1485. – Engleski kralj Ričard Treći poginuo je u bici kod Bosvorta u borbi protiv jedinica Henrija VII, osnivača dinastije Tjudor. Time je okončan „Rat dveju ruža“ – nazvan tako, jer je dinastija Lankaster, s kojom je Henri Sedmi bio u srodstvu, imala u grbu crvenu, a dinastija Jork belu ružu.
1567. – Španski vojvoda od Albe Fernando Alvares de Toledo započeo je kao vojni namesnik Holandije vladavinu koja je ušla u istoriju kao „Albin teror“. Ovo je za posledicu imalo da je rasplamsan oslobodilački rat, završen oslobađanjem od Španije i potom osnivanjem Holandije.
1642. – U Engleskoj je počeo građanski rat između pristalica krune i Parlamenta, posle izjave kralja čarlsa Prvog Stjuarta da su članovi Parlamenta izdajnici. Rat je okončan 1645. porazom kralja, koji je na osnovu presude revolucionarnog suda pogubljen 1649.
1848. – Rođen je srpski general pruskog i lužičkosrpskog porekla Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, veoma zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U srpsku vojsku primljen je 1876. kao dobrovoljac u činu poručnika i već u Srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant Šabačkog i Posavsko-tamnavskog bataljona. U Srpsko-turskom ratu 1877-1878. veoma uspešno je komandovao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu 1914. kao komandant Treće armije primio je prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogućilo srpskim snaga ma da se pregrupišu za Cersku bitku. Trećom armijom je komandovao i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.
1854. – Rođen je srpski kralj Milan Obrenović. Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje kao nezavisna država i ponovo je postala kraljevstvo. Postao je knez 1868, posle ubistva kneza Mihaila Obrenovića i u spoljnoj politici isprva se oslanjao na Rusiju. Pod pritiskom javnog mnjenja objavio je 1876. rat Turskoj, koji je 1877. neuspešno okončan. Iste godine je pod uticajem Rusije ponovo zaratio s Turskom, ovog puta uspešno, pa je Srbija 1878. iz rata izašla ojačana, dobivši vranjski, niški, pirotski i toplički okrug, a u julu iste godine na Berlinskom kongresu i formalno joj je priznata nezavisnost. Zbog ruske podrške Bugarskoj i Sanstefanskog ugovora sklopljenog u martu 1878. na štetu Srbije, oslonio se na Austro-Ugarsku, s kojom je 1881. zaključio „tajnu konvenciju“. Beč je zauzvrat garantovao pomoć za širenje Srbije ka jugu. Iako mudar državnički potez, ova nagodba je bila nepopularna. Ispostavilo se da je sporazum sa Austrijom omogućio Srbiji više decenija sveukupnog napretka i stabilnosti. Uzdigao je 1882. Srbiju na rang kraljevstva. Ugušio je 1883. Timočku bunu koju su podigli neodgovorni ultralevičarski elementi, protiveći se reformi Vojske, a upravo vojno ustrojstvo koje je uspostavio kralj Milan dalo je sjajne rezultate tokom ratova 1912.-18.(po mišljenju Slobodana Jovanovića). Posle neuspeha u ratu protiv Bugarske 1885. postao je još nepopularniji (rat je započeo pošto je Bugarska pripajanjem Istočne Rumelije narušila Berlinski ugovor, kao i opštu ravnotežu). Godine 1889. abdicirao je u korist maloletnog sina Aleksandra, pošto je smatrao da je ustav iz 1888. loš za Srbiju. Bio je mecena u oblasti umetnosti i u periodu njegove vladavine izgrađeno je mnogo i uspostavljene su institucije od ogromnog značaja za srpsku kulturu, poput Srpske kraljevske akademije. Umro je u Beču 1901. i sahranjen je u manastiru Krušedol.
1859. – Zbog ratnih neuspeha, finansijskog sloma države i otpora policijskom reperesivnom poretku Habzburške monarhije, car Franc Jozef I smenio je do tada svemoćnog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Baha, čime je okončana epoha poznata u istoriji kao „Bahov apsolutizam“.
1862. – Rođen je francuski kompozitor Klod Debisi, tvorac muzičkog impresionizma i utemeljivač novih modernih tendencija. Inspirisan simbolizmom u poeziji i impresionizmom u slikarstvu, stvorio je vlastiti muzički jezik i stil. Dela: klavirska „Arabeske“, „Bergamska svita“, „Dečji kutak“, „Estampe“, „Slike“, „Prelidi“, orkestarska „Popodne jednog fauna“, „Nokturno“, „More“, vokalna „Pet Bodlerovih pesama“, „Zaboravljene arijete“, „Galantne svečanosti“, opera „Peleas i Melisanda“, kamerna muzika.
1864. – Potpisana je Ženevska konvencija o zaštiti ranjenika u ratu, što je prethodilo osnivanju Crvenog krsta.
1878. – Kralj Srbije (tada knez) Milan Obrenović izdao je ukaz o „ustrojstvu Vojnog muzeja“ na predlog ministra vojnog pukovnika Save Grujića, sa ciljem prikupljanja i čuvanja trofeja iz ratova kao i prošlosti vojske. Zdanje u kom se nalazi današnji Vojni muzej podignuto je 1924. na platou Gornjeg grada beogradske tvrđave na Kalemegdanu, za namene Vojnogeografskog instituta tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a 1956. ustupljeno je Vojnom muzeju. On je i ranije bio smešten unutar beogradske tvrđave na Kalemegdanu u skromnoj zgradi podignutoj još za turskog vremena, odmah do Rimskog bunara. Prilikom osnivanja štampa je pisala da je Vojni muzej „ponos Beograda, da su njegove istorijske zbirke pobudile veliko interesovanje u narodu i da je tako uređen da može poslužiti kao primer“. Godine 1878. njegovo osnivanje bila je još jedna od manifestacija sticanja državne nezavisnosti.
1891. – Umro je češki pisac Jan Neruda, koji je odigrao važnu ulogu u formiranju češkog realizma i borbi protiv malodušnosti sunarodnika podleglih nemačkom kulturnom uticaju. Dela: zbirke pripovedaka „Malostranske pripovetke“, „Arabeska“, „Železnički radnici“, zbirke pesama „Prosti motivi“, „Kosmičke pesme“, „Balade i romanse“, „Pesme na veliki petak“, eseji „češko društvo“, „Literatura, pozorište, likovna umetnost i muzika“, „Štetni pravci“, „Moderni čovek i umetnost“.
1904. – Rođen je kineski državnik Deng Sisijan, poznat kao Deng Sjaoping, glavni arhitekta privrednih reformi i silovitog ekonomskog uspona Kine krajem 20. veka. Najmnogoljudnijom zemljom sveta vladao je od 1978, a sa poslednje zvanične rukovodeće funkcije povukao se 1990, ali je njegov presudan uticaj ostao nesporan do smrti u januaru 1997.
1910. – Japan je posle pet godina protektorata nad Korejom pripojio tu azijsku zemlju. U Japansko-kineskom ratu krajem 19. veka Tokio je preuzeo od Pekinga politički i ekonomski uticaj u Koreji. Sve do kraja Drugog svetskog rata Koreja je bila japanska kolonija.
1914. – Austro-Ugarska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Belgiji. ¶1941. – Trupe nacističke Nemačke doprle su u Drugom svetskom ratu do Lenjingrada (danas Sankt-Peterburg) čime je počela bitka za grad, završena u januaru 1944. pobedom sovjetske armije. Tokom opsade i herojskog otpora život je, većinom od gladi, izgubilo oko 620.000 stanovnika grada, ali se Lenjingrad nije predao.
1941. – Iz zatvora u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu pobegla su 32 zatvorenika, većinom komunisti. Prilikom bekstva kroz podzemni kanal pomogao im je učenik srednje tehničke skole u Novom Sadu, partizan s Fruške Gore Boško Palkovljević-Pinki, kasnije proglašen za narodnog heroja, koji ih je odveo u partizanski odred.
1942. – Umro je ruski baletski igrač, koreograf i pedagog Mihail Mihajlovič Fokin, reformator klasičnog stila igre. Kao koreograf nastojao je da spoji igru, muziku i slikarstvo. Mnoge njegove koreografije izvode se i sada: „Polovecke igre“, „Šopenijana“, „Silfide“, „Žar ptica“, „Petruška“, „Frančeska da Rimini“, „Šeherezada“, „San o ruži“, „Smrt labuda“.
1958. – Umro je francuski pisac Rože Marten di Gar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1937. Verno je naslikao francusko građansko društvo na početku 20. veka. Dela: romani „Žan Boroa“, „Porodica Tibo“, komedija „Testament čiča-Lelea“, crtice iz seljačkog života „Stara Francuska“.
1971. – Predsednika Bolivije generala Huana Hosea Toresa Gonsalesa vojnim udarom oborio je pukovnik Ugo Banser Suares.
1978. – Umro je predsednik Kenije i publicista Džomo Kenijata, jedan od simbola dekolonizacije Afrike. Bio je lider kenijskog oslobodilačkog pokreta Mau mau, kao i predsednik Kenijskog afričkog saveza koji je 1963. uspeo da izbori nezavisnost zemlje od Velike Britanije, zatim predsednik vlade, a od 1964. šef države. Dela: „Prema planini Keniji“, „Kenija, zemlja sukoba“, „Moj narod Kikuju“, „Harambi“, „Džomo Kenijata, patnja bez gorčine“.
1985. – Na aerodromu u Mančesteru poginulo je 55 ljudi u britanskom putničkom avionu „Boing 737“, koji se zapalio pošto je pilot morao da obustavi poletanje.
1995. – Skupština Etiopije izabrala je Negasa Gidadu za šefa države koja je preimenovana u Saveznu Demokratsku Republiku Etiopiju.
1996. – Konferencija 61 države u Ženevi o razoružanju okončana je neuspešno pošto je Indija blokirala sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba.
2004. – U oružanom prepadu na muzej slikara Edvarda Munka u Oslu, pred mnoštvom posetilaca ukradeno je njegovo najpoznatije platno „Krik“.
2005. – Evakuacijom jevrejskih naseljenika iz Necarima, poslednjeg jevrejskog naselja u pojasu Gaze, okončano je četiri decenije dugo izraelsko prisustvo na toj teritoriji, okupiranom nakon šestodnevnog rata 1967 (pojas Gaze je do tada bio sastavni deo Egipta).
2006. – Poginulo je 160 putnika i 10 članova posade kada se srušio ruski putnički avion „Tupoljev-154“, 45 kilometara severno od Donjecka u Ukrajini. Avion je leteo na liniji od Anape na Crnom moru do Sankt Peterburga kada se srušio i zapalio.
