1757. – Jovan Apostolović je postao prvi Srbin doktor medicine, odbranivši na univerzitetu u Haleu, na kojem je i studirao, disertaciju na latinskom jeziku – „O načinu kako duševni efekti utiču na čovečje telo“. Bio je lekar u Novom Sadu od 1759. i 1762. znatno je doprineo suzbijanju kuge koja je zahvatila Srem, Beograd, Bačku i Banat.
1784. – Rođen je engleski državnik Henri Džon Templ, poznat kao lord Palmerston, dva puta premijer između 1855. i 1865. Organizovao je „Opijumski rat“ protiv Kine i Krimski rat protiv Rusije i bio inicijator gušenja antikolonijalnih ustanaka u Indiji i Kini.
1827. – U pomorskoj bici kod Navarina tokom grčkog rata za oslobođenje, ruski, britanski i francuski brodovi uništili su tursku i egipatsku (takođe formalno sastavni deo Turske) flotu .
1843. – Rođen je srpski pisac Kosta Trifković, komediograf koji je realistički oslikao naravi vojvođanske sredine u drugoj polovini 19. veka. Njegove šaljive pozorišne igre prožete su neusiljenim humorom i prirodnošću. Nastavio je komediografsku tradiciju zanemarenu u srpskoj literaturi posle Jovana Sterije Popovića. Dela: „Izbiračica“, „Milo za drago“, „Mladost Dositeja Obradovića“, „Školski nadzornik“, „Ljubavno pismo“, „čestitam“, „Francusko-pruski rat“.
1854. – Rođen je francuski pisac Žan Nikolas Artur Rembo, preteča simbolizma i nadrealizma, čije pesničko delo nije obimno, ali je snažno uticao na francuske i svetske pesnike novim pesničkim jezikom. Većinu pesama napisao je pre 20. godine, a već u 17. čuvenu poemu „Pijani brod“. Kao pristalica Pariske komune napisao je više buntovničkih pesama. Njegovo delo je nagovestilo simbolizam i nadrealizam i autentičnom pesničkom vrednošću inspirisalo je mnoge pesnike širom sveta. Dela: pesničke zbirke „Pesme“, „Iluminacije“, „Boravak u paklu“.
1883. – Posle „Pacifičkog rata“, čile je mirom u Ankoru dobio znatne teritorije Perua.
1884. – Rođen je američki filmski glumac mađarskog porekla Bela Blaško, poznat kao Bela Lugoši, tumač niza uloga Drakule u filmovima strave, ali se iskazao i kao vrstan komičar. Filmovi: „Trinaesta stolica“, „Drakula“, „Ubistvo u ulici Morž“, „Poljubac smrti“, „Ostrvo izgubljenih duša“, „Crna mačka“, „Znak vampira“, „Drakulina kći“, „Frankeštajnov sin“, „Gorila“, „Invazija kradljivaca leševa“.
1890. – Umro je engleski istraživač, pisac, prevodilac i diplomata Ričard Barton, prvi Evropljanin koji je, predvodeći ekspediciju s Džonom Haningom Spikom, 1858. video jezero Tanganjika u Africi. Radio je pri britanskoj vojsci u Indiji i bio je britanski konzul u Brazilu, Siriji i Italiji. Kao izuzetan poliglota dosta je prevodio, uključujući vrsne prevode arapskih priča „Hiljadu i jedna noć“ u 16 tomova, „Mirisni vrt šeika Nefzauija“ i „Kama sutra“. Napisao je više od 50 putopisnih knjiga o različitim delovima sveta, mahom egzotičnim, ispoljivši ogromnu erudiciju i nesputanu fantaziju. Glavna dela: „Sind i rase koje nastanjuju dolinu Inda“, „Sokolarstvo u dolini Inda“, „Hodočašće u Medinu i Meku“, „Prvi koraci Istočnom Afrikom“.
1891. – Rođen je engleski fizičar Džejms čedvik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935. koji je 1932. otkrio neutron. U Drugom svetskom ratu je kao glavni britanski instruktor od 1943. do 1945. radio na „Menhetn projektu“ razvoja atomske bombe u Los Alamosu, SAD.
1894. – Rođen je srpski vajar Rista Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studije je počeo na Umetničkoj školi u Beogradu, a posle prelaska preko Albanije u Prvom svetskom ratu dospeo je sa srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u Marselj, zatim u Pariz, gde je studirao i izlagao. Izgradio je karakterističan izraz zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, s tematikom ženskog akta ili portreta i iskazao je posebnu sklonost u obradi retkog i skupocenog drveta. Autor je mnogih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.
1918. – Nemačka je prihvatila uslove saveznika za kapitulaciju u Prvom svetskom ratu.
1925. – Rođen je američki satiričar Artur – Art Buhvald dobitnik Pulicerove nagrade 1982. Buhvald je karijeru izgradio u Parizu, gde je prvu kolumnu pisao za evropsko izdanje lista „Njujork herald tribjun“. U SAD se vratio 1962. godine, kada je počeo da piše svoju poznatu kolumnu za „Vašington post“, koju je preuzimalo 550 listova širom sveta. „Ako napadate establišment dovoljno dugo i dovoljno snažno, učiniće vas njihovim članom“ – jedna je od njegovih poznatih misli. Objavio je više od 30 knjiga, od kojih jednu na samrtnoj postelji: „Suviše rano da se kaže zbogom“.
1935. – Alijansa ženskih pokreta Kraljevine Jugoslavije organizovala je u više gradova zborove, zahtevajući jednako, opšte, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa za sve građane oba pola.
1935. – Kineske komunističke snage Mao Cedunga okončale su u provinciji Severni Šensi „Dugi marš“, započet godinu dana ranije iz provincije Jangksi, tokom kojeg je probijena četvorostruka blokada Nacionalističke armije čang Kaj Šeka. U proboju ka severu pod borbom pređeno je više od 11.000 kilometara i marš je završen spajanjem delova kineske Crvene armije.
1936. – Zdanje Doma Skupštine Srbije (tada Kraljevine Jugoslavije) primilo je prve poslanike. Kamen temeljac te impresivne građevine položio je 1907. kralj Srbije Petar I Karađorđević, a zgradu je projektovao srpski arhitekta Jovan Ilkić.
1941. – Pred ofanzivom nemačke armije u Drugom svetskom ratu sovjetska vlada je proglasila opsadno stanje u Moskvi i prešla u Kujbišev, u najkritičnijem trenutku tokom napada na glavni sovjetski grad. Sam Staljin ipak nije napustio Moskvu.
1942. – Umro je srpski glumac, dečji pisac, karikaturista i humorista Brana Cvetković, osnivač „Orfeuma“ za koji je napisao više od 80 komada i skečeva lakog žanra. Školovao se u Beogradu i Minhenu. Bio je glumac Narodnog pozorišta, a zatim član putujućih družina.
1943. – Nekoliko desetina britanskih i američkih bombardera zasulo je u Drugom svetskom ratu Niš tepihom bombi, usmrtivši više od 250 srpskih civila, uključujući više desetina dece. Objekti nemačke okupatorske vojske pretrpeli su neznatna oštećenja, a najviše su stradali kvartovi najsiromašnijih Nišlija oko železničke stanice. Bio je to početak besomučne angloameričke vazdušne kampanje po gradovima u Srbiji, koja je trajala do 18. septembra 1944. Bombe su imale malo efekta kad je u pitanju nemačka vojna mašinerija, ali su tokom vazdušnih napada, od strane saveznika, poginule hiljade srpskih civila, uz nenadoknadivu materijalnu štetu.
1944. – Beograd je oslobođen od nemačkih okupatora u Drugom svetskom ratu. Na čelu jedinica koje su ga oslobodile nalazio se sovjetski general Ždanov. Na čelu jedinica NVJ nalazio se general Peko Dapčević. Tokom 12 dana teških borbi poginulo je 16.800 Nemaca, a 8.739 je zarobljeno. Među oslobodiocima je poginulo 2.944 jugoslovenskih boraca i 960 sovjetskih vojnika. Zaplenjeno je 1.500 nemačkih motornih vozila, 80 tenkova i 200 topova. Oslobađanjem Beograda presečena je komunikacija Solun-Budimpešta, pa je nemačka grupa armija „E“ morala da se izvlači iz Grčke nepovoljnijim pravcem, što je usporilo njeno povlačenje i povećalo gubitke.
1945. – Egipat, Sirija, Irak i Liban upozorili su SAD da bi stvaranje jevrejske države moglo da izazove rat, a istog dana arapske zemlje su formirale organizaciju za borbu protiv cionizma – Arapsku ligu.
1949. – Jugoslavija je izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN.
1950. – Umro je američki političar Henri Luis Stimson, ministar rata SAD od 1911. do 1913. i od 1940. do 1945. idejni tvorac najvećeg pojedinačnog ratnog zločina u istoriji čovečanstva. Na njegovu preporuku predsednik SAD Hari Truman odlučio je da u avgustu 1945. baci atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, premda je Japan praktično već bio poražen u Drugom svetskom ratu i nudio je kapitulaciju.
1971. – Kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant dobio je Nobelovu nagradu za mir.
1978. – Umro je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju do 1941. i Beogradu od 1945. član Srpske akademije nauka i umetnosti. Autor je niza značajnih radova iz oblasti srpske srednjovekovne umetnosti. Dela: „Portreti srpskih vladara u srednjem veku“, „Stare srpske minijature“, „Umetnički spomenici manastira Hilandara“, „Majstori starog srpskog slikarstva“, „Studije o umetnosti XIII veka“, „Ikone Srbije i Makedonije“, „Mileševa“, „Staro srpsko slikarstvo“, „Tekstovi i freske“, „Uzori i dela starih srpskih umetnika“, „Srpski psaltir“, „Gesćićte der serbisćen Kunst von den Anfangen bis zum Ende des Mittelalters“.
1991. – U zemljotresu na indijskoj strani Himalaja poginulo je više od 340 ljudi i razoreno desetine hiljada kuća.
1992. – Umro je srpski političar, publicista i Jugoslovenski general Koča Popović, učesnik građanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Studije filozofije je završio na Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim vojnim položajima u NOV sve do načelnika Generalštaba JNA. Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od septembra 1966. do aprila 1967. posle pada Aleksandra Rankovića, potpredsednik SFRJ. Posle obračuna Josipa Broza s tzv. liberalima u Srbiji, 1972. odstranjen je iz političkog života.
1992. – Jedinice JNA napustile su dubrovačko ratište na osnovu dogovora s Hrvatskom i Unproforom, a poluostrvo Prevlaka na ulazu u Boku Kotorsku stavljeno je pod kontrolu posmatrača UN.
1995. – Belgijski političar Vili Klas podneo je ostavku na položaj generalnog sekretara NATO zbog umešanosti u korupcionašku aferu.
2002. – Na ponovljenom referendumu Irci su prihvatili sporazum iz Nice o proširenju Evropske unije.
2004. – U eksploziji gasa u rudniku uglja u blizini grada Džengžou, u centralnoj Kini, život je izgubilo 122 rudara.
