1542. – Kardinal đovani Pjetro Karafa je u Rimu, s ciljem borbe protiv protestantizma, uspostavio inkviziciju, što je odobrio njegov prethodnik u papskoj stolici Pavle Treći. Kao papa Pavle četvrti on je ustanovio 1559. „Listu zabranjenih knjiga“ (Index librorum prohibitorum).
1620. – Rođen je francuski astronom Žan Pikar, koji je prvi precizno izmerio stepen meridijanskog luka i omogućio tačnije izračunavanje poluprečnika Zemlje. Pokrenuo je 1679. astronomski almanah „Connaissance des Temps“ koji i sada izlazi.
1718. – Posle pobeda austrijskog feldmaršala Eugena Savojskog nad Turcima, zaključen je Požarevački mir kojim je Austrija pripojila teritoriju Srbije severno od Zapadne Morave, Banat, Jugoistočni Srem i bosansku Posavinu, kao i Malu Vlašku (Oltenia).
1773. – Papa Klement četrnaesti izdao je papsku bulu „Dominus ac Redemptor“ kojom je raspustio rimokatolički jezuitski red.
1798. – Posle pobede kod piramida nad armijom Mameluka (konjica, garda egipatskog vladara) francuski general Napoleon Bonaparta zavladao je Egiptom.
1816. – Rođen je osnivač britanske novinske agencije Rojter – Paul Julijus fon Rojter. Rođen je u Nemačoj, pravo ime bilo mu je Izrael Bir Josafat. Izvesno vreme radio je u novinskoj agenciji Avas u Parizu, a zatim je osnovao novinsku agenciju Rojter, koja se i danas zove po njemu. Rojter je posle francuskog Avasa (danas Frans pres) druga najstarija novinska agencija na svetu.
1884. – Rođen je srpski biolog i fiziolog Ivan đaja, profesor Univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je počasni doktor Sorbone i dopisni član Francuske akademije (nasledio je na tom mestu Fleminga). Istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao je svetski renome. Jedan je od osnivača hipotermije („đajin metod postizanja hipotermije“). Osnovao je 1910. prvu katedru za fiziologiju kod nas. Objavio je sam ili sa saradnicima više od 200 naučnih radova. Dela: „Osnovi fiziologije“ (prvi udžbenik fiziologije na srpskom), „Od života do civilizacije“, „Pogled u život“, „Eksperimentalno traženje energetičke osnove u živih bića“, „Osnovna biološka energija i energetika kvasa“, „Biološki listići“, „Putopisi“.
1899. – Rođen je američki pisac Ernest Miler Hemingvej, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1954. U Prvom svetskom ratu učestvovao je na italijanskom frontu, što je opisao u romanu „Zbogom oružje“, iskustva iz Španskog građanskog rata u romanu „Za kim zvona zvone“, a posle putovanja po Africi nastali su „Snegovi Kilimandžara“ i „Zeleni bregovi Afrike“. Reporterski je beležio činjenice, što je odlika „škole“ pisaca koju je predvodio između dva svetska rata. Njegova dela preplavljena su nagonima i strastima na svim nivoima. Ubio se 1961. Ostala dela: romani „Starac i more“, „Pokretni praznik“, „Prolećne bujice“, „Sunce se ponovo rađa“, „Smrt u popodnevu“, „Imati i nemati“, „Preko reke pa u šumu“, drama „Peta kolona“.
1904. – Nakon 13 godina rada okončana je gradnja Transsibirske železnice od Moskve do Nahotke kod Vladivostoka, najduže u svetu (više od 9.300 kilometara).
1921. – Ministra unutrašnjih poslova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, prvaka Demokratske stranke, Milorada Draškovića u Delnicama je ubio član terorističke grupe „Crvena pravda“ Alija Alijagić, u znak protesta zbog „Obznane“ uperene najvećim delom protiv delanja komunista. Vlada je ubrzo posle atentata donela „Zakon o zaštiti države“ kojim je Komunistička partija Jugoslavije kao prevratnička teroristička organizacija, koja je u svom programu imala razbijanje jugoslovenske države, stavljena van zakona.
1924. – Rođen je srpski glumac Slavko Simić. Debitovao je 1953. na sceni novosadskog SNP-a, kada ga je zapazio Velibor Gligorić, tadašnji upravnik JDP-a. Pored glume, bavio se i pisanjem o velikim glumcima Dobrici Milutinoviću i Zorici Šumadinac, objavio je i svoje razgovore sa Ivom Andrićem kao i portrete šest upravnika JDP-a. Bio je predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije od 1968. do 1973. Dobitnik je Vukove nagrade. Filmovi: „Pod istim nebom“, „Bekstva“, „Višnja na Tašmajdanu“, „Hitler iz našeg sokaka“, „Hajdučka vremena“, „Paviljon“, „Tri letnja dana“, serija „Više od igre“.
1940. – Odlukama skupština Litvanije, Letonije i Estonije uspostavljena je sovjetska vlast u tri do tada samostalne baltičke države. Ovom odlukom te zemlje su i formalno uključene u sastav Sovjetskog Saveza. One su do Prvog svetskog rata bile u sastavu carske Rusije, u međuratnom periodu su bile samostalne, da bi u okviru sporazuma o podeli Poljske između Sovjetskog Saveza i Nemačke iz 1939. bilo predviđeno i da baltičke zemlje budu vraćene u okrilje sovjetske Rusije.
1948. – U Beogradu je počeo Peti kongres Komunističke partije Jugoslavije na kojem je centralna tema bila je podrška vrhu KPJ i osuda napada Informbiroa.
1960. – U Cejlonu (sadašnja Šri Lanka) Sirimavo Bandaranaike postala je prva žena predsednik vlade u svetu, nasledivši supruga Solomona ubijenog u atentatu.
1976. – U eksploziji bombe podmetnute pod njegov automobil, poginuo je britanski ambasador u Irskoj Kristofer Juart-Bigs.
1985. – Umro je srpski glumac Zoran Radmilović, neprevaziđeni majstor improvizacije, koji je oduševljavao pozorišnu publiku, često stvarajući utisak da je sam – čitavo pozorište. Glumačku karijeru počeo je kao student 1960. u Beogradskom dramskom pozorištu a 1964. je prešao u Atelje 212. Legenda za života, upamćen je po nizu briljantnih uloga poput Kralja Ibija, Radovana Trećeg, Trigorina u „Galebu“, Laze Kostića u „Santa Maria della Salute“. Igrao je u mnogim filmovima i TV serijama.
1985. – Umro je srpski pisac Aleksandar Vučo, rodonačelnik moderne poezije za decu u srpskoj književnosti, pripadnik pokreta nadrealista. Dela: romani „Gluho doba“ (s Dušanom Matićem), „Koren vida“, „Raspust“, „Mrtve javke“, „Zasluge“, „Poziv na maštanje“, „Omame“, „I tako dalje omame“, „Omame – kraj“, poeme „Humor zaspalo“, „Nemenikuće – ćirilo i Metodije“, „Mastodonti“, zbirke pesama „Krov nad prozorom“, „Ako se još jednom setim“, „Pesme“, „Alge“, „Momak i po hoću da budem“.
1988. – Iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini izjavio je da je prihvatanje prekida vatre uz posredovanje UN, posle osam godina rata sa Irakom, „gore nego popiti otrov“.
1994. – Ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. posle dvomesečnog putovanja Rusijom doputovao je u Moskvu, prvi put posle proterivanja iz otadžbine 1974.
2002. – Bankrotirao je telekomunikacioni gigant „Vorldkom“ zbog finansijskih problema posle otkrića internih računovodstvenih prevara, što je bilo najveće bankrotstvo u američkoj privredi, skoro dvostruko veće od dotadašnjeg „rekordera“ kompanije „Enron“ koja je propala u decembru 2001.
2008. – U Beogradu je uhapšen toliko godina tražen Radovan Karadžić, bivši lider Republike srpske, optužen od strane Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju.
