1601. – Rođen je francuski kralj Luj XIII, koji je vladao od 1610. do 1643. uz pomoć i često presudan uticaj kardinala Armana Rišeljea. Ugušio je ustanak hugenota (francuski protestanti – kalvinisti), nastavio kolonijalno širenje Francuske i započeo Tridesetogodišnji rat kako bi oslabio moć Nemačkog carstva – Habzburga. Iako katolička zemlja Francuska je u taj rat ušla na strani protestantskih zemalja. U vreme njegove vladavine 1635. osnovana je Francuska akademija.
1783. – Rođen je španski general i meksički car Agustin Iturbide, koji je 1820. prešao na stranu meksičkih ustanika, a Kongres Meksika ga je 1822. proglasio carem Agustinom I. Nekoliko meseci posle krunisanja prinuđen je da abdicira i ode u izbeglištvo, a kad se vratio i pokušao da povrati vlast 1824. je uhapšen i streljan.
1825. – Engleski pronalazač Džorž Stivenson pokrenuo je u Darlingtonu putnički voz na prvoj železničkoj pruzi u svetu Darlington-Stokton u severoistočnoj Engleskoj, koji je vukla njegova parna lokomotiva „Aktiv“. Uspeh je bio ogroman i železnica je ubrzo prihvaćena širom tadašnje Evrope.
1862. – Rođen je južnoafrički general i državnik Luis Bota, jedan od vođa Bura u ratu protiv Engleza od 1899. do 1902. i prvi predsednik vlade Južnoafričke unije od 1910. do 1919. Bio je predsednik vlade Transvala od 1907. do 1910. Nakon britanske pobede u Burskim ratovima, burske republike Transval i Oranje i britanske kolonije Kepland i Natal zajedno su obrazovale britanski dominion Južnoafričku Uniju 1910. godine.
1891. – Umro je ruski pisac Ivan Aleksandrovič Gončarov, koji je sjajnim stilom opisao stagnaciju, mrtvilo i dekadentnost ruskog plemstva polovinom 19. veka. Atmosferi apatije i besmisla koja je obuzela rusko plemstvo, suprotstavio je sve snažniji prodor vitalnih duhova mladog građanstva. Ime Oblomov glavnog junaka drugog dela istoimenog romana-trilogije i pojam „oblomovština“ postali su sinonimi za apatiju i bezvoljnost. Izvrsnim stilsko-jezičkim i psihološkim postupkom u oblikovanju glavnog junaka, prirodnim dijalogom, mnoštvom detalja koji stvaraju atmosferu i dopunjuju osnovnu poruku dela dočarao je stanje duha karakteristično za visoke krugove ruskog društva njegovog vremena. Ostala dela: romani „Obična priča“, „Ponor“, eseji „Milion grčeva“, „Bolje ikad nego nikad“, „Uspomene o Belinskom“, putopis „Fregata Palada“.
1895. – Rođen je srpski lekar Vojislav Arnovljević, osnivač kardiološke škole u Srbiji, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Školovao se u Beogradu i u Francuskoj u koju je upućen posle prelaska Albanije u Prvom svetskom ratu sa srpskom vojskom. Organizovao je prve kurseve iz kardiologije za lekare iz cele zemlje i objavio oko 90 studija iz kardiologije i drugih oblasti interne medicine. Od 1932. do 1934. izdavao je „Medicinski godišnjak“, a od 1948. do 1963. uređivao je „Lekarski priručnik“.
1901. – Rođen je Ivan Milutinović, jedan od najistaknutijih vođa Partizanskog pokreta (NOP), narodni heroj, član Vrhovnog štaba i Politbiroa CK KP Jugoslavije. Bio je jedan od glavnih organizatora ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, većnik AVNOJ-a i član vlade, odnosno Nacionalnog komiteta. Prebacujući se preko Dunava u tek oslobođeni Beograd, poginuo je u oktobru 1944. pod nerasvetljenim okolnostima.
1902. – Rođen je srpski pisac i pozorišni kritičar Milan Dedinac, sledbenik francuske avangarde lirike. Doprineo je oslobađanju srpske poezije od tradicionalne forme. Filozofski fakultet završio je u Beogradu. Do Drugog svetskog rata bio je novinar „Politike“, od 1941. do 1943. u nemačkom zarobljeništvu. Posle oslobođenja zemlje urednik „Politike“, potom „Književnih novina“, koje je osnovao zajedno sa jednom grupom pisaca, ataše za kulturu u Parizu, dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Dela: „Javna ptica“, „Jedan čovek na prozoru“, „Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211“, „Od nemila do nedraga“, „Poziv na putovanje“, „Studija o Branku Radičeviću“, „Pozorišne hronike“.
1903. – U Kragujevcu je osnovan fudbalski klub „Šumadija“, prvi u tadašnjoj Kraljevini Srbiji. Najstariji fudbalski klub u Srbiji osnovan je maja 1901. u Subotici pod imenom „Bačka“.
1917. – Umro je francuski slikar, grafičar i vajar Iler Žermen Edgar Dega, virtuozan crtač, slikar kojeg je najviše zanimala živost i raznovrsnost pokreta. U početku realista, kasnije se približio impresionizmu. U uljanoj tehnici izradio je više sjajnih portreta, naročito u mladosti – kasnije se više služio pastelom. U zrelom dobu radio je gotovo isključivo figure (ciklusi „Balerina“, „Kupačica“, „Pralja“). Potkraj života radio je i sitne figure u vosku i glini.
1921. – Umro je nemački kompozitor Engelbert Hamperdink, profesor Kozervatorijuma u Barseloni, Kelnu, Frankfurtu na Majni i Berlinu, koji se romantičnom operskom pričom „Ivica i Marica“, prožetom duhom narodne muzike, odupro vagnerijanstvu i dao putokaz razvoja nemačke opere tog tipa. Ostala dela: opere „Kraljevska deca“, „Trnoružica“, horske balade, solo pesme.
1922. – Grčki kralj Konstantin I je zbog vojnog poraza u ratu s Turskom primoran, posle dvogodišnje vladavine, da drugi put abdicira, čime je definitivno sišao s prestola. Kralj je postao 1913. ali je 1917. prvi put abdicirao jer je njegova odluka o neutralnosti Grčke u Prvom svetskom ratu izazvala veliko nezadovoljstvo i u grčkom narodu i među zapadnim saveznicima.
1938. – Društvo naroda označilo je Japan kao agresora u Kini.
1939. – Posle 19 dana otpora i neprestanog trodnevnog bombardovanja, Varšava se predala Nemcima u Drugom svetskom ratu.
1940. – Nemačka, Italija i Japan potpisali su u Berlinu desetogodišnji vojni i ekonomski pakt poznat pod nazivom Osovina Berlin-Rim-Tokio. Trojnom paktu pristupile su ubrzo Mađarska, Rumunija, Bugarska, Slovačka i Finska i neke druge zemlje.
1947. – U Varšavi je na savetovanju komunističkih partija Sovjetskog Saveza, Jugoslavije, Bugarske, Rumunije, Mađarske, čehoslovačke, Poljske, Francuske i Italije, odlučeno da bude osnovan Informacioni biro tih partija (Informbiro ili Kominform) sa sedištem u Beogradu. Zaključeno je da je zadatak Informbiroa „organizacija razmene iskustava i, u slučaju potrebe, koordinacija delatnosti komunističkih partija na osnovu uzajamne saglasnosti“. Informbiro je raspušten 1956.
1959. – Tajfun je usmrtio oko 5.000 ljudi na japanskom ostrvu Honšu.
1962. – U Jemenu je u vojnom udaru pukovnik Abdula al Salal oborio monarhiju i proglasio Jemensku Arapsku Republiku. Sa prestola je zbačen imam Mohamed, samo sedmicu pošto je nasledio umrlog oca imama Ahmada.
1968. – Portugalski lider Antonio de Oliveira Salazar, koji je vladao 36 godina, morao je zbog moždanog udara da napusti mesto predsednika vlade.
1970. – Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera, kralj Jordana Husein i vođa palestinske gerilske grupe „Al fatah“ Jaser Arafat sastali su se u Kairu sa liderima 10 arapskih zemalja i potpisali sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.
1990. – Iran i Velika Britanija obnovili su diplomatske odnose, koje je Teheran prekinuo 1989. zbog knjige „Satanski stihovi“ britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija, ali su oni podignuti na ambasadorski nivo tek 1998. kad su iranske vlasti odustale od „fatve“ – smrtne kazne zaprećene Ruždiju.
1995. – Izraelska vlada saglasila se da Palestincima preda na samoupravu veliki deo Zapadne obale okupirane 28 godina ranije.
1998. – Na nemačkim parlamentarnim izborima pobedila je Socijaldemokratska partija, čiji je vođa Gerhard Šreder postao šef vlade, okončavši posle 16 godina vladavinu kancelara Helmuta Kola, lidera Hrišćansko- demokratske unije.
2000. – Avion „Erbas 320“ jordanske vazduhoplovne kompanije spustio se na aerodrom u Bagdadu s humanitarnom pomoću i lekarima, kao prvi putnički avion neke arapske države koji je posle jedne decenije sleteo u Irak.
2001. – čovek obučen u policijsku uniformu ubio je 14 ljudi kada je upao na sednicu skupštine švajcarskog kantona Cug i otvorio vatru iz automatskog oružja.
2002. – Istočni Timor, nekadašnja portugalska kolonija, zatim teritorija Indonezije, prva država stvorena u 21. veku, postao je 191. član Ujedinjenih nacija.
2006. – Uspešno je izvršena prva operacija u bestežinskom stanju. Ekipa hirurga sa univerziteta u Bordou obavila je operaciju uklanjanja ciste nad jednim volonterom u specijalnom Erbasovom avionu A 300. Cilj je bio da se ustanovi da li je moguće izvršiti operaciju u bestežinskim uslovima. Na sličnim eksperimentima radila je i NASA, u podvodnoj laboratoriji na Floridi, u kojoj su stvoreni uslovi kao na svemirskoj stanici.
2007. – Vlasti u Sudanu su zvanično saopštile da je ta zemlja suočena s najvećim poplavama u istoriji, pri čemu je najmanje 150 ljudi poginulo, a nekoliko stotina hiljada je ostalo bez krova nad glavom. Oko 73.000 kuća je u potpunosti, a 29.000 delimično uništeno. Većina Sudanaca živi na obalama reka, pošto je Sudan, osim priobalja reka, pustinjska zemlja. Približno 1.750 zgrada javnih institucija je takođe uništeno u poplavama.
2007. – Umro je Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda, dugogodišnji funkcioner Demokratske stranke i uspešan privrednik. Pod njegovom upravom prestonica Srbije proglašena je najperspektivnijim gradom regiona. Rođen je 1954. diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu, gde je i magistrirao. Bavio se telekomunikacijama, kao uspešan privrednik. Od 2001. godine nalazio se na mestu predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke a od 2006. bio je potpredsednik Demokratske stranke.
