1502. – Španski moreplovac Kristifor Kolumbo stigao je u Kostariku na četvrtom i poslednjem putovanju u Novi svet.
1709. – Rođen je engleski pisac i leksikograf Semjuel Džonson, čiji je „Rečnik engleskog jezika“ iz 1755. više od veka važio za najautoritativniji na engleskom govornom području. Ostala dela: poema „Taština ljudskih želja“, tragedija „Irena“, kritičarsko delo „Životi pesnika“.
1739. – Beogradskim mirom okončan je rat započet 1737. između Osmanskog carstva i Austrije. Turska je tada povratila teritoriju Srbije severno od Zapadne Morave. Austrija je tada evakuisala i Malu Vlašku (Oltenija) i mali deo Bosne u Posavini – što je sve dobijeno Požarevačkim mirom 1718. Austrija je ipak zadržala sve teritorije severno od Save i Dunava (Banat i jugoistok Srema).
1759. – Francuzi su posle vojnog poraza morali da prepuste Britancima Kvebek u današnjoj Kanadi. O žestini sukoba govori i podatak da su u poslednjoj bici poginula oba komandanta – Britanac Džejms Volf i Francuz Luj Monkalm.
1810. – U čileu je počeo ustanak protiv španske kolonijalne vlasti pod vođstvom Bernarda O’Iginsa, potonjeg čileanskog diktatora od 1817. do 1823.
1819. – Rođen je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko, koji je s Armanom Ipolitom Lujem Fizoom izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) je dokazao obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop, usavršio teleskop, otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama (Fukoove struje).
1851. – Izašao je prvi broj „Njujork tajmsa“, dnevnika kojeg je osnovao Henri Džervis Rejmond.
1905. – Rođena je švedska filmska glumica Greta Luiza Gustafson, poznata kao Greta Garbo, najpopularnija zvezda svetskog filma, koja je slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Spontana i veoma inteligentna, bila je simbol ženstvenosti i igrala je od 1921. do 1941, kad je odlučila da se povuče. Filmovi: „Poljubac“, „Mata Hari“, „Ana Kristi“, „Kraljica Kristina“, „Ana Karenjina“, „Dama s kamelijama“, „Marija Valevska“.
1911. – Umro je ruski predsednik vlade Petar Stolipin. Smrtno je ranjen u atenatu u pozorištu u Kijevu četiri dana ranije. Kao šef vlade od 1906. ekonomskim reformama je preporodio rusku privredu koja je tada bila u ogromnom usponu. Veoma oštrim metodama suzbijao je boljševike, zbog njihove antidržavne politike, zbog čega je i ubijen.
1931. – Japan je započeo rat sa Kinom napadom na Mandžuriju (danas severoistočna Kina). Mandžurija je okupirana, a 3. marta 1932. proglašena je „nezavisnost“ te zemlje (Carevina Mandžukuo). Na čelo Mandžukua japanci su doveli poslednjeg kineskog cara Pu Jia, koji nije imao efektivnu vlast.
1934. – Sovjetski Savez je ušao u Društvo naroda.
1961. – U avionskoj nesreći iznad Severne Rodezije (današnja Zambija) pod okolnostima koje nisu rasvetljene, poginuo je švedski doplomata, generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1953. Hjalmar Agne Dag Hamaršeld, doktor filozofije i akademik. Smrt je prekinula Hamaršeldovu misiju rešavanja kongoanske krize, u kojoj njegovi stavovi nisu bili u skladu sa željama uticajnih zapadnih zemalja. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.
1964. – Umro je irski pisac Šon O’Kejzi, samouk čije se drame odlikuju sočnim dijalogom, mešavinom tragičnog i komičnog. Bio je u mladosti fizički radnik i komunista, organizator irske Građanske armije i borac za slobodu Irske. Dela: „Junona i paun“, „Senka tobdžija“, „Katlina sluša“, „Plug i zvezde“, „Prokletstva i blagoslovi“, „Crvene ruže za mene“, „Doboši oca Neda“, „Biskupove logorske vatre“.
1973. – U UN su primljene Istočna i Zapadna Nemačka i Bahami.
1978. – Zbog egipatsko-izraelskog sporazuma u Kemp Dejvidu, ostavke su u znak protesta podneli šef diplomatije Egipta Ibrahim Kamel i ambasador u SAD Ašraf Gorbal.
1981. – U Francuskoj je ukinuta smrtna kazna.
1982. – Libanska hrišćanska milicija okončala je masakr u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila u Bejrutu, tokom kojeg je ubila najmanje 800 ljudi, revanširajući se tako islamskim teroristima koji su četiri dana ranije ubili lidera hrišćana i novoizabranog predsednika Libana Bešira Džemaila.
1988. – Vojna hunta je oborila vladu predsednika Burme (danas Mjanmar) Maunga Maunga, dan pošto je vojska u centru Ranguna pucala na prodemokratske demonstrante i ubila hiljade ljudi.
1993. – Oko 2.000 dobrovoljaca krenulo je u opkoljeni grad Suhumi, odgovarajući na apel predsednika Gruzije Eduarda Ševardnadzea da se oružjem suprotstave separatistima u gruzijskoj autonomnoj republici Abhaziji.
1997. – Islamski teroristi napali su u centru Kaira turistički autobus i ubili devet nemačkih turista i egipatskog vozača.
2001. – Predsednik SAD Džordž Buš potpisao je dokument kojim je odobrio vojnu akciju protiv odgovornih za terorističke napade na Njujork i Vašington sedam dana ranije.
2002. – Umrla je Margita Stefanović Magi, muzičar. Završila je arhitekturu, ali je bila i školovani muzičar. Najpoznatija je kao klavijaturista grupe Ekaterina Velika (prvobitno Katarina II) kultne muzičke grupe beogradskog „Novog talasa“ 80.-ih 20. veka. Rođena je u porodici intelektualaca – otac Slavoljab Stefanović-Ravasi bio je poznati srpski režiser i dramaturg.
2005. – U Avganistanu su održani parlamentarni i lokalni izbori, prvi put posle 1969. godine.
2005. – Umro je ruski novinar i pisac Jegor Jakovljev, jedan od simbola demokratskih promena iz vremena glasnosti i perestrojke, koji je kao glavni urednik lista „Moskovskije novosti“, od 1986. do 1991. od lista napravio centar oko kojeg su se okupljali intelektualci koji su podržavali suštinske promene u sovjetskoj Rusiji.
2006. – Prilikom velikih demostracija u Budimpešti povređeno je više od 120 demonstranata i više od 100 policajaca. Demonstracije je izazvao snimak izjave premijera Ferenca đurčanja na kom on govori da su „članovi koalicije u proteklih godinu i po dana (otkako je on došao na vlast) neprekidno lagali građane“. Među militantnim demonstrantima posebno se isticao Laslo Torockai, lider pronacističkog pokreta „64 županije“.
