1745. – Umro je engleski pisac irskog porekla Džonatan Svift, jedan od najoštroumnijih kritičara ljudskih naravi i poroka. To je posebno izraženo u glavnom delu „Guliverova putovanja“, u kojem je, u izmišljenom svetu Liliputanaca, divova i smešnih naučnika, prikazao društvene prilike u Engleskoj, izloživši ih bespoštednoj kritici. Ostala dela: politički spisi „Suknareva pisma“, satire „Bitka knjiga“, „Priča o buretu“.
1812. – Francuski car Napoleon I morao je da naredi napuštanje Moskve i počne povlačenje iz Rusije. Neuspela invazija na Rusiju i poraz u sudaru s ruskom vojskom pod komandom feldmaršala Mihaila Kutuzova označili su početak kraja Napoleonove imperije. U pohod na Rusiju Napoleon je krenuo sa oko 600.000 vojnika iz gotovo svih evropskih nacija, a tamo je tako strahovito poražen da se iz Rusije vratilo svega nekoliko desetina hiljada vojnika.
1813. – Ulaskom u Lajpcig armija udruženih saveznika – Rusije, Pruske i Austrije – okončana je trodnevna „Bitka naroda“ kod tog nemačkog grada, u kojoj su potučene snage francuskog cara Napoleona I. Posle poraza Napoleon se povukao preko Rajne i nekoliko meseci kasnije prisiljen je da abdicira.
1859. – Rođen je francuski oficir jevrejskog porekla Alfred Drajfus, koji je 1894. lažno optužen da je Nemačkoj izdavao vojne tajne i osuđen na doživotnu robiju, samo na osnovu sumnji i izjava grafoloških stručnjaka. Poslat je u jedan od najgorih zatvora na svetu na đavolskim ostrvima u Francuskoj Gijani. U njegovu odbranu ustao je slavni pisac tog vremena Emil Zola, koji je pod naslovom „Optužujem“ u listu „L’oror“ objavio otvoreno pismo predsedniku Republike. Tek 1906. kapetan Drajfus je rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.
1864. – Rođen franucuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer, koji je s bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru i osnovao u Lionu fabriku za izradu fotografskog materijala. Braća su izumela postupak snimanja u prirodnim bojama i u pariskoj kafani „Gran kafe“ priredila 28. decembra 1895. prvu filmsku predstavu u svetu („Ulazak voza u stanicu“, „Radnici izlaze iz fabrike“).
1872. – U Novom Južnom Velsu u Australiji nađen je „Holtermanov grumen“, ploča škriljca težine 235,14 kilograma, u kojoj je bilo 82,11 kilograma zlata, najveća ikad pronađena količina tog metala.
1875. – Umro je engleski fizičar čarls Vitston, pionir telegrafije. Pronašao je i metod za određivanje električnog otpora („Vitstonov most“) i istraživao elektricitet, svetlost i zvuk.
1899. – Rođen je gvatemalski pisac Migel Anhel Asturijas, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1967. klasik realizma u latinoameričkoj prozi. Prikazao je potresnu fizičku i duhovnu bedu u svojoj otadžbini i ispisao snažnu optužnicu protiv diktatura u zemljama Centralne Amerike, dominacije multinacionalnih kompanija, komercijalizacije tradicionalnog života. Dela: „Gospodin predsednik“, „Gvatemalske legende“, „Kukuruzni ljudi“, „Uragan“, „Zeleni papa“, „Oči pokopanih“, „Vikend u Gvatemali“.
1915. – Rusija i Italija objavile su u Prvom svetskom ratu rat Bugarskoj, koja se mučkim napadom s leđa na Srbiju 6. oktobra 1915. priključila Centralnim silama.
1918. – U Zagrebu je u Prvom svetskom ratu Narodno veće Srba, Hrvata i Slovenaca donelo Deklaraciju o ujedinjenju svih Južnih Slovena u jednu državu. Nekoliko dana kasnije delegacija Veća je u Beogradu dala izjavu o ujedinjenju preostalog južnoslovenskog etničkog prostora bivše Austro-Ugarske u jedinstvenu državu sa Srbijom i Crnom Gorom, a regent Aleksandar Karađorđević je 1. decembra 1918. proglasio Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca – prvobitno ime bilo je – Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca.
1931. – Rođen je engleski pisac Dejvid Džon Mur Kornvel, poznat kao Džon Le Kare, majstor modernog špijunskog romana. U romanima je oslikao bestijalnost koja dominira svetom špijunaže u senci Hladnog rata. Dela: romani „Poziv za mrtvaca“, „Špijun koji se sklonio u zavetrinu“, „Rat u ogledalu“, „Mali grad u Nemačkoj“, „Naivni i sentimentalni ljubavnik“, „Dečko, dama, kralj, špijun“, „Plemeniti đak“, „Smajlijevi ljudi“, „Mlada dobošarka“, „Panamski krojač“, „čist špijun“.
1932. – U Beogradu je otvoren Kolarčev narodni univerzitet, zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, koji je u tu svrhu testamentom zaveštao ogromnu svotu od oko 50.000 dukata. Zdanje Kolarčevog univerziteta projektovao je srpski arhitekta Petar Bajalović.
1937. – Umro je novozelandski fizičar engleskog porekla Ernest Raterford, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908. jedan od utemeljivača moderne atomske teorije. Najviše se bavio prirodom radioaktivnosti i fundamentalnim istraživanjima u toj oblasti, otkrivši tri tipa radijacije, koje je označio kao alfa, beta i gama zrake. Bombardujući foliju zlata alfa zracima, 1906. otkrio je postojanje snažno naelektrisanog atomskog jezgra koje je nazvao nukleus, a zajedno s nemačkim fizičarem Hansom Gajgerom je otkrio da alfa zraci sadrže pozitivno naelektrisane atome helijuma.
1941. – U Užicu je u Drugom svetskom ratu (Užička republika) izašao prvi broj obnovljene „Borbe“.
1954. – Zaključen je anglo-egipatski sporazum o povlačenju britanskih trupa iz zone Sueckog kanala u roku od 20 meseci.
1957. – Savezna Republika Nemačka prekinula je diplomatske odnose s Jugoslavijom zato što je Beograd priznao Nemačku Demokratsku Republiku. Odnosi su obnovljeni u februaru 1968. u vreme kada je šef bonske diplomatije bio Vili Brant.
1964. – U udesu sovjetskog aviona „Iljušin-18“, koji se srušio na Avalu, niko nije preživeo, uključujući šestočlanu delegaciju sovjetske armije s maršalom Sergejem Birjuzovom na čelu, koja je trebalo da učestvuje na proslavi 20-godišnjice oslobođenja Beograda.
1986. – Predsednik Mozambika Samora Mašel poginuo je u avionskom udesu u blizini granice s Južnom Afrikom, za koji se pretpostavlja da je posledica južnoafričke sabotaže.
1987. – U sudaru dva putnička voza u predgrađu Džakarte poginulo je 102 i povređeno više od 5.000 ljudi.
1987. – Na njujorškoj berzi „Dau Džons“ vrednost akcija pala je u toku jednog dana rekordnih 508 poena, odnosno 22,6 odsto, što je upamćeno kao „Crni ponedeljak“.
1991. – Blizu Zaječara otkrivene su grobnice rimskog cara Gaja Galerija Valerija Maksimijana i njegove majke Romule. Taj rimski vladar od 293. do 311. podigao je na brdu Magura carsku palatu, nazvanu Romulijana prema imenu njegove majke. Otkriće je zasluga srpskog arheologa Dragoslava Srejovića, koji je otkrio i Lepenski vir.
2001. – Najmanje 350 ljudi, mahom iračkih izbeglica, poginulo je kad je u blizini obala Jave potonuo prenatrpani brod koji je iz Lampunga na indonežanskom ostrvu Sumatra isplovio u pravcu Australije.
2003. – Umro je glumac Miodrag Petrović „čkalja“, majstor komedije, jedan od najpopularnijih jugoslovenskih glumaca svih vremena. Ostvario je oko 200 uloga u pozorištu, na radiju, televiziji i filmu, ali je posebno ostao upamćen prvenstveno po likovima iz humorističko-satiričnih TV serija „Servisna stanica“, „Muzej voštanih figura“, a nezaboravne uloge ostvario je i u serijama „Ljubav na seoski način“, „Kamiondžije“, „Vruć vetar“. Snimio je i 20 filmova uključujući „Put oko sveta“ i „Silom otac“.
2003. – Umro je ratni vođa bosanskih muslimana Alija Izetbegović, islamski verski fanatik o čemu svedoči njegov spis „Islamska deklaracija“, predsednik Bosne i Hercegovine 1990-1996, član tročlanog Predsedništva BiH 1996-2000. Pored srpskog i hrvatskog predsednika, Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, Izetbegović je potpisnik mirovnog sporazuma kojim je završen građanski rat u BiH, sklopljen 21.novembra 1995. u Dejtonu (Ohajo, SAD) a potpisan 14.decembra 1995. u Parizu.
2004. – Nepoznata lica otela su u Bagdadu, i mesec dana kasnije pogubila, šefa međunarodne humanitarne organizacije „Karitas“ Margaretu Hasan.
2005. – Počelo je suđenje bivšem iračkom predsedniku Sadamu Huseinu, optuženom za zločine protiv čovečnosti, proterivanje stanovništva, ubistvo Kurda, egzekucije civila i političkih protivnika, kao i za invaziju Kuvajta.
