1689. – Srpski vojvoda Stojan Janković, vođa uskoka u Ravnim Kotarima u severnoj Dalmaciji, poginuo je u napadu na Turke u Duvnu. U borbi s Turcima 1666. zarobljen je i odveden u Carigrad, odakle je posle 14 meseci pobegao, što je opevano u srpskoj narodnoj pesmi „Ropstvo Janković Stojana“, a 1686. oteo je Sinj od Turaka. Za podvige u borbama protiv Turaka, mletačke vlasti su ga odlikovale titulom „kavalijera“ i dale mu veliko imanje u Kotarima.
1719. – Lihtenštajn je postao nezavisna kneževina u okviru Svetog rimskog carstva (Nemačka).
1817. – Španija i Velika Britanija potpisale su sporazum o zabrani trgovine robljem.
1819. – Rođen je francuski fizičar Arman Ipolit Luj Fizo, koji je s Leonom Fukoom izračunao brzinu svetlosti. Dokazao je da se svetlost sporije kreće u vodi, pronašao metod za merenje širenja čvrstih tela na toploti i optičkim eksperimentima prikazao uvlačenje etra u tela pri kretanju.
1846. – Nemački astronom Johan Gotfrid Gale otkrio je planetu Neptun.
1858. – Osnovana je Zemunska gimnazija. Najstarija gimnazija koja radi u kontinuitetu u današnjoj Srbiji osnovana je u Sremskim Karlovcima (1792.) a druga u Novom Sadu (1810.) – treća po starosti je Zemunska. Prve godine rada imala je samo 21 učenika. Od 1872. Zemunska gimnazija ima sva četiri razreda. Od 1925. otvorena je i za devojke. Današnja zgrada gimnazije sagrađena je 1879. u neorenesansnom stilu, a izgradio ju je Nikola Kolar, kasnije dorade su u stilu pozne secesije.
1866. – Srpski knez Mihailo Obrenović i knez Nikola I Petrović zaključili su ugovor o prisajedinjenju Crne Gore Srbiji kao i savez protiv Osmanskog carstva.
1870. – Umro je francuski pisac Prosper Merime, koji se odlikovao uglađenim i sažetim stilom. Njegove novele „Karmen“ i „Kolomba“ inspirisale su francuskog kompozitora Žorža Bizea da napiše opere. Pisao je s oduševljenjem o ruskim piscima Aleksandru Puškinu, Nikolaju Gogolju i Ivanu Turgenjevu. Ostala dela: istorijski roman „Hronika vremana Šarla IX“, novele „Mateo Falkone“, „Zauzimanje utvrđenja“, „Tamango“, „Etrurska vaza“, „Lokis“, pozorišne scene „Seljačka buna“.
1893. – U Beogradu je puštena u pogon prva javna električna centrala u tadašnjoj Kraljevini Srbiji.
1916. – Rođen je italijanski političar i univerzitetski profesor Aldo Moro, predsednik vlade Italije od 1963. do 1968. i od 1974. do 1976. Bio je i ministar pravosuđa, ministar prosvete, politički sekretar Hrišćansko-demokratske stranke i više puta šef diplomatije. U martu 1978. otela ga je i u maju ubila teroristička grupa „Crvene brigade“.
1930. – Rođen je američki pevač i kompozitor afroameričkog porekla Rej čarls, koji je, iako slep, postigao blistavu karijeru. Na njegov stil najviše je uticala crnačka gospel muzika i bluz.
1932. – Nedžd, Hedžas i Asir koje je pod svojom vlašću ujedinila dinastija Saudita, postale su (uz još neke manje teritorije) sastavni deo novoformirane države Saudijska Arabija. Porodica Saud vladala je Rijadom u Nedžadu od polovine 18. veka, s pekidima. Posle Prvog svetskog rata oni su pripojili Hedžas u kom se nalaze najveće svetinje islama – Meka i Medina, da bi početkom tridesetih oformili novu državu najveću na arabijskom poluostrvu.
1939. – Umro je austrijski lekar jevrejskog porekla Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, lekar za nervne bolesti i profesor nervne patologije na Univerzitetu u Beču. Pred nacistima je 1938. emigrirao u London, gde je umro. Posebno je isticao značaj nesvesnog i seksualnosti na psihički život ljudi. Dela: „Uvod u psihoanalizu“, „Psihopatologija svakodnevnog života“, „Tumačenje snova“, „Tri raspave o seksualnoj teroriji“, „Dosetka i njen odnos prema nesvesnom“, „Prilog istoriji psihoanalitičkog pokreta“, „Mojsije i monoteistizam“, „Totem i tabu“, „O snu“, „Psihologija masa i analiza ega“, „Ja i ono“, „Jedna uspomena iz detinjstva Leonarda da Vinčija“, „Mikelanđelov Mojsije“, „Dostojevski i oceubistvo“, „Nelagodnost u kulturi“, „Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu“, „Studije o histeriji“ (s Jozefom Brojerom), „Autobiografija“.
1957. – Grčka je odbacila zahtev Bukurešta da se Rumunija priključi Balkanskom savezu, koji su ugovorima 1953. u Ankari i 1954. na Bledu zaključile Jugoslavija, Grčka i Turska.
1973. – Umro je čileanski pisac i diplomata Pablo Neruda, najveći liričar Latinske Amerike, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971. Dela: pesničke zbirke „Praznična pesma“, „Suton“, „Dvadeset ljubavnih i jedna očajna pesma“, „Pokušaj beskonačnog čoveka“, „Boravak na Zemlji“, „Španija u srcu“, „Treći boravak 1935-1945“, „Opšta pesma“, „Grožđe i vetar“, „Elementarne ode“.
1973. – Na vanrednim izborima treći put je za predsednika Argentine izabran Huan Peron, a za potpredsednika njegova supruga Isabela.
1982. – Novi lider libanskih hrišćana Amin Džemajel izabran je za predsednika Libana, devet dana pošto su islamski teroristi ubili šefa države, njegovog brata Bešira.
1991. – Jermenija je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza.
1996. – Grčki socijalistički predsednik vlade Kostas Simitis, koji je na položaj došao u januaru 1996. umesto teško obolelog Andreasa Papandreua, pobedio je na izborima konzervativnog suparnika i dobio četvorogodišnji mandat.
1997. – Na mirovnim pregovorima u Severnoj Irskoj, protestanski unionisti su prvi put posle 75 godina razgovarali licem u lice s vođama „Šin Fejna“, političkog krila irske rimokatoličke terorističke organizacije Irska republikanska armija.
1999. – Albanski teroristi su u njegovoj kući u Prištini ubili fotoreportera Momira Stokuću, istaknutog umetničkog fotografa sa Kosmeta.
1999. – Vlada SRJ zatražila je od Saveta bezbednosti UN da poništi preobražaj terorističke „Oslobodilačke vojske Kosova“ u Kosovski zaštitni korpus, pošto su teroristi time praktično legalizovani.
1999. – Ruski vojni avioni bombardovali su aerodrom u Groznom, na početku kampanje iskorenjivanja islamskih terorista u čečeniji.
2001. – U Poljskoj su izbore dobili reformisani komunisti.
2006. – Umro je britanski kompozitor Malkolm Arnold, tvorac muzike za film „Most na reci Kvaj“. Komponovao je muziku za 132 filma, uključujući i pesme „Whistle Down the Wind“ i „Hobson’s ćoice“ za čuvenu ratnu sagu u kojoj glavne uloge igraju Vilijam Holden i Alek Ginis. Za muziku u ovom filmu dobio je Oskara 1958. godine. Komponovao je i sedam baleta, devet simfonija i dve opere. Za zasluge na polju muzičke umetnosti britanska kruna ga je 1993. nagradila titulom plemića.
