1692. – Postavljen je kamen temeljac Petrovaradinske tvrđave, na ruševima srednjovekovne tvrđave na uzvišenju 40 metara iznad Dunava. Nova tvrđava sastojala se od Gornjeg i Donjeg grada, imala je visoke bedeme i bila okružena šančevima s vodom. Iz naselja Petrovaradninski Šanac na suprotnoj strani Dunava izrašće vremenom Novi Sad.
1697. – Rođen je italijanski slikar đovani Antonio Kanal, poznat kao Kanaleto, jedan od najboljih pejzažista 18. veka, majstor dočaravanja atmosfere i vedrog prozračnog kolorita. Najviše je slikao Veneciju, njene kanale i palate.
1756. – Umro je Visarion Pavlović, episkop bački. Rodom je bio iz Sent-Andreje. Osnivač je Latinsko-slovenske škole u Novom Sadu 1731. koja je imala rang niže realne gimnazije, kao i prve gradske bolnice 1741. Škola je znatno doprinela formiranju naraštaja srpske građanske inteligencije u Vojvodini. U njoj je izvesno vreme predavao i Jovan Rajić (1763-1767). Knjige su uglavnom pribavljane iz Rusije. Sagradio je 1741. vladičanski dvor u Novom Sadu, koji je razoren prilikom strahovitog bombardovanja Novog Sada 1849. Današnji vladičanski dvor bačkih episkopa sagrađen je 1901. po projektu Vladimira Nikolića, na mestu starog, u Zmaj Jovinoj ulici. Pavlović je važio za energičnog pa i prekog čoveka, ali je bio i veoma preduzimljiv. Na mestu bačkog episkopa nasledio ga je Mojsije Putnik.
1842. – Rođen je srpski političar, ekonomista, diplomata, istoričar i pisac čedomilj Mijatović, predsednik Srpske kraljevske akademije, utemeljivač Narodne banke Srbije, profesor ekonomije na Velikoj školi u Beogradu.
1856. – Rođen je srpski geolog i političar Jovan Žujović, geolog svetskog glasa, utemeljivač geološke nauke u Srbiji, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta, član mnogih inostranih društava i akademija. Osnovao je Srpsko geološko društvo i Mineraloško-geološki zavod i pokrenuo časopis „Geološki anali Balkanskog poluostrva“. Autor je mnogih radova iz raznih oblasti geologije i prve geološke karte Srbije i Jugoslavije. Bio je ministar prosvete i spoljnih poslova Kraljevine Srbije i jedan je od osnivača Republikanske demokratske stranke. U politiku je ušao pod uticajem Živojina Žujovića i Svetozara Markovića. Dela: „Geologija Srbije I i II“, „Topografska i petrografska geologija“, „Opšta geologija“.
1860. – Britanske trupe spalile su do temelja Juanmingjuan, letnju carsku palatu u Pekingu.
1865. – Umro je engleski državnik Henri Džon Templ, poznat kao lord Palmerston, dva puta premijer između 1855. i 1865. Organizovao je „Opijumski rat“ protiv Kine i Krimski rat protiv Rusije i bio je inicijator gušenja antikolonijalnih ustanaka u Indiji i Kini.
1867. – SAD su formalno preuzele suverenitet nad Aljaskom, koju su 30. marta 1867. kupile od Rusije za samo 7,2 miliona dolara. Aljaska je 1959. postala 49. savezna država SAD.
1893. – Umro je francuski kompozitor Šarl Guno, s Kamijem Sen Sansom glavni predstavnik klasicizma u francuskoj muzici 19. veka. Operama „Romeo i Julija“ i „Faust“ suprotstavio se italijanskom operskom stilu. Popularna je njegova obrada prvog klavirskog preludijuma Johana Sebastijana Baha, a solo pesmama je uticao na kasnije francuske kompozitore.
1910. – Rođen je srpski kompozitor, dirigent i muzikolog Vojislav Vučković, koji je u Pragu završio Konzervatorijum i Majstorsku školu, gde je i doktorirao. Bio je profesor Muzičke škole „Stanković“ u Beogradu, dirigent Beogradske filharmonije i saradnik više listova i časopisa. Između dva svetska rata učestvovao je u radničkom pokretu, organizovao studentske i radničke horove, bavio se muzičkom kritikom. Uhapšen je 1942. u okupiranom Beogradu i streljan. Dela: simfonijske poeme „Ozareni put“, „Burevesnik“, „Herojski oratorijum“, balet „čovek koji je ukrao sunce“.
1919. – Rođen je kanadski državnik Pjer Eliot Trudo, premijer od 1968. do 1979. i od 1980. do 1984.
1922. – Osnovana je Britanska radio kompanija (BBC).
1925. – Rođena je grčka glumica Melina Merkuri, veoma angažovana šezdesetih godina 20. veka u borbi protiv vojne hunte, potom ministar kulture u vladi grčkih socijalista. Filmovi: „Stela“, „Onaj koji mora da umre“, „Ciganin i džentlmen“, „Nikad nedeljom“, „Fedra“, „Pobednici“, „Jednom nije dovoljno“, „Maja i Brenda“, „Lizistrata“, „Slatka ptica mladosti“, autobiografija „Ja sam rođena Grkinja“.
1931. – Umro je američki pronalazač Tomas Alva Edison, koji je zadužio svet mnogim pronalascima, poput sijalice s ugljenim vlaknom, fonografa (gramofon), mikrofona, fonometra. Usavršio je i telegraf i akumulator, znatno poboljšao dinamo-mašinu, pronašao kinetoskop i prvi primenio celuloidnu filmsku traku od 35 milimetara. Sagradio je prvi filmski atelje u svetu. Registrovao je više od hiljadu pronalazaka, a savremenici su ga smatrali „prvim dobrotvorom čovečanstva“.
1967. – Sovjetski vasionski brod „Venera 4“ ušao je u atmosferu Venere i emitovao podatke na Zemlju dok nije izgubio kontakt 27 kilometara iznad površine Venere.
1982. – Umro je francuski državnik Pjer Mandes Frans, vođa levog krila Radikalsocijalističke partije, koji je postavši predsednik vlade 1954. okončao francusku vojnu intervenciju u Indokini. Vlast je izgubio 1955. zbog privrednih problema i pobune u Alžiru. U Drugom svetskom ratu borio se u Pokretu otpora do 1942. posle čega se prebacio u London i učestvovao u vazduhoplovnim akcijama saveznika u sastavu bombarderske grupe „Loren“.
1989. – Generalni sekretar Jedinstvene socijalističke partije Nemačke Erih Honeker je odmah posle posete Berlinu sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova podneo ostavku iz „zdravstvenih razloga“, a za novog šefa partije izabran je Egon Krenc.
1991. – Televizija Beograd počela je da emituje program preko satelita.
1998. – U požaru na najvećem naftovodu u Kolumbiji, izazvanom bombaškim napadom levičarskih gerilaca, poginulo je 62 ljudi.
1998. – Tajvanski izaslanik Ku čen Fu je, na kraju šestodnevne posete Kini, razgovarao s kineskim predsednikom đangom Ceminom, što je bio prvi susret na najvišem nivou dveju strana od 1949.
2000. – Senat SAD odobrio je prodaju hrane i lekova Kubi, što je bila krupna promena u politici strogog embarga koji je protiv te karipske zemlje Vašington zaveo četiri decenije ranije.
2002. – U centru Moskve atentatori su ubili gubernatora ruske dalekoistočne Magadanske oblasti Valentina Cvetkova.
2005. – Umro je ideolog perestrojke Aleksandar Jakovljev, koji je predvodeći grupu demokrata među sovjetskim komunistima, formulisao ideju reformisanja Sovjetskog Saveza nazvanu – Perestrojka, koja je značajno izmenila način života u toj zemlji ali je na kraju dovela i do raspada sovjetske države.
2006. – Preminuo je akademik Zvonko Marić, istaknuti naučnik u oblasti teorijske fizike. Rođen u Bujanovcu, studirao je fiziku u Beogradu i Zagrebu (kod Ivana Supeka) i u školi za teorijsku fiziku Nila Bora u Kopenhagenu. Marić je godinama bio najistaknutija ličnost teorijske fizike u Srbiji. Od 1960. do 1970. rukovodio je Laboratorijom za teorijsku fiziku u Institutu u Vinči. Istovremeno je počeo da razvija saradnju sa francuskim Institutom za nuklearne nauke u Orseju i Institutom Anri Poenkare u Parizu. Pet godina po osnivanju Instituta za fiziku, 1970. godine, Marić postaje rukovodilac novoosnovane laboratorije za Teorijsku fiziku. Od 2000. bio je predsednik odnosno član upravnog odbora Instituta.
2007. – Najmanje 133 ljudi poginulo je dok je više od 450 povređeno, u Karačiju, u napadu na konvoj u kojem se nalazila bivša pakistanska premijerka Benazir Buto, koja se vratila u zemlju posle osmogodišnjeg egzila. Meta napada bio je kamion-platforma, na kojem se Buto vozila od aerodroma, pozdravljajući stotine hiljada svojih pristalica na ulicama najmnogoljudnijeg pakistanskog grada.
