1741. – Umro je ruski pomorac i istraživač danskog porekla Vitus Bering, na ostrvu koje je potom dobilo njegovo ime. Ploveći uz Aleutska ostrva dospeo je 1728. s Aleksejem čirikovom do Aljaske, otkrivši put u Ameriku sa zapadne strane, odnosno moreuz između Amerike i Azije. Taj prolaz koji spaja Severni ledeni okean s Tihim okeanom nazvan je po njemu – Beringov moreuz. Na povratku je u moru, koje je takođe po njemu dobilo ime, pretrpeo brodolom i morao je da se iskrca na do tada nepoznato ostrvo.
1793. – Francuski general Napoleon Bonaparta izvojevao je prvu značajnu vojnu pobedu, potukavši Engleze i zauzevši Tulon, što je bio njegov prvi korak ka preuzimanju apsolutne vlasti u Francuskoj 1799.
1842. – SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali je ta pacifička ostrvska zemlja – u koju su doseljenici iz SAD počeli da pristižu 1820. otimajući zemlju od domorodaca – samo formalno postala samostalna. Havajska dinastija je 1875. prihvatila punu političku i ekonomsku zavisnost od SAD koje su Havaje 1898.
pretvorile u koloniju. Odlukom američkog Kongresa 1959. Havaji su postali 49. država SAD.
1848. – Umrla je engleska književnica irskog porekla Emili Bronte, koja se proslavila romanom „Orkanski visovi“.
1851. – Umro je engleski slikar Džozef Malord Vilijam Tarner, izvrstan pejzažista, preteča impresionista.
1863. – Rođen je srpski pisac Svetolik Ranković. Po obrazovanju bio je teolog. Pripovedao je o seoskom životu, a junaci njegovih dela uglavnom su ljudi duboko razočarani u život. Najčešće je prikazivao tamne strane raspadanja patrijarhalnog sveta. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela:
romani „Gorski car“, „Seoska učiteljica“, „Porušeni ideali“, pripovetke „Jesenje slike“, „Slike iz života“.
1863. – Engleski pronalazač Frederik Volton patentirao je u Londonu linoleum – glatki podni prekrivač.
1895. – Na inicijativu Profesorskog društva, u Beogradu je osnovan Jestastvenički (prirodnjački) muzej. Prirodnjački muzej spada među najstarije muzejske institucije u Srbiji. Prva stalna postavka otvorena je 1904. godine povodom stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. U osnivanju muzeja učestvovala su brojna velika imena srpske nauke, poput Jovana Žujovića, Josifa Pančića, Petra Pavlovića.
1897. – Rođen je slovački pisac Jan čajak, čija je književna aktivnost, duga čak pola veka, bila vezana za slovačku manjinu u Srbiji. Uređivao je časopise „Narodno jedinstvo“ i „Naš život“. Dela: pripovetke „Gledanje mladenaca“, „Evo čoveka“, „Baća Onriš Pazurik“, „Poslednji seredžan“, romani „Zipa Cupak“, „Zuzka Turanova“, „U zarobljeništvu na Holičskom zamku“, „Porodica Rovesni“.
1902. – Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac Ralf Dejvid Ričardson, čiju je glumu karakterisala suzdržanost i stilska čistota. U pozorištu je s uspehom tumačio uloge u komedijama i tragedijama, u modernim i klasičnim delima. Filmovi:
„Zvučna barijera“, „Citadela“, „Ana Karenjina“, „Pali idol“, „Naslednica“, „Ričard III“, „Naš čovek u Havani“, „Dr Živago“, „Kartum“.
1906. – Rođen je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza, koji je najvišu vlast u Sovjetskom Savezu zadobio 1964. zbacivanjem Nikite Hruščova i držao je do smrti 1982. Doprineo je uspostavljanju dijaloga sa SAD posle dugog perioda hladnih odnosa, ali je najviše zapamćen po onemogućavanju promena nagoveštenih u Hruščovljevo vreme, što je imalo ozbiljne posledice po budućnost Sovjetskog Saveza.
1915. – Rođena je francuska pevačica italijanskog porekla Edit đovana Gasion, poznata kao Edit Pjaf, nazvana „Mali vrabac“, simbol francuske šansone. Komponovala je šansone i pisala tekstove za njih. Dela: autobiografije „Moj život“, „Na balu uspeha“.
1941. – Posle neuspele ofanzive na Moskvu u Drugom svetskom ratu, nemački vođa Adolf Hitler smenio je komandanta kopnenih trupa feldmaršala Valtera fon Brauhiča i lično preuzeo komandu nad armijom.
1946. – U Indokini je počeo oslobodilački rat jedinica pod vođstvom Ho Ši Mina protiv francuskih kolonijalnih trupa.
1950. – Savet NATO imenovao je američkog generala Dvajta Ajzenhauera za vrhovnog komandanta snaga tog vojnog bloka u Evropi.
1961. – Gou i dve manje portugalske enklave na zapadnoj obali Indije zaposele su indijske trupe. Goa je od samog početka 16. veka bila portugalski posed.
1972. – Kapsula vasionskog broda „Apolo 17“ spustila se u Tihi okean, čime je završen američki program „Apolo“ ljudskih letova na Mesec.
1984. – Britanski premijer Margaret Tačer i njen kineski kolega Džao Cijang potpisali su u Pekingu sporazum prema kojem Hongkong (britanski naziv bio je Viktorija) od 1. jula 1997. – posle
99 godina britanske uprave – prelazi pod suverenitet Kine.
1991. – Nemačka vlada priznala je Sloveniju i Hrvatsku. Pri tom, Nemačka se nije osvrtala na brojna upozorenja da takav čin može da izazove krvoproliće, zbog nerešenog statusa Srba.
1996. – Umro je italijanski filmski glumac Marčelo Mastrojani, uspešan kao komičar, romantični heroj, dramski glumac, ljubavnik i tumač rola u filmovima hermetičnog intelektualizma. Filmovi: „Devojke sa Španskog trga“, „Hronika o siromašnim ljubavnicima“, „Bele noći“, „Sladak život“, „Razvod na italijanski način“, „Noć“, „Porodična hronika“, „Osam i po“, „Privatan život“, Leo poslednji“, „Miris žene“.
1997. – Singapurski putnički avion tipa „Boing 737-300“
srušio se blizu indonežanskog grada Palembangare, što nije preživeo niko od 104 osobe u letilici.
1999. – Portugalska enklava Makao ponovo je postala sastavni deo kineske države.
2001. – U eksploziji socijalnih nemira širom Argentine došlo je do masovne pljačke prodavnica, pri čemu je poginulo je 27 ljudi. Predsednik Fernando de la Rua proglasio je vanredno stanje, ali je već narednog dana i sam podneo ostavku, kao i vlada Argentine.
2003. – Libija, SAD i Velika Britanija istovremeno su potvrdile da su postigle dogovor kojim vlada u Tripoliju pristaje da obustavi sve programe za proizvodnnju hemijskog, biološkog i nuklearnog naoružanja i takođe dozvoljava potpunu međunarodnu kontrolu libijskih postrojenja.
2004. – Umrla je italijanska operska pevačica Renata Tebaldi, sopran. Na međunarodnu scenu stupila je 1946. na koncertu povodom ponovnog otvaranja milanske Skale nakon završetka Drugog svetskog rata. Pevajući pre svega u Pučinijevim i Verdijevim operama, nastupala je zajedno sa mnogim poznatim operskim pevačima, među kojima su bili Mario del Monako i Karlo Bergonci.
2004. – U dve eksplozije automobila bombi u svetim šiitskim gradovima Nadžafu i Karbali, u centralnom Iraku, poginulo je najmanje 60 osoba, a više od stotinu je ranjeno.
2007. – Najmanje 40 ljudi je poginulo, a 269 je povređeno u železničkoj nesreći na jugu Pakistana, kod mesta Merabpur, oko 400 kilometara severno od Karačija, pošto je ekspresni voz prepun putnika na liniji Karači-Lahor iskočio iz šina. U vozu se nalazilo oko 700 putnika, od kojih se većina vraćala kući povodom islamskog praznika Kurban bajrama.
– Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Nikolu. Ovaj praznik u narodu se najčešće naziva Nikoljdan. Posvećen je obeležavanju uspomene na dan smrti čudotvorca koji je umro 19. decembra 343. Rođen je u maloazijskom gradu Patari kao jedinac bogatih roditelja čije je imanje razdelio sirotinji. Bio je arhiepiskop mirlikijski. Na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. bukvalno je, u jeku rasprave, udario prezvitera Arija (zbog necrkvenih stavova) pa je udaljen sa Sabora i odstranjen iz arhijerejske službe, ali su te odluke poništene posle čudesnog javljanja nekolicini arhijereja Isusa Hrista i Bogorodice. Još za života poštovan je kao svetitelj. Smatra se zaštitnikom putnika i pomoraca. Njegove mošti nalaze se u italijanskom gradu Bari i srpski kralj Milutin je crkvu u kojoj se one nalaze bogato darivao.
Kod pravoslavnih Srba Sveti Nikola je najčešća krsna slava.
