916. – Umro je Kliment Ohridski, učenik slovenskih prosvetitelja ćirila i Metodija, jedan od istaknutijih pisaca stare slovenske književnosti. Posle misionarskog rada u Panoniji i Moravskoj i boravka u Bugarskoj, u Ohridu je podigao manastir koji je i sada aktivan, a 886. osnovao je školu kroz koju je navodno prošlo oko 3.500 učenika.
1189. – U Nišu su srpski veliki župan Stefan Nemanja i nemački car Fridrih I Barbarosa, koji je predvodio vojsku krstaša na putu ka Bliskom istoku, sklopili sporazum. Ovaj prvi ugovor
srednjovekovne Srbije i Nemačke nije u potpunosti realizovan. Sporazumu su prethodili pregovori započeti ranije od strane srpske delegacije na dvoru nemačkog vladara u Nemačkoj.
1789. – Kongres SAD osnovao je Odeljenje za spoljne poslove, preteču Stejt departmenta.
1824. – Rođen je francuski pisac Aleksandar Dima Sin, koji je udario temelje pozorišne društvene drame. Napisao je 16 pozorišnih komada, uključujući dramatizaciju romana „Dama s kamelijama“. Ostala dela: drame „Nezakoniti sin“, „Deniza“, „Gospodin Alfons“, „Polusvet“.
1830. – U Francuskoj je izbila trodnevna „Julska revolucija“ izazvana odlukom kralja Šarla X Burbonskog da ukine slobodu štampe, raspusti tek izabranu skupštinu i promeni izborni zakon. Narod Pariza je podigao barikade i oborio kralja Šarla X, a na presto je doveden Luj Filip, koji je kao kralj Francuske vladao do revolucije 1848. kada je ponovo uvedena republika.
1835. – Rođen je italijanski pisac đozue Karduči, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1906, profesor Univerziteta u Bolonji. Pored poezije, pisao je književne i filološke studije, a bavio se i teorijom estetike. Dela: pesničke zbirke „Jambi i epode“, „Nove rime“, „Varvarske ode“.
1839. – Između Kine i Velike Britanije izbio je Opijumski rat pošto su kineske vlasti u kantonskoj luci zaplenile i uništile 20.000 sanduka opijuma. Rat je 1842. završen porazom Kine, koja je primorana da Britancima ustupi Hongkong (britanski zvanični naziv bio je Viktorija), otvori pet luka za britansku trgovinu, plati ratnu odštetu i zaključi neravnopravan ugovor kojim su britanskim građanima u Kini date posebne privilegije.
1841. – Poginuo ruski pisac Mihail Jurjevič Ljermontov. Stradao je u dvoboju u kavkaskoj banji Pjatigorsk. Iako je poginuo vrlo mlad njegovo delo svedoci o visokoj zrelosti. Dela: roman „Junak našeg doba“, drama „Maskarada“, poeme „Demon“, „Mciri“, „Pesma o trgovcu Kalašnikovu“, pesme „Oblaci“, „Misao“, „Prorok“, „Dimiskija“, „Otadžbina“, „Borodino“.
1844. – Umro je engleski hemičar i fizičar Džon Dalton, jedan od osnivača atomske teorije materije. Objasnio je Prustov zakon stalnih proporcija, postavio zakon umnoženih proporcija i
prvi određivao relativne atomske mase hemijskih elemenata. Ispitivao je osobine gasova, postavio zakon parcijalnih pritisaka i bavio se meteorologijom. Patio je od slepila za boje, pa je proučavao i tu anomaliju, koja je po njemu nazvana – daltonizam. Shvatanja je izložio u trotomnom delu „Novi sistem filozofije
hemije“.
1867. – Rođen je španski kompozitor i pijanista Enrike Granados i Kampinja. Stvarao je u romantičarskom maniru, gotovo isključivo na tradicijama španske narodne muzike. Dela: klavirska zbirka „Gojekas“, „Španske igre“.
1872. – Rođen je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor „Marša na Drinu“. Kompoziciju i solo pevanje je studirao u Minhenu, a po dolasku u Beograd osnovao je vojni orkestar. Zajedno sa Stevanom Stojanovićem Mokranjcem i Kostom Manojlovićem osnovao je 1899. „Srpsku muzičku školu“ koja sada nosi ime „Mokranjac“. Bio je direktor Beogradske opere. Dela: prva srpska opera „Na uranku“, horske pesme (zbirka „Seljančice“), solo pesme, muzika za dramske komade, vojni marševi.
1905. – Rođen je srpski slikar Petar Lubarda, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od naših najznačajnijih slikara u 20. veku. Slikarstvo je studirao u Beogradu i Parizu. Slikao je predele, mrtvu prirodu, portrete, a u poslednjem stvaralačkom periodu oprobao se u apstraktnom slikarstvu, zadržavajući osobeni stil i prepoznatljiv snažan kolorit.
1915. – Rođen je italijanski operski pevač Mario del Monako, kojeg su kritičari proglasili „tenorom epohe“. Umetničku karijeru počeo je 1941. u Milanskoj skali. Zahvaljujući izuzetnom glasu i izvanrednom osećaju za scenski nastup stekao je ogromnu popularnost kao i nepodeljenu podršku kritike.
1917. – Umro je švajcarski hirurg Emil Teodor Koher, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1909. Ispitivao je funkciju štitne žlezde i znatno doprineo razvoju savremene hirurgije.
1921. – Kanadski lekari Frederik Grant Benting i čarls Best su prvi put izolovali insulin, što je ubrzo omogućilo efikasno lečenje do tada smrtonosne šećerne bolesti.
1953. – U Panmundžomu je potpisan sporazum o primirju u Korejskom ratu, čime je okončan trogodišnji ratni sukob u kojem je na obe strane poginulo više od 1,7 miliona ljudi.
1954. – Velika Britanija i Egipat postigli su sporazum o okončanju 72-godišnje britanske kontrole nad Sueckim kanalom.
1955. – Republika Austrija je ponovo postala suverena država. Austriju je 1938. okupirala i prisajedinila Nemačka, a posle Drugog svetskog rata ona je još deset godina bila pod okupacijom saveznickih država.
1965. – Američki avioni su u Vijetnamskom ratu prvi put napali protivvazdušne sisteme severnovijetnamske armije.
1967. – Umro je srpski pisac Veljko Petrović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Najčešći motiv njegove književnosti je srpska Vojvodina sa njenim specifičnim ambijentom i ljudskim karakterima. Studije Prava je završio u Pešti. U Prvom balkanskom ratu bio je ratni dopisnik, a u Prvom svetskom ratu dobrovoljac u srpskoj vojsci, potom načelnik u Ministarstvu prosvete, predsednikMatice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja. Prve zbirke stihova objavio je 1914. Bio je i plodan prozni pisac, a pisao je i studije o književnosti i slikarstvu. Dela: zbirke pesama „Rodoljubive pesme“, „Na pragu“, „Stihovi“, zbirke pripovedaka „Bunja i drugi u Ravangradu“, „Varljivo proleće“, „Pomerene savesti“, „Prepelica u ruci“, „Dah života“, „Moloh“.
1970. – Umro je šef portugalske države Antonio da Oliveira Salazar. Na čelo države došao je 1933. mada je u nekoliko vlada i ranije bio ministar, kao poznati i uspešni finansijski stručnjak. Ustavom od 1933. pretvorio je Portugal u „korporativnu i autoritarnu republiku“. Godine 1930. osnovao je Nacionalnu uniju – politički pokret koji je vladao Portugalom četiri decenije. Iako je njegova politička koncepcija bila izrazito desna (po mnogima i profašistička) držao se po strani za vreme Drugog svetskog rata i bio je naklonjeniji zapadnim saveznicima.
1976. – Velika Britanija je posle četiri godine međudržavne napetosti, koju je forsirao diktator Idi Amin, prekinula diplomatske odnose sa Ugandom, pribegavši prvi put posle 30 godina tako drastičnom potezu protiv neke države.
1980. – U izbeglištvu u Kairu umro je bivši iranski šah (car) Mohamed Reza Pahlavi, koji se nalazio na čelu Irana 37 godina. Vladao je čvrstom rukom, što je 1953. izazvalo ustavnu krizu. Tada je emigrirao, ne pristajući na nameru predsednika vlade i vođe Nacionalnog fronta Mohameda Mosadeka da ograniči njegova vladarska ovlašćenja, ali je posle samo desetak dana povratio vlast zahvaljujući intervenciji vojske.
1981. – Umro je američki filmski režiser nemačkog porekla Vilijam Vajler, čiji se filmovi odlikuju stilskom perfekcijom. Dobio je Oskara za filmove „Gospođa Miniver“, „Ben Hur“ i „Najlepše godine našeg života“. Ostali filmovi: „Orkanski visovi“, „Male lisice“, „Kako ukrasti milion dolara“, „Naslednica“, „Detektivska priča“, „Keri“, „Praznik u Rimu“, „Prijateljsko ubeđivanje“.
1984. – Umro je engleski filmski i pozorišni glumac Džejms Mejsn, koji je najčešće tumačio karakterne uloge pametnih i sebi okrenutih ličnosti. Filmovi: „Begunac“, „Sedmi veo“, „čovek u sivom“, „Zvezda je rođena“, „Julije Cezar“, „Lolita“, „Sever severozapad“, „Lord Džim“, „Galeb“, „Ubistvo po narudžbini“.
1985. – U državnom udaru u Ugandi svrgnut je predsednik Milton Obote, koji je bio šef države od 1966. do 1971, kad ga je oborio Idi Amin, i ponovo od 1979. do 1985. Novim šefom države proglasio se general Tito Okelo.
1990. – Belorusija je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza.
1993. – U Ženevi je počela desetodnevna konferencija na kojoj su, prvi put posle tri meseca, direktno pregovarali predstavnici triju zaraćenih strana u Bosni i Hercegovini – srpske, muslimanske i hrvatske. Pored međunarodnih predstavnika, na skupu su učestvovali lideri SR Jugoslavije i Hrvatske, ali konferencija nije uspela da zaustavi građanski rat u BiH.
1996. – Tokom Olimpijskih igara, u Atlanti je eksplodirala bomba u zabavnom parku, usmrtivši dvoje i ranivši 110 ljudi.
2002. – U udesu ukrajinskog lovca „SU-27“ na aeromitingu u blizini ukrajinskog grada Lavova poginulo je 89 i ranjeno 199 posetilaca.
2007. – U eksploziji kamiona bombe u Bagdadu, u blizini pijace Karadah, prepunoj kupaca, u šiitskom delu grada, poginulo je 61 lice a 94 ljudi je ranjeno. Od eksplozije je izgorelo desetak automobila i zapalila se trospratna zgrada.
2008. – U nekoliko vazdušnih napada koje su snage NATO-a izvele u provinciji Kost, na jugoistoku Avganistana, ubijeno je između 50 i 80 talibanskih ekstremista.
2008. – Umro je egipatski reditelj Jusuf Šahin. Nakon studija glume u školi „Pasadena plejhaus“ u Los Anđelesu, Šahin je ozbiljnu karijeru započeo 1951. svojim drugim filmom „Sin Nila“. Njegova najpoznatija ostvarenja su „Zemlja“ (1969.), „Aleksandrijo, žašto?“(nagrađen 1978. u Berlinu) „Egipatska priča“ (nagrađen 1982. takođe u Berlinu). Neretko se bavio komplikovanim društvenim problemima, uključujući i islamski fundamentalizam. Ostala dela: „Imigrant“ (1994), „Haos“ (2007). u Kanu mu je 1997. dodeljena specijalna nagrada za životno delo. Zaslužan je za proboj Omara Šarifa, jedinog svetski uspešnog arapskog glumca.
2008. – Umro je lord Dejvid Rasel-Džonston, bivši predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i njen izvestilac za Kosovo i Metohiju. Bio je dugogodisnji član, izvesno vreme i lider Liberalne partije, kao i poslanik u britanskom parlamentu do 1997. Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope je od 1999. do 2002. U tom svojstvu predlagao je istovetno rešenje za status južne srpske pokrajine kao i Marti Ahtisari.
