450. – Umro je Teodosije Drugi, istočnorimski (vizantijski) car.
1330. – Srpski kralj Stefan Dečanski potukao je „do nogu“ u bici kod Velbužda (današnji ćustendil u Bugarskoj) vojsku bugarskog cara Mihajla Šišmana i tako onemogućio ostvarenje njegovog dogovora sa vizantijskim carem Andronikom III Paleologom da Bugarska i Vizantija paralelno zajedničkim snagama napadnu Srbiju. Nakon ovog strahovitog poraza Bugara, Vizantija nije ni ušla u sukob. Bitka kod Velbužda označila je veliki preokret, od tada do bitke na Marici 1371. Srbija je najjača država na Jugoistoku Evrope.
1402. – Bitka kod Angore. Tamerlan pobedio Bajazita
1586. – Tomas Heriot je iz Kolumbije doneo prve krompire u Englesku. Bio je to neobično važan trenutak, smatra se da je tek pojava krompira postepeno spasla Evropski kontinent od gladi. Nerodne godine ranije su najčešće dovodile do masovne gladi i pomora stanovništva.
1655. – Umro je francuski pisac Sirano de Beržerak, čija su dela kombinacija političke satire i fantazije. Teško je ranjen 1640, zbog čega je napustio vojsku, u kojoj se istakao kao izuzetan mačevalac. Veoma smeo i slobodan duh, bujne mašte, pisao je pesme, napisao je po jednu komediju i tragediju, ali je najpoznatiji po delu „Drugi svet“, gde je opisivao putovanje na Mesec i Sunce. Edmon Rostan ovekovečio ga je u herojskoj komediji „Sirano de Beržerak“, stvorivši od njega simbol retke duševnosti i neobičnog uma.
1741. – Umro je italijanski kompozitor i violinski virtuoz Antonio Vivaldi. Bio je sveštenik u Veneciji. Zbog boje kose nazivali su ga „crveni pop“. Njegove kompozicije izraziti su primer zrelog baroka. Bio je virtuoz na violini i njegovo muziciranje oduševljavalo je savremenike izvanrednom tehnikom i improvizacijom. Značajan je kao kompozitor solističkih koncerata za pojedine instrumente i končerta grosa, posebno je poznat po kompoziciji „četiri godišnja doba“. Ostala dela: „L’estro armonico“, „Il cimento dell’armonia e dell’inventione“, niz koncerata za violinu, flautu, fagot.
1750. – Umro je nemački kompozitor Johan Sebastijan Bah, jedan od najznačajnijih stvaralaca u istoriji muzike. Za života je više cenjen kao orguljaš nego kao kompozitor i tek je Feliks Mendelson otkrio njegovu vrednost izvođenjem „Muke po Mateji“. Bahov veliki opus – delom izgubljen, jer je posle smrti pao u zaborav – osnova je razvitka muzičkih pravaca novijeg doba. Komponovao je više od 300 kantata, fuga, oratorijuma, preludijuma, fantazija, tokata, orkestarskih svita, dela za orgulje, klavir, čembalo, violinu, violončelo, klavikord, flautu. Doveo je do vrhunca barokni polifoni stil. Njegovo stvaralaštvo je sinteza dotadašnjih dostignuća u vokalnoj i instrumentalnoj muzici. Dela: duhovne kompozicije „Imao sam mnogo jada“, „Hristos je ležao u samrtnim mukama“, „Snažna tvrđava je naš Bog“, „Misa u h molu“,“Božićnji oratorijum“, „Magnificat“, „Muka po Jovanu“, „Muka po Mateji“, svetovne kompozicije „Kantata o kafi“, „Seljačka kantata“, „Francuske svite“, „Engleske svite“, „Dobro temperovani klavir“,“Italijanski koncert“, „Goldberg varijacije“, „Hromatska fantazija i fuga“, šest „Brandenburških koncerata“, „Umetnost fuge“, „Trostruki koncert“ za flautu, violinu i klavir.
1794. – Dan posle obaranja s vlasti, na giljotini su pogubljene vođe Francuske revolucije Maksimilijan Fransoa Izidor de Robespjer, Antoan Sen Žist i još dvojica jakobinskih prvaka. Pošto je tokom jakobinskog terora poslao na giljotinu gotovo sve vođe revolucije, Robespjer je postao krajnje nepopularan, pa je sa vlasti lako oboren u termidorskom prevratu.
1821. – Peru je proklamovao nezavisnost od Španije.
1868. – Ratifikovan je 14. amandman ustava SAD, kojim je afroamerikancima najzad dato puno državljanstvo SAD.
1899. – Rođen je srpski književni i pozorišni kritičar Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971. Uređivao je više časopisa, iskazavši se kao zastupnik realizma i oštar polemičar. Dela: „Kritike“, „Lica i maske“, „Matoš – Dis – Ujević“, „Pozorišne kritike“, „Srpski realisti“, „Ogledi i kritike“, „U vihoru“, „Branislav Nušić“, „Portreti“, „Senke i snovi“, „Knjiga života“, „Kuća smrti“.
1902. – Rođen je britanski filozof austrijskog porekla Karl Rejmond Poper, jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka. U filozofiju je uveo „princip opovrgljivosti“, prema kojem se tvrdnja može smatrati naučnom samo ako se u principu može dokazati njena pogrešnost, dok tvrdnje koje ne ispunjavaju taj uslov spadaju u metafiziku. Dela: „Logika istraživanja“, „Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji“, „Beda istoricizma“.
1914. – Austro-Ugarska je mesec dana posle atentata u Sarajevu, u kojem je ubijen prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand, objavila rat Srbiji, otpočevši tako Prvi svetski rat.
1937. – Japanci su okupirali kinesku prestonicu Peking.
1940. – Britanci su u Drugom svetskom ratu odbili nemački desant na mediteransko ostrvo Malta. Ta mala sredozemna zemlja (tada kolonija) nikada nije pala i ostala je u rukama Britanaca sve do kraja rata, iako je na malteški arhipelag palo više bombi po kvadratnom kilometru povrsine nego bilo gde drugde.
1941. – U odmazdi zbog požara u nemačkim garažama, Nemci su u Beogradu u Drugom svetskom ratu streljali više od 120 ljudi, mahom Jevreja ali i drugih talaca, većinom pripadnika oslobodilačkog pokreta.
1944. – Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Brest Litovsk, pogranični grad koji su Nemci okupirali 24. juna 1941, dva dana posle napada na Sovjetski Savez.
1945. – Američki bombarder B-25 udario je pri gustoj magli u „Empajer stejt bilding“ u Njujorku, tada najvišu zgradu u svetu, usmrtivši 14 ljudi.
1968. – Umro je nemački hemičar i fizičar Oto Han, profesor univerziteta u Berlinu i Getingenu, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1944, koji je 1957. potpisao Getingenšku deklaraciju, odbijajući da sarađuje u razvoju eventualnog zapadnonemačkog nuklearnog oružja. Dokazao je 1938. raspadanje rubidijuma, a 1939. s Fricom Štrasmanom otkrio je nuklearnu fisiju (cepanje) jezgra urana. Otkrio je i redioaktivne elemente mezotorijum, radio-torijum i – s Lizom Majtner – protoaktinijum.
1976. – U zemljotresu koji je potpuno razoren kineski grad Tangšan poginulo je oko 242.000 ljudi, što je najveći broj mrtvih zabeležen u nekom zemljotresu u modernom dobu.
1984. – Predsednik SAD Ronald Regan otvorio je Olimpijske igre u Los Anđelesu, koje su bojkotovali Sovjetski Savez i ostali saveznici Moskve, izuzev Rumunije, Kube i još nekoliko socijalističkih zemalja. To je bio revanš Amerikancima za bojkot Olimpijskih igara u Moskvi 1980, a Igre u Los Anđelesu bojkotovali su i Iran, Libija, Albanija i Bolivija.
1986. – U eksploziji automobila-bombe, koju su u hrišćanski deo Bejruta podmetnuli islamski teroristi, poginula su najmanje 32 civila.
1992. – Umro akademik Jovan Rašković, političar, osnivač SDS-a u Hrvatskoj.
1995. – Regularne trupe Hrvatske i snage bosanskih Hrvata okupirale su srpske gradove u zapadnoj Bosni, Glamoč i Grahovo, iz kojih je izbeglo više od 20.000 srpskih civila.
1999. – Evropski sud za ljudska prava proglasio francusku državu krivom za torturu nad zatvorenikom osumnjičenim za rasturanje droge. To je bila prva presuda ovog suda jednoj evropskoj zemlji.
2000. – Demonstranti na ulicama glavnog grada Perua Lime žestoko su protestovali zbog inauguracije kompromitovanog predsednika Alberta Fudžimorija, paleći vladine zgrade i bacajući kamenice. U neredima je poginulo najmanje pet ljudi.
2001. – Alehandro Toledo preuzeo dužnost predsednika Perua, kao prvi predsednik indijanskog porekla u istoriji te zemlje.
2004. – Umro je britanski naučnik i nobelovac Frensis Krik, koji je 1953. godine sa Amerikancem Džejmsom Votsonom odgonetnuo strukturu dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), „naslednog zapisa“ svega živog na našoj planeti. Otkrivanjem zapisa DNK postavljen je temelj biotehnologije.
2004. – U samoubilačkom napadu automobilom-bombom u iračkom gradu Bakuba ubijeno je 68 ljudi.
2005. – Irska republikanska armija (IRA) naredila je svim svojim aktivistima da okončaju oružanu borbu, a da se za ostvarenje cilja ponovnog ujedinjena Irske i okončanja britanske vlasti nad Severnom Irskom bore isključivo političkim sredstvima. U terorističkom ratu IRE protiv britanskih vlasti, započetom 1969. godine, u Severnoj Irskoj je poginulo više od 3.500 ljudi, a ranjeno je više od 45.000.
2006. – Preminuo je akademik Vojislav đurić. Rođen je u Malim Krčmarima kod Rače Kragujevačke. U Kragujevcu je maturirao a književnost je diplomirao na beogradskom univerzitetu 1935. gde je 1939. i doktorirao. Vodio je Katedru za opštu književnost i teoriju književnosti, izabran je za dopisnog člana SANU 1961. Bio je sekretar Odeljenja za jezik i književnost, generalni sekretar SANU i njen potpredsednik. Kao izuzetan poznavalac srpske narodne književnosti objavio je veliki broj naučnih radova i publikacija i sačinio je više antologija. Dela: „Postanak i razvoj narodne književnosti“, „Govor poezije“, „Lirika u svetskoj književnosti“.
2007. – Umro je Dušan Prelević poznati pevač i pisac. Bio je fudbaler Crvene Zvezde i hokejaški golman Partizana, a profesionalno se bavio muzikom od 1965. godine. Bio je član Korni grupe, a potom solista. Snimio je nekoliko ploča, a u istoriji Ateljea 212 – zlatnim slovima ostaje upisano da je igrao, naročito pevao, u legendarnoj predstavi „Kosa“. Poslednjih dvadesetak godina objavljivao je priče i eseje u NIN-u, Književnim novinama, „Dugi“ i drugim listovima, a napisao je tri knjige pripovedaka. Scenarista je filma „Poslednji krug u Monci“ za koji je napisao i nastavak.
