19. p. n. e. – Umro je rimski pisac Publije Vergilije Maron, tvorac dela u kojima je veličao rimsku prošlost i vekovima bio uzor evropskim pesnicima. U junačkom epu „Eneida“, pisanom 11 godina po ugledu na Homera, opisao je trojanskog junaka Eneju koji je posle dugih lutanja i borbi došao u Lacijum (oblast južno od Tibra) i postao rodonačelnik Rimljana. Ostala dela: „Pastirske pesme“ (ekloge), „Pesme o poljoprivredi“ (georgike).
1327. – Engleskog kralja Edvarda Drugog u zamku Berkli ubili su supruga Izabela od Francuske i njen ljubavnik Rodžer de Mortimer. Kraljičin ljubavnik je potom vladao u ime prestolonaslednika Edvarda Trećeg, koji ga je 1330. zatvorio i pogubio.
1452. – Rođen je italijanski verski reformator đirolamo Savonarola, dominikanski kaluđer, koji je kritikovao moralnu iskvarenost rimske kurije, posebno pape Aleksandra Šestog. Podstakao je i vodio ustanak u Firenci 1494. kada je zbačen sa vlasti Pjetro de Mediči i proterana porodicu Mediči. Proglasio je republiku i stvorio teokratski poredak, ali je doneo i duh verske isključivosti. Papa ga je ekskomunicirao iz rimokatoličke crkve, a 1498. je uhvaćen u borbi i potom spaljen na lomači u Firenci. Dela: „Propovedi“, „Ispitivanje savesti“.
1726. – Rođen je srpski istoričar, teolog, književnik Jovan Rajić. Školovao se u Sremskim Karlovcima, gde je i rođen, u jezuitskoj gimnaziji u Komoranu, i u Šopronu (protestantska gimnazija). Zaršio je Duhovnu akademiju u Kijevu. Radio je kao profesor u Karlovcima i Novom Sadu (geografija sa istorijom).
Pošto se zamonašio 1772. postaje arhimandrit manastira Kovilj u Bačkoj. Uz Dositeja Obradovića verovatno najučeniji Srbin svog vremena. Njegov „Katihizis“, koji je izradio na traženje carice Marije Terezije, najprevođenija je srpska knjiga 18. veka. Prevedena je na rumunski (2 prevoda) nemački, mađarski i grčki. Prevodio je sa ruskog i nemačkog, književno, bogoslovsko i istoriografsko štivo. Njegova „Istorija“, obimno delo objavljeno u 4 toma 1794.- 95. ostavila je ogroman trag u srpskoj kulturi i osim Mavra Orbina (17. vek) prva je istorija Srba. To je prva publikacija u srpskoj književnoj istoriji za koju su bili upisivani prenumeranti (pretplatnici).
I na literarnom polju imao je sjajne rezultate, njegova poema „Boj zmaja sa orlovi“ smatra se najboljim pesničkim ostvarenjem srpske literature 18. veka. Dela: „Katihizis mali“, „Boj zmaja sa orlovi“, „Stihi o vospominaniji smrti“, „Istorija raznih slovenskih narodov“, „Traedokomedija“ (prerada dela Emanuila Kozačinskog), „Molitvenik“, „Istorija katihizma“, „Bezpristrastnaja istoričeskaja povest“, „Pravila monašeskaja“.
1792. – U Francuskoj je na prvoj sednici Konventa (skupština), na predlog Koloa D’Erbua, zbačena monarhija.
1832. – Umro je škotski pisac Valter Skot, tvorac modernog istorijskog romana. Sakupljao je narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Preveo je na engleski srpsku narodnu pesmu „Hasanaginica“. Dela: romani „Veverli“, „Gaj Manering“, „Starinar“, „Rob Roj“, „Ajvanho“, „Talisman“, „Kenilvort“, „Kventin Dervard“, „Grof Robert“.
1842. – Umro je grof Sava Tekelija, veliki mecena, jedan od prvaka Srba tadašnje Austrije, po obrazovanju pravnik, osnivač i predsednik Matice srpske, narodni dobrotvor. Velikim zaveštanjem od 150.000 forinti, nekoliko kuća i zemljišnih poseda, osnovao je 1838. u Pešti zadužbinu „Tekelijanum“ pod upravom Matice srpske (za čiji je rad on takođe obezbedio velika sredstva), kako bi srpskim đacima iz Vojvodine i drugih krajeva omogućio univerzitetsko školovanje u glavnom gradu Ugarske. Kao veleposednik (grof) iz Arada (danas Rumunija) aktivno je učestovovao u političkom životu ugarskih Srba i materijalno je pomagao gotovo sve srpske nacionalne akcije. Matica srpska ga je 1838. izabrala za doživotnog predsednika.
1846. – Rođen je srpski političar, politički mislilac i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Po povratku sa studija u Švajcarskoj, gde je upoznao Karla Marksa, Nikolaja černiševskog, Dmitrija Pisareva, pokrenuo je 1871. prvi socijalistički list na Balkanu „Radenik“. Ubrzo je proteran iz Srbije i godinu dana je živeo u Novom Sadu. Po povratku je 1873. i 1874. pokrenuo listove „Javnost“ i „Glas Javnosti“, a 1875. „Oslobođenje“. Zbog navodne štamparske krivice odležao je devet meseci u požarevačkom zatvoru, odakle je izašao teško bolestan. Bavio se problemima lokalne samouprave, nacionalnim pitanjem, zalažući se pri tom za federaciju naroda Balkana. člancima „Realni pravac u nauci i životu“, „Pevanje i mišljenje“ i „Realnost“ snažno je uticao na srpsku književnost kraja 19. veka. U delu „Srbija na istoku“ predstavio je zaokruženo svoju političku viziju.
1860. – Umro je nemački filozof Artur Šopenhauer, dubok pesimist. Individualnu egzistenciju je smatrao beskrajnom patnjom, ovaj svet najgorim od svih svetova (na tradicijama antičke misli), a osnovno moralno osećanje sažaljenjem. Dela: „O četvorostrukom korenu principa dovoljnog razloga“, „Svet kao volja i predstava“, „Parerga i paralipomena“.
1866. – Rođen je engleski pisac Herbert Džordž Vels, rodonačelnik naučno-fantastične literature, autor mnogih popularno-naučnih, istorijskih, socijalnih i fantastičnih romana i pripovedaka. Dela: „Rat svetova“, „Vremenska mašina“, „Istorija sveta“, „Ostrvo doktora Moroa“, „Hrana bogova“, „Nevidljivi čovek“, „Novi Makijaveli“, „Tono Bangi“, „čovečanstvo“, „Novi svet“, Nauka o životu“, „Kips“.
1867. – Rođen je američki političar Henri Luis Stimson, ministar rata SAD od 1911. do 1913. i od 1940. do 1945. idejni tvorac najvećeg pojedinačnog ratnog zločina u istoriji čovečanstva. Na njegovu preporuku predsednik SAD Hari Truman odlučio je da u avgustu 1945. baci atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, iako je Japan već bio poražen u Drugom svetskom ratu i nudio je kapitulaciju.
1899. – Osnovana je muzička škola „Mokranjac“, najstarija muzičko-pedagoška institucija u Srbiji koja postoji u kontinuitetu do danas. Prvobitni naziv bio je Srpska muzička škola, a preimenovana je 1946. Osnivač škole bilo je Beogradsko pevačko društvo. Prilikom osnivanja za članove Saveta Škole izabrani su Stevan Mokranjac, Stanislav Binički i Cvetko Manojlović. Osim njih nastavnik je tada bio i Jovan Ružička. Prvi direktor bio je Mokranjac.
1909. – Rođen je Kvame Nkrumah, prvi predsedik Gane, borac protiv kolonijalizma, teoretičar antikolonijalizma i lider Pokreta nesvrstanosti. Dela: „Autobiografija Kvame Nkrumaha“, „Govorim o slobodi“, „Afrika se mora ujediniti“, „Neokolonijalizam, poslednji stadijum imperijalizma“, „Kongoanski izazov“, „Glas iz Gane“, „Velika laž“, „Tamni dani Gane“, „Priručnik revolucionarne borbe“, „Spektar crne moći“.
1915. – Umro je srpski arheolog i istoričar umetnosti Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na Velikoj školi u Beogradu, upravnik Narodnog muzeja, osnivač Srpskog arheološkog društva, član Srpske kraljevske akademije. Pokrenuo je časopis „Starinar“ i među prvima istraživao srpsku srednjovekovnu arhitekturu i umetničko-zanatske predmete iz srednjeg veka. Tvorac je idejnog i likovnog rešenja ordena Kneza Lazara – najraskošnijeg ordena Kraljevine Srbije i Jugoslavije. Dela: „Građa za istoriju umetnosti u Srbiji“, „Pogled na staru srpsku crkvenu arhitekturu“.
1938. – Vlada čehoslovačke pristala je na britansko-francuski plan o prepuštanju takozvane Sudetske oblasti Nemačkoj. Tim terminom su Nemci nazivali češke oblasti sa znatnim procentom nemačkog stanovništva.
1939. – Rumunski fašisti ubili su predsednika vlade Rumunije Armanda Kalineskua, protivnika nacističke Nemačke.
1964. – Malta je postala nezavisna posle 164 godine britanske vladavine.
1973. – Jugoslavija je prekinula diplomatske odnose s čileom, 10 dana posle puča generala Augusta Pinočea, izvedenog uz pomoć SAD, u kojem je ubijen socijalistički predsednik Salvador Aljende.
1974. – Umro je američki filmski glumac Volter Brenan, prvi glumac dobitnik tri Oskara, verovatno najčuveniji epizodista svih vremena. Filmovi: „Frankeštajnova nevesta“, „Furija“, „Dođi i uzmi“, „Zapadnjak“, „Kentaki“, „Imati i nemati“, „Moja draga Klementina“, „Crvena reka“, „Rio Bravo“.
1976. – Bivši čileanski ministar Orlando Letelije ubijen je u Vašingtonu u eksploziji bombe podmetnute pod njegov automobil.
1992. – Meksiko i Vatikan uspostavili su pune diplomatske odnose posle prekida od 130 godina.
1993. – Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je dumu (skupštinu) koja je ugrožavala njegovu vlast izborom potpredsednika Aleksandra Ruckoja za vršioca dužnosti šefa države.
1996. – U avionu predsednika Kolumbije Ernesta Sampera, koji je trebalo da putuje u SAD, na aerodromu u Bogoti je posle anonimne prijave pronađeno četiri kilograma heroina, što je izazvalo brojne optužbe i sumnjičenja šefa države za veze s narko-mafijom.
1999. – Na Tajvanu je u zemljotresu poginulo njmanje 2.300 ljudi.
2000. – Okružni sud u Beogradu osudio je u odsustvu na po 20 godina zatvora 14 zapadnih lidera zbog ratnih zločina počinjenih tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ) u proleće 1999.
2002. – Lavina blata i kamenja koja se obrušila sa jednog glečera na selo Njižnji u ruskoj republici Severna Osetija usmrtila je više od 100 ljudi.
2007. – Umro je Petar Stambolić dugogodišnji funkcioner iz vremena Josipa Broza. Stambolić je rođen 1912. u Brezovi kod Ivanjice, a komunističkom pokretu pristupio je 1935. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Bio je većnik i član Predsedništva Drugog zasedanja AVNOJ-a. Bio je član Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK Saveza komunista kao i predsednik Predsedništva SFRJ.
– Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Rođenja Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Mala Gospojina.
