1241. – Islandski pisac i istoričar Sturulson Snori, autor najobimnije sage o norveškim kraljevima, ubijen je u zaveri u kojoj je učestvovao i njegov zet Gisur Torvaldson. Ubistvo je naručio norveški kralj Hakon VI Hakonson, jer je Snori kao vođa moćnog roda Sturlunga bio prepreka njegovim planovima, uključujući pripajanje Islanda Norveškoj, što mu je uspelo 1262.
1499. – Mirom u Bazelu okončan je Švabski rat između Švajcarske lige i nemačkog vladara Maksimilijana I, kojim je Švajcarska stekla nezavisnost.
1499. – Posle pobede nad mletačkom flotom Turci su opustošili Veneciju.
1735. – Robert Volpol postao je prvi britanski premijer koji se uselio u rezidenciju u Dauning stritu broj 10 u Londonu.
1773. – Ubijen je avanturista, poznat kao „lažni car Šćepan Mali“, kojem je uspelo da se nametne kao vladar Crne Gore. Poreklom je bio Srbin iz Dalmacije. Zbacio je 1766. sa vlasti mitropolita Savu. Predstavljao se kao ruski car Petar III, kojeg je 1762. sa prestola uklonila njegova supruga Katarina II, poznata kao Katarina Velika. Suzbijao je krvnu osvetu, nastojao da iskoreni potpuno uobičajenu pljačku i otimačinu, uveo je nekakav sud, gradio puteve i čak počeo popis stanovništva. Ubio ga je na spavanju jedan njegov sluga iza kojeg je stajao skadarski paša.
1789. – Rusko-austrijske snage pod komandom ruskog vojskovođe Aleksandra Suvorova nanele su težak poraz Turcima u bici kod Rimnika.
1791. – Rođen je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej, koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, što je naučni osnov elektrotehnike, a 1833. dva osnovna zakona elektrolize – osnov elektrohemije i učenja o elektricitetu sa gledišta korpuskularne strukture. Otkrio je i vezu magnetnog polja i svetlosti, utemeljio učenje o fizičkom polju, unapredio hemiju i optiku. Njegovim imenom nazvana je merna jedinica za električnu kapacitivnost – farad (oznaka F) – i više efekata i uređaja: „Faradejev tamni prostor“, „Faradejev efekat“, „Faradejev cilindar“, „Faradejev broj“. Nije bio matematičar pa je njegove ideje i pronalaske matematički formulisao i razradio engleski teorijski fizičar Džejms Klerk Maksvel. Dela: „Eksperimentalna istraživanja u elektricitetu“, „Eksperimentalna istraživanja u hemiji i fizici“, „O raznim silama u prirodi“, „Predavanja o hemijskoj istoriji jedne sveće“.
1862. – Oto fon Bizmark je postao pruski kancelar (predsednik vlade). Vodio je izrazito aktivnu politiku sa ciljem da ujedini Nemačku pod pruskim vodstvom. Pri tom je uspešno započeo i vodio nekoliko ratova – protiv Danske, Austrije i Francuske.
1862. – Predsednik SAD Abraham Linkoln objavio je da su svi crni robovi u pobunjenim južnim državama slobodni od 1. januara 1863.
1882. – Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanović, prva žena član Srpskog učenog društva. Slikarstvo je učila u Pešti i Beču, jedno vreme živela je u Parizu i Beogradu, potom do smrti u rodnom Stonom Beogradu (Sekešfehervar) u Mađarskoj. Slikala je portrete, istorijske žanr-kompozicije i sa posebnim uspehom mrtve prirode. Neke njene slike su među najboljim primerima srpskog klasicizma, poput „Portreta knjeginje Perside Karađorđević“, „Autoportreta“, „Korpe s grožđem“.
1885. – Rođen je američki filmski režiser i glumac austrijskog porekla Erih fon Štrohajm, protagonista snažnog naturalističko-senzualnog stila u kinematografiji, jedan od najvećih režisera u doba nemog filma. U Francuskoj je na samrti 1957. odlikovan Legijom časti. Filmovi: režija – „Slepi muževi“, „Lude žene“, „Pohlepa“, „Svadbeni marš“, „Kraljica Keli“, gluma – „Velika iluzija“, „Nestali iz Sent-Ažila“, „Bulevar sumraka“.
1895. – Rođen je američki filmski i pozorišni glumac Pol Muni, poznat po ulogama u kriminalističkim filmovima, potom je često glumio u filmskim biografijama znamenitih ljudi. Filmovi: „Lice sa ožiljkom“, „Dobra zemlja“, „Priča o Luju Pasteru“ (Oskar), „Život Emila Zole“.
1918. – Rođen je meksički violinista Henrik Šering, jedan od najvećih majstora violine svih vremena. Oplemenio je klasičan i savremeni repertoar izvanrednom tehnikom i stilskom kulturom. Emigrirao je kada je Nemačka 1939. napala Poljsku i do 1945. bio je u Londonu oficir za vezu poljske izbegličke vlade i prevodilac generala Vladislava Sikorskog (predsednik vlade). Profesor Muzičkog fakulteta u Meksiku postao je 1945, a od 1953. kao ambasador dobre volje meksičke vlade priređivao je koncerte koji su oduševljavali publiku širom sveta.
1934. – U eksploziji u rudniku Gresford u Velsu poginulo je više od 260 rudara.
1960. – Proglašena je nezavisnost afričke države Mali s predsednikom Modibom Keitom. Mali je do tada bio sastavni deo Francuske Zapadne Afrike pod imenom Francuski Sudan.
1969. – Kina je saopštila da je izvela prvu podzemnu nuklearnu probu.
1974. – Saopšteno je da je u uraganu u centralnoameričkoj državi Honduras poginulo oko 5.000 ljudi.
1980. – U Beogradu je u prisustvu 2.000 delegata iz 150 zemalja otvoreno 21. zasedanje generalne konferencije UNESKO.
1980. – Neprijateljstva između Bagdada i Teherana eskalirala su u Iračko-iranski rat kad su iračke snage prodrle u jugozapadni deo Irana, rešene da uspostave kontrolu nad strateški značajnom deltom Šat-el-Arab na ulazu u Persijski zaliv.
1985. – Francuski predsednik vlade Loran Fabijis priznao je da su francuski tajni agenti, na osnovu naređenja vlade, u Novom Zelandu potopili brod „Dugin ratnik“ organizacije „Grinpis“, koja se ogorčeno protivila francuskim nuklearnim eksperimentima u južnom Pacifiku u Francuskoj Polineziji na atolu Mururoa.
1990. – U Sremskim Karlovcima je uz učešće oko 100.000 ljudi održana centralna svečanost 300. godišnjice velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III čarnojevićem.
1990. – Saudijska Arabija proterala je jemenske i jordanske diplomate i prekinula snabdevanje Jordana naftom, optužujući te dve države da podržavaju Irak.
1992. – Na plenarnoj sednici Generalne skupštine UN iz rada tog tela isključena je Jugoslavija. Misiji SRJ pri UN dozvoljeno je samo da kontaktira sa Savetom bezbednosti i drugim nadležnim telima UN.
1995. – U udesu američkog vojnog aviona na Aljasci, koji je nosio radarski uređaj AVAKS, poginula su sva 24 člana posade.
1996. – Australijanac Bob Dent, neizlečivi bolesnik od raka, postao je prvi čovek u svetu kojem je na osnovu zakona o eutanaziji medicinsko osoblje legalno pomoglo da pomoću smrtonosne injekcije izvrši samoubistvo.
1999. – U Beogradu se više od 20.000 ljudi okupilo na prvom u seriji protestnih skupova u organizaciji opozicionog „Saveza za promene“, na kojem je zatražena ostavka predsednika SRJ Slobodana Miloševića, formiranje prelazne vlade s Dragoslavom Avramovićem na čelu i održavanje slobodnih i demokratskih izbora.
1999. – Predstavnici Srba u Prelaznom savetu Kosmeta vladika Artemije i Momčilo Trajković podneli su ostavke pošto je, tri meseca od dolaska Kfora, konstatovano da je takozvani multietnički koncept doživeo poraz. Sa Kosova i Metohije je u tom periodu prognano više od 200.000 Srba, pri čemu je teroristička takozvana Oslobodilačka vojska Kosova probražena je u Kosovski zaštitni korpus. Ovim je narušena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN kojom je, osim Kfora, zabranjeno postojanje bilo kakve oružane sile u okupiranoj južnoj srpskoj pokrajini.
2004. – Umro je srpski dramski pisac đorđe Lebović, osnivač i prvi predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije. Po svojim radio-dramama postao je poznat i u svetu, a u našoj zemlji osvojio je tri puta Sterijinu nagradu. Autor je „Logorske trilogije“, koju čine pozorišne drame „Nebeski odred“ iz 1957. godine, „Haleluja“ iz 1965 (prvi put izvedena u Varšavi) i „Viktorija“ iz 1968. godine.
2006. – U železničkoj nesreći u Latenu u Donjoj Saksoniji poginulo je 25 ljudi. Nesreća se dogodila prilikom eksperimentalne vožnje od oko 200 kilometara na sat super-brzog, takozvanog lebdećeg voza.
2007. – Umro je francuski glumac i pantomimicar Marsel Marso. Rođen je 1923. u Strazburu. Bio je pripadnik francuskog Pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata. Pantomimičar koji je proslavio ovu umetnost u drugoj polovini 20. veka 1947. stvorio je lik Bipa, melanholičnog klovna u belom, koji je postao njegov alter ego. Ovaj lik bio je inspirisan čarlijem čaplinom i umetnošću nemih filmova. Nosilac Legije časti, dobitnik Ordena za zasluge, Marso je 2002. imenovan za ambasadora dobre volje Ujedinjenih nacija.
