1685. – Rođen je italijanski kompozitor đuzepe Domeniko Skarlati, virtuoz na čembalu. Komponovao je više od 550 kompozicija za čembalo, čuvenih sonata u jednom stavu, tzv, Skarlatijevog sonatnog oblika, upotrebljavajući novu tehniku s briljantnim rezultatima. Razvio je bogatu čembalističku tehniku i uticao na klavirske kompozitore, posebno u Španiji i Engleskoj.
1759. – Rođen je francuski revolucionar Žorž Žak Danton, vođa radikalne grupe montanjara u Francuskoj revoluciji, koji je 14. jula 1789. predvodio pobunjenike u napadu na parisku tamnicu Bastilju. Kao sve vođe revolucije bio je principijelan protivnik monarhije, ali se protivio revolucionarnom teroru, zbog čega se sukobio s vođom jakobinaca Maksimilijanom Robespjerom. Zalagao se za sporazum s krupnom buržoazijom i za mir s Engleskom. Bio je ministar pravde i organizator otpora protiv strane intervencije, a u kritičnim situcijama je lično predvodio borbu, zbog čega je bio popularan. U jeku jakobinskog terora Robespjer ga je 1794. optužio za pokušaj obnavljanja monarhije i poslao na giljotinu.
1826. – Rođen je mađarski političar Lajoš Močari, osnivač i predsednik opozicione Nezavisne stranke Mađarske, dugogodišnji poslanik i borac za ravnopravnost svih narodnosti Ugarske. Bio je poslanički kandidat srpskih radikala, trijumfalno dočekivan u Novom Sadu i drugde u Vojvodini.
1842. – Rođen je ruski slikar Vasilij Vasiljevič Vereščagin, koji je majstorstvo najviše iskazao inspirišući se ratnim motivima. Slikarstvo je učio na Akademiji u Petrogradu, a usavršavao u Parizu. Posebno su zapažene njegove monumentalne kompozicije iz Rusko-turskog rata 1877-1878, skice iz vojničkog života i realistične studije tipova i pejzaža.
1863. – U Ženevi je počela četvorodnevna međunarodna konferencija 14 zemalja na kojoj je osnovan Crveni krst i objavljeni principi koji su 1864. poslužili kao osnova za usvajanje Ženevske konvencije o zaštiti žrtava rata.
1896. – U Adis Abebi je potpisan mirovni sporazum Italije i Abisinije (Etiopija). Italija je tada pokušala da osvoji Etiopiju ali je strahovito poražena u bici kod Adue. Mirovni sporazum potpisan iste godine u Adis Abebi označio je priznanje suverenosti drevnog etiopskog carstva od strane Italije.
1905. – Tokom neuspele revolucije u Rusiji, radnici su u Petrogradu osnovali prvi Sovjet.
1905. – Karlštadskim sporazumom Norveška se odvojila od Švedske i postala nezavisna kraljevina s kraljem Hakonom VII, koji je bio princ iz danske kraljevske porodice. Do Napoleonovih ratova Norveška je bila pod Danskom, a od 1815. pod Švedskom.
1911. – U Kini je ukinuta monarhija i proglašena republika sa Sun Jat Senom kao privremenim predsednikom.
1916. – Rođen je francuski državnik Fransoa Miteran, koji je kao prvi socijalista u maju 1981. izabran za predsednika Francuske, ostavši na tom položaju 14 godina. U Drugom svetskom ratu bio je jedan od vođa francuskog Pokreta otpora, a od 1971. vođa Socijalističke partije Francuske.
1917. – Brazil je objavio rat Nemačkoj u Prvom svetskom ratu.
1919. – Rođen je iranski šah (car) Mohamed Reza Pahlavi, monarh Irana od 1941. do 1979. kada je zbačen u pobuni islamista pod vođstvom ajatolaha Ruholaha Homeinija. Vladao je autokratski, što je 1953. izazvalo ustavnu krizu. Tada je emigrirao, ne pristajući na nameru predsednika vlade i vođe Nacionalnog fronta Mohameda Mosadeka da suzi njegova vladarska prava, ali je posle samo desetak dana povratio vlast zahvaljujući intervenciji vojske organizovanoj uz snažnu podršku SAD. Posle njegovog zbacivanja u januaru 1979. monarhija je ukinuta u Iranu a uveden je ekskluzivno islamski režim.
1921. – Na smrt vešanjem je osuđen član komunističke terorističke organizacije „Crvena pravda“ Alija Alijagić, koji je 21. jula 1921. ubio ministra unutrašnjih poslova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Milorada Draškovića. Povod za atentat bio je Zakon o zaštiti države uperen protiv komunista, poznat kao „Obznana“, donet krajem 1920. kojim je komunistička delatnost zabranjena kao teroristička i antidržavna.
1955. – Skupština Austrije je – dan posle odlaska poslednjih savezničkih okupacionih vojnika – proglasila zakon – Deklaraciju o stalnoj neutralnosti zemlje.
1961. – Švedska kraljevska akademija je dodelila srpskom piscu Ivi Andriću Nobelovu nagradu za književnost, za delo „Na Drini ćuprija“, kao i za sveukupan njegov književni rad.
1961. – Umro je Milan Stojadinović, srpski političar, ekonomski stručnjak, univerzitetski profesor. Srednju školu je pohađao u Užicu i Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu a doktorirao iz oblasti finansija 1911. Bio je na specijalizaciji u Nemackoj, Engleskoj i Francuskoj. Izvesno vreme nalazio se na obuci u francuskom Ministarstvu finansija. Službenik Ministarstva finansija Kraljevine Srbije postaje 1914. Načelnik Glavnog državnog računovodstva u Ministarstvu finansija 1918. Privatni nameštenik Engleske trgovačke banke u Beogradu je od 1918. Ministar finansija bio je od decembra 1922. do jula 1924, od novembra 1924. do aprila 1926, od decembra 1934. do juna 1935. Predsednik Vlade i ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije je od 24. juna 1935. do 5. februara 1939. Bio je član Radikalne stranke i njenog Glavnog odbora. Osnivač je Jugoslovenske radikalne zajednice i njen predsednik. Biran je za poslanika 1923, 1925, 1927, 1935. Bio je član Senata. Na insistiranje Velike Britanije smenjen s mesta predsednika vlade i stavljen u konfinaciju u varošici Rudnik, ubrzo je prognan iz Jugoslavije. Drugi svetski rat proveo je u zatočeništvu na ostrvu Mauricijus u Indijskom okeanu. Bio je akcionar, predsednik, i član upravnih odbora: Radio-Beograda, Srpskog brodarskog društva, Standard Elektrika, Električne centrale u Subotici, Izdavačkog koncerna „Vreme“, predsednik „Rotari“ kluba. U Buenos Ajresu, gde je živeo od Drugog svetskog rata do smrti izdavao je ugledni list za finansijska pitanja „El Ekonomist“ i bio je savetnik predsednika Argentine. Napisao je veliki broj članaka i stručnih radova, kao i autobiografsku knjigu: „Ni rat, ni pakt“.
1972. – Umro je ruski konstruktor aviona i helikoptera Igor Ivanovič Sikorski, jedan od najznačajnijih pionira avijacije, koji je helikopter konstruisao još 1908. a 1913. prvi je izgradio avion s više motora. Njegove velike letilice su ga proslavile u Prvom svetskom ratu, posebno avion „Ilja Muromec“ s četiri motora po 55 konjskih snaga. Posle emigriranja u SAD nastavio je da konstruiše višemotorne avione za interkontinentalne letove, a izradi helikoptera se vratio 1939. usavršavajući ih tokom Drugog svetskog rata i kasnije.
1976. – Generalna skupština UN je jednoglasno osudila aparthejd i pozvala vlade zemalja članica da zabrane sve kontakte s Transkejom – veštačkom tvorevinom Južne Afrike (bivši bantustan-rezervat, koji je tada formalno proglašen za nezavisnu državu).
1979. – Predsednika Južne Koreje Park čung Hija je ubio šef njegove bezbednosti Kim Je Kju.
1994. – Izrael i Jordan su potpisali sporazum, kojim je posle 40 godina formalno okončano ratno stanje dveju susednih zemalja.
1995. – Na Malti je ubijen vođa palestinske terorističke islamske organizacije „Islamski džihad“ Fati Škaki, koji je planirao mnoštvo napada u kojima su ubijene desetine Izraelaca.
1998. – Predsednici Perua i Ekvadora potpisali su formalnu deklaraciju kojom je rešen pogranični spor dveju južnoameričkih zemalja, nastao još početkom 19. veka, zbog kojeg su više puta ratovale.
2000. – Savezna Republika Jugoslavija postala je punopravni član Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu.
2002. – Pripadnici ruskih specijalnih snaga upali su u moskovsko pozorište „Dubrovka“ i likvidirali svih 50 čečenskih terrorista koji su punih 60 časova držali oko 800 gledalaca kao taoce preteći da će dići u vazduh i sebe i taoce ako ruske vlasti ne obustave sve operacije u čečeniji i ne povuku vojsku iz ove severnokavkaske republike. U akciji je život izgubilo 128 talaca.
2004. – Izraelski Kneset (skupština) odobrio je plan predsednika vlade Arijela Šarona o povlačenju izraelskih naseljenika iz pojasa Gaze i delova Zapadne obale, okupiranih 1967.
