1261. – Nikejski vladar Mihailo VIII Paleolog povratio je Konstantinopolj (Carigrad), srušio Latinsko carstvo i obnovio Vizantijsku državu. S prestola je zbačen Jovan IV, što je bio kraj Latinskog carstva, uspostavljenog 1204. u četvrtom krstaškom ratu, a Mihailo VIII je u Konstantinopolju krunisan za cara kao rodonačelnik poslednje vizantijske dinastije – Paleologa.
1593. – Kralj Francuske Anri IV, pre dolaska na presto 1589. kralj Navare i vođa francuskih hugenota (francuski protestanti – kalvinisti), prešao je u rimokatoličku veru, pošto građani Pariza kao protestanta nisu hteli da ga puste u grad.
1712. – Vojska švajcarskih protestantskih kantona potukla je u bici kod Vilmergena armiju rimokatoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi.
1817. – Vođa Prvog srpskog ustanka đorđe Petrović Karađorđe je, po povratku u otadžbinu iz Rusije (preko Austrije), ubijen u zoru u Radovanjskom Lugu kod Velike Plane, prema nalogu kneza Miloša Obrenovića. Miloš je potom – kao dokaz vernosti – poslao njegovu glavu turskom sultanu. Karađorđe je tvorac novovekovne srpske države i rodonačelnik kraljevske porodice Karađorđević. U austrijsko-turskom ratu (Kočina Krajina) borio se kao frajkor (dobrovoljac) u sastavu jedinica kapetana Koče Anđelkovića, na austrijskoj strani. Kao buljubaša (turski čin u rangu komandanta bataljona) učestvovao je u akcijama protiv janičara. Na zboru srpskih prvaka u Orašcu 14. februara 1804. izabran je za „vožda“ u borbi protiv Turaka. Isteravši Turke iz Beogradskog pašaluka (Smederevskog) posle pobeda na Ivankovcu, Mišaru i Deligradu i oslobođenja Beograda, nastojao je da izdejstvuje priznanje Srbije, ali međunarodni uslovi nisu bili povoljni. Pokušavao je da se osloni na Rusiju i 1807. stvorena je neka vrsta srpsko-ruskog vojnog savezništva, što je okončano za Srbiju krajnje nepovoljnim Bukureštanskim mirom 1812. Posle sloma ustanka 1813. izbegao je u Austriju, zatim u Rusiju, da bi po povratku u Srbiju tragično nastradao.
1834. – Umro je engleski pisac i mislilac Semjuel Tejlor Kolridž, jedan od najznačajnijih engleskih književnih kritičara i romantičarskih pesnika.
1848. – Rođen je britanski državnik Artur Džejms Balfur, premijer Velike Britanije od 1902. do 1906. Kao državni sekretar za Irsku od 1887. do 1892. stekao je nadimak „Krvavi Balfur“, zbog načina na koji je gušio irski pokret za nezavisnost, a kao šef diplomatije 1917. je objavio plan (Balfurova deklaracija) o stvaranju nacionalne države Jevrejskog naroda..
1878. – Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla je u Vašington.
1894. – Rođen je srpski nacionalni borac Gavrilo Princip, atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan 1914. Atentat je Beču poslužio kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju, čime je izazvan Prvi svetski rat. Princip se pred policijom i sudom držao herojski i kao maloletnik osuđen je na 20 godina teške tamnice. Iako veoma mlad bio je neobično načitan i potpuno opredeljen da se žrtvuje za srpsku nacionalnu stvar, ali nije pretpostavljao da bi atentat na Ferdinanda mogao izazvati rat. Njegov lekar iz Terezina ostavio je sećanja koja svedoče da je Princip kod njega izazivao divljenje. Zbog nehumanih zatvorskih uslova oboleo je od tuberkuloze i u tamnici u gradu Terezin u češkoj umro je u aprilu 1918, šest meseci pre sloma Austro-Ugarske.
1907. – Japan je proglasio protektorat nad Korejom. Koreja je u statusu japanske kolonije ostala sve do kraja Drugog svetskog rata.
1909. – Francuski pilot Luj Blerio prvi je preleteo avionom kanal Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo je za 37 minuta.
1917. – Holanđanka Margareta Gertruda Cele, poznata kao Mata Hari, osuđena je na smrt pod nedokazanom otužbom da je špijunirala za Nemce tokom Prvog svetskog rata.
1934. – Austrijskog kancelara (predsednika vlade) Engelberta Dolfusa u Beču su ubili austrijski nacisti, u nespelom pokušaju da silom uzmu vlast. Posle dolaska na čelo vlade 1932, uporno se odupirao nameri Adolfa Hitlera da Austriju pripoji Nemačkoj, što je platio glavom.
1943. – Italijanski fašistički diktator Benito Musolini nateran je da podnese ostavku na položaj predsednika vlade pošto je prethodno izgubio i poverenje Velikog fašističkog veća. Kralj Vitorio Emanuele III imenovao je za predsednika vlade maršala Pjetra Badolja, a Musolini je uhapšen čim je napustio dvor. Iz zatočeništva su ga izbavili nemački komandosi pod vođstvom Ota Skorcenija. Do kraja rata on se nalazio na čelu takozvane Italijanske socijalne republike (teritorija pod kontrolom nemačkih trupa).
1956. – U sudaru italijanskog i švedskog broda „Andrea Dorija“ i „Stokholm“ ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo je 50 ljudi.
1957. – Tunis je postao republika, nakon što je stekao nezavisnost od Francuske, s predsednikom Habibom Ben Alijem Burgibom.
1968. – Papa Pavle VI zabranio je rimokatolicima sve veštačke metode sprečavanja začeća.
1982. – Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat u Bejrutu je potpisao deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije UN o pravu Izraela na postojanje.
1984. – Sovjetski kosmonaut Svetlana Savickaja izašla je iz svemirskog broda „Sojuz-12“ i postala prva žena koja je „kročila u otvoreni kosmos“.
1991. – Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov je izjavio da više nije realna izgradnja komunizma u SSSR-u i da vladajuća Komunistička partija mora da odbaci „zastarele ideološke dogme“.
1992. – Neporaženi šampion, američki velemajstor Bobi Fišer, 11. prvak sveta u šahu, doputovao je u Jugoslaviju da bi se posle više od 20 godina neigranja nakratko vratio šahu. U Beogradu i na Svetom Stefanu potom je odigrao meč s ruskim velemajstorom Borisom Spaskim, kojem je oduzeo titulu svetskog prvaka u meču u Rejkjaviku 1972, i ponovo ga pobedio.
1994. – Izrael i Jordan u Vašingtonu su potpisali deklaraciju kojom je okončano ratno stanje dveju susednih država.
1996. – U Burundiju je armija, pod dominacijom oficira iz plemena Tutsi, izvela državni udar i zabranila sve političke partije u toj afričkoj zemlji.
2000. – Neposredno posle poletanja ka Njujorku, avion „Konkord“ kompanije „Er Frans“ pao je na jedan hotel blizu Pariza, što nije preživeo niko od 109 putnika i članova posade, a poginulo je i pet ljudi na tlu. Bilo je to prvo rušenje britansko-francuskog supersoničnog aviona otkad je počeo da leti 1969.
2003. – Umro je britanski filmski reditelj Džon Šlezinger, koji se proslavio filmovima „Ponoćni kauboj“ (Oskar), „Krvava nedelja“ i „Maratonac“. Tokom 40-godišnje karijere često je kršio seksuale tabue i stvarao pomalo ekcesne situacije.
2007 – U dva napada automobila-bombi izvedena u Bagdadu dok su Iračani slavili ulazak fudbalske reprezentacije u finale Azijskog kupa, ubijeno je najmanje 50 ljudi a 160 je ranjeno.
