je 1994.
1921. – Rođen je prvi američki astronaut Džon Glen, koji je u kosmičkom brodu „Merkjuri-Atlas 6“ 20. februara 1962. tri puta obleteo oko Zemlje.
1933. – Rođen je ruski pisac Jevgenij Aleksandrovič Jevtušenko, predvodnik pesničke generacije u poststaljinističkoj eri. U početku je na tradicijama Baljmonta, Majakovskog i Jesenjina, pisao angažovanu poeziju. Kasnije se okrenuo čistijoj lirici. Dela: zbirke pesama i poema „Drum Entuzijasta“, „Luk i lira“, „Jabuka“, „Nežnost“, „Motorni čamac za vezu“, „Hidrocenrala u Bratsku“, „Padaju beli snegovi“, „Pesnik je u Rusiji više nego pesnik“, „Očinji sluh“, roman „Jagodnjak“, priče „četvrta Meščanska“, „Kokošiji bog“, „Ardabiola“.
1936. – Pobunom trupa generala Franciska Franka, u Melilji u Španskom Maroku, protiv vlade „Narodnog fronta“ Manuela Asanje, pobednika na izborima u februaru 1936, počeo je građanski rat u Španiji u kojem je poginulo oko milion ljudi. Bila je to reakcija tradicionalnih struktura Španije, desnice, aristokratije i crkve na prokomunističke i izrazito anticrkvene poteze Asanjine vlade. Uz pomoć nacističke Nemačke i fašističke Italije monarhisti su vremenom potukli pristalice vlade „Narodnog fronta“. U pomoć Republici su priskočili i dobrovoljci (komunisti i anarhisti velikom većinom) iz celog sveta i formirane su internacionalne brigade u kojima je bilo i građana tadašnje Kraljevine Jugoslavije (oko 1.500 ljudi). Franko je pobedio u proleće 1939. Režim koji je on ustrojio, izrazito reakcionaran, trajao je sve do 1975. ali je kralj Huan Karlos koga je on pripremao za preuzimanje vlasti i vaspitavao, ubrzo uveo demokratski poredak.
1942. – Posle 38 dana ogorčenih borbi Nemačke i Hrvatske jedinice su zauzele planinu Kozara u severozapadnoj Bosni, na kojoj je 3.500 boraca Drugog krajiškog partizanskog odreda branilo zbeg sa oko 80.000 srpskih civila pred ofanzivom 40.000 nemačkih, ustaških i domobranskih vojnika. Spaljena su sva srpska sela, pobijen veliki deo stanovništva, uključujući 540 ranjenika, a oko 60.000 civila oterano je u koncentracione logore, mahom u Jasenovac.
1942. – SAD su objavile rat Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji, satelitima Nemačke.
1951. – Američki bokser afričkog porekla Džersi Džo Volkot je u 37. godini osvojio titulu svetskog prvaka u teškoj kategoriji, postavši najstariji bokser kojem je to uspelo.
1971. – Šest emirata u Persijskom zalivu – Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um el Kajvajn i Fudžajra – sklopilo je sporazum o osnivanju zajednice: Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sporazum je stupio na snagu u decembru 1971, a u februaru 1972. zajednici se priključio i Ras el Kajma.
1972. – Egipat je zatražio da Sovjetski Savez povuče svih 20.000 vojnih savetnika, optuživši Moskvu da nije poslala obećano oružje, što je označilo početak zaoštravanja odnosa dveju zemalja i približavanja Kaira Vašingtonu.
1991. – Predsedništvo SFRJ objavilo je odluku o povlačenju JNA iz secesionističke republike Slovenije.
1992. – Ratni brodovi NATO i Zapadnoevropske unije uplovili su u Jadran radi kontrole sankcija UN protiv SR Jugoslavije, u prvoj takvoj operaciji u Evropi od Drugog svetskog rata.
1994. – U eksploziji u centru jevrejske zajednice u Buenos Ajresu, koju su podmetnuli islamski teroristi, poginulo je 96 ljudi.
2003. – Britanska policija pronašla je leš dr Dejvida Kelija, jednog od ključnih svedoka manipulacija o navodnom oružju za masovno uništenje u Iraku. Navedeno je da je izvršio samoubistvo.
