325. – U Nikeji je završen Prvi vaseljenski crkveni sabor. Sazvao ga je i rukovodio tokom zasedanja rimski car Konstantin Veliki. Na tom saboru osuđena je Arijeva jeres i uspostavljena doktrina o „Svetom trojstvu“. Tada je sprovedena i delimična reforma Julijanskog kalendara.
1270. – Umro je francuski kralj Luj IX, koji je tokom vladavine od 1226. uspeo da znatno ojača oslabljenu kraljevsku vlast. Predvodio je Šesti i Sedmi krstaški rat.
1530. – Rođen je ruski car Ivan IV Vasiljevič, nazvan Ivan Grozni (strašni). Prvi ruski vladar koji je uzeo titulu cara. Do tada su ruski vladari nosili titulu velikih kneževa pošto je u skladu sa vizantijskom državno-pravnom koncepcijom titula cara pripadala samo vladaru Carigrada. Pošto su Turci zaposeli „drugi Rim“ tada se pojavljuje teorija o Moskvi kao „trećem Rimu“. Sa ciljem stvaranja jake centralizovane države ojačao je carsko samodržavlje i suzbijao samovolju boljara. Reforme je sprovodio veoma odlučno, zbog čega je dobio poznati nadimak. Podigao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a 1584. izgradio je radi jačanja trgovine sa zapadom Evrope grad Arhangelsk na ušću Severne Dvine u Belo more. Potukao je Mongole (Tatare) i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, tako da je Rusija ovladala celim vodenim putem Volge, a potom je pripojio Sibir. Sproveo je izvesne pravne reforme i prvi uveo regularnu vojsku. Jedan je od najvećih vladara u istoriji Rusije.
1718. – Francuski iseljenici u Americi osnovali su u Luizijani grad Nju Orleans, nazvan tako u čast francuskog vojvode od Orleana.
1744. – Rođen je nemački pisac, istoričar, filozof i protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder, koji je delom „Ideje o filozofiji istorije čovečanstva“ znatno uticao na mladog Johana Volfganga Getea, književni pokret „šturm und drang“ i čitav nemački romantizam. Kao filozof pokušao je da izmiri materijalizam Baruha Spinoze sa idealizmom Vilhelma Lajbnica i bio je protivnik formalizma Imanuela Kanta. Jedno od njegovih glavnih dela je zbirka narodnih pesama „Glasovi naroda u pesmama“ u kojoj su i četiri srpske pesme, uključujući „Hasanaginicu“ u Geteovom prevodu. Bitno je doprineo popularisanju Srba (i Slovena uopšte) u intelektualnim krugovima na Zapadu.
1776. – Umro je škotski filozof, ekonomista i istoričar Dejvid Hjum, koji je kritikom verodostojnosti metafizike, odnosno preispitivanjem principa kauzaliteta, bitno pomogao empirističko filozofsko mišljenje u Engleskoj. Podstakao je kritičku filozofiju Imanuela Kanta i znatno uticao na pozitivizam i logičko-empirističku filozofiju. Prethodnik je klasičnih engleskih ekonomista (Smit i Rikardo) i tvorac kvantitativne teorije novca. Dela: „Rasprava o ljudskoj prirodi“, „Moralni, politički i literarni ogledi“, „Filozofski ogled o ljudskom razumu“, „Političke rasprave“, „Istraživanje principa morala“, „Istorija Engleske“, „Moj život“.
1819. – Rođen je američki detektiv škotskog porekla Alen Pinkerton, koji je 1850. osnovao Nacionalnu detektivsku organizaciju „Pinkerton“.
1822. – Umro je engleski astronom nemačkog porekla Vilijam Heršel, koji je 1781. otkrio planetu Uran, što mu je donelo članstvo, a potom i položaj predsednika u Londonskom kraljevskom društvu. Otkrio je i dva od pet Uranovih satelita i dva Saturnova satelita. Osmatranjem maglina, dvojnih i mnogostrukih zvezda i proučavanjem Sunčevog sistema i galaksije Mlečni Put zaslužio je naziv tvorca zvezdane (stelarne) astronomije.
1825. – Urugvaj je objavio nezavisnost od Španije, čija je kolonija bio vekovima.
1839. – U Užicu je osnovana gimnazija. Učenici te gimnazije bili su prvaci socijaldemokratskog (socijalističkog) pokreta u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka – Radovan Dragović, Dimitrije Tucović i Dušan Popović, ali i druge značajne ličnosti srpske istorije poput Ljubomira Stojanovića, Božidara Kneževića, Ljubomira Davidovića, Dragiše M. đurića, Milana Predića.
1841. – Rođen je švajcarski hirurg Emil Teodor Koher, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1909. Ispitivao je funkciju štitne žlezde i znatno doprineo razvoju savremene hirurgije.
1842. – U Kragujevcu su ustavobranitelji s Tomom Vučićem Perišićem na čelu, podigli bunu seljaka. Neposredni povod bilo je nezadovoljstvo povećanjem poreza. Tada je oboren sa prestola knez Mihailo Obrenović, posle čega je Vučić u Beogradu, kao „predvoditelj naroda“, za kneza proglasio Aleksandra Karađorđevića. Knez Aleksandar vladaće Srbijom do 1858.
1867. – Umro je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej, koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, što je naučni osnov elektrotehnike, a 1833. dva osnovna zakona elektrolize – osnov elektrohemije i učenja o elektricitetu. Otkrio je i vezu magnetnog polja i svetlosti, utemeljio učenje o fizičkom polju, unapredio hemiju i optiku. Njegovim imenom nazvana je merna jedinica za električnu kapacitivnost – farad (F) – i više efekata i uređaja: „Faradejev tamni prostor“, „Faradejev efekat“, „Faradejev cilindar“, „Faradejev broj“. Pošto Faradej nije bio stručni matematičar njegove ideje i pronalaske matematički je formulisao i razradio engleski teorijski fizičar Džejms Klerk Maksvel. Dela: „Eksperimentalna istraživanja u elektricitetu“, „Eksperimentalna istraživanja u hemiji i fizici“, „O raznim silama u prirodi“, „Predavanja o hemijskoj istoriji jedne sveće“.
1875. – Kapetan Metju Veb postao je prvi čovek koji je preplivao kanal Lamanš.
1900. – Umro je nemački filozof Fridrih Niče. U početku je na njega snažno uticao Artur Šopenhauer, tada nastaje delo „Rođenje tragedije iz duha muzike“, ali je kasnije, suprotno Šopenhaueru, razvio ideju o potvrđivanju života. Površna tumačenja svrstala su ga među preteče nacizma, što ozbiljni teoretičari odbacuju. Dela: „Tako je govorio Zaratustra“, „Volja za moć“ (posthumno sabrane misli, naslov nije njegov), „S one strane dobra i zla“, „Sumrak idola“, „Ljudsko, suviše ljudsko“, „Genealogija morala“, „Eče homo“, „Radosna nauka“, „Nesavremena razmatranja“.
1906. – Umro je srpski pisac Stevan Sremac, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih realista u srpskoj književnosti. Gimnaziju i istorijsko-filološke studije završio je u Beogradu, gde ga je, iz rodne Sente, doveo ujak Jovan đorđević, takođe poznati pisac. Bio je dobrovoljac u oslobodilački ratovima Srbije 1876.-78. Veći deo života proveo je kao srednjoškolski profesor po provincijskim mestima Srbije. Pisao je duhovite pripovetke najčešće iz života provincije u kojima je opisivao naravi i specifične ljudske tipove, neretko utemeljene na realnim događajima. Pod naslovom „Iz knjiga starostavnih“ objavio je poetizovane pripovetke iz prošlosti Srba. Ostala dela: drame „Ivkova slava“, „Zona Zamfirova“, romani „Pop ćira i pop Spira“, „Vukadin“, politička satira „Limunacija na selu“.
1912. – Rođen je nemački državnik Erih Honeker, od 1976. do 1989. predsednik Nemačke Demokratske Republike (Istočna Nemačka), kada je oboren sa vlasti na talasu masovnih antirežimskih protesta. Kao člana Komunističke partije Nemačke, nacisti su ga uhapsili 1935. i u koncentracionim logorima bio je do 1945. U Politbiro vladajuće istočnonemačke Jedinstvene socijalističke partije Nemačke (komunisti) izabran je 1958, prvi sekretar postao je 1971, a generalni sekretar 1976. Umro je 1994. u izbeglištvu u čileu.
1921. – SAD su potpisale s poraženom Nemačkom mirovni ugovor, čime je formalno okončano ratno stanje između dve države u Prvom svetskom ratu.
1930. – Rođen je škotski filmski glumac Šon Koneri, koji se proslavio glumeći u vreme hladnog rata britanskog tajnog agenta Džejmsa Bonda, lik iz priča engleskog pisca Jana Fleminga. Fleming koji je i sam bio obaveštajni agent je lik Džejmsa Bonda ustrojio po uzoru na srpskog obaveštajca Duška Popova, rođenog u Titelu u Bačkoj, koji je bio agent Kraljevine Jugoslavije i Britanije (lažno i Nemačke). Šon Koneri je u kasnijoj fazi igrao u ambicioznijim ostvarenjima, u kojima je potpunije izrazio raskošan glumački talenat. Filmovi: „Dr No“, „Goldfinger“, „Operacija grom“, „Iz Rusije, s ljubavlju“, „Dijamanti su večni“, „Zaverenici“, „Brdo izgubljenih“, „Zardoz“, „Ime Ruže“, „Nikad ne reci nikad“, „Pravedni cilj“.
1940. – Britansko ratno vazduhoplovstvo bacilo je u Drugom svetskom ratu prve bombe na Berlin.
1944. – Savezničke snage oslobodile su Pariz u Drugom svetskom ratu. Na samom ulasku u grad saveznici su zastali kako bi omogućili da u Pariz prvo uđe general De Gol sa svojim Slobodnim Francuzima.
1961. – Predsednik Brazila Žanio Kvardos neočekivano je, posle samo sedam meseci na tom položaju, podneo ostavku, navodeći kao razlog neidentifikovane „okultne snage“.
1964. – Kenet Kaunda je postao prvi predsednik Zambije. Do tada Zambija je bila britanska kolonija u sastavu Rodezije (Rodezija i Njasa).
1965. – Snežna lavina koja se sručila s glečera u švajcarskim Alpima zatrpala je 108 ljudi.
1972. – Kina je prvi put upotrebila veto u Savetu bezbednosti UN i usprotivila se prijemu Bangladeša u svetsku organizaciju.
1988. – Iran i Irak su u Ženevi počeli pregovore bez posrednika o okončanju osmogodišnjeg rata dve susedne zemlje. Rat je okončan bez jasnog pobednika.
1989. – Posle 12 godina i šest milijardi pređenih kilometara, američki vasionski brod bez ljudske posade „Vojadžer 2“ dospeo je do planete Neptun i njenog satelita Triton i poslao na Zemlju snimke tih nebeskih tela.
1990. – Savet bezbednosti UN odobrio je vojnu akciju protiv Iraka zbog napada te zemlje na susedni Kuvajt.
1991. – Belorusija je objavila nezavisnost od Sovjetskog Saveza.
1995. – „Rejnbou Vorior II“, brod pokreta „Grinpis“, isplovio je ka južnom Pacifiku u pokušaju da onemogući seriju francuskih atomskih proba na ostrvu Mururoa. Mururoa je atol u sastavu Francuske Polinezije.
1999. – Austrijska policija je u Beču, na osnovu naloga Haškog tribunala, uhapsila načelnika Generalštaba Vojske Republike Srpske general-pukovnika Momira Talića, koji je u glavni grad Austrije došao na poziv OEBS-a, na međunarodni seminar o vojnoj doktrini. Šef delegacije RS, ministar odbrane, general-pukovnik Manojlo Milovanović odmah potom je sa članovima delegacije u znak protesta napustio seminar.
2003. – U Bombaju, finansijskoj prestonici Indije, u terorističkim napadima automobilima-bombama ubijeno je najmanje 52 ljudi.
2005. – U požaru u jednoj zgradi u centru Pariza, u kojoj žive afrički doseljenici, život je izgubilo najmanje 17 ljudi, među kojim 14 dece.
2007. – Grčka vlada proglasila je vanredno stanje u čitavoj zemlji, pošto je broj žrtava u požarima dostigao 50. U nezapamćenim požarima širom Grčke uništeno je 184.000 hektara šuma, pošto je prethodnih dana u toj zemlji izbilo čak 170 požara.
2007. – Najmanje 34 osobe poginule su, a više od 50 je povređeno, u Hajderabadu u Indiji, u tri eksplozije koje su se dogodile u razmaku od nekoliko minuta. Haderabad, glavni grad južne indijske države Andra Pradeš, ima dugu istoriju međuetničkog nasilja.
