1588. – Špansku „Nepobedivu armadu“ sa više od 120 brodova, koju je u invaziju na Englesku poslao španski kralj Karlos Felipe II, ispred luke Plimut je potpuno razbila engleska flota. Bio je to prelomni trenutak u istoriji, pošto je taj poraz označio kraj španske superiornosti na morima, a početak perioda u kom će Engleska (kasnije Britanija) suvereno vladati u svim oblastima pomorstva, što se produžilo sve do 20. veka.
1805. – Rođen je francuski istoričar i političar Aleksis Klerel de Tokvil, protivnik revolucionarnih društvenih promena, koji je veoma bitno uticao na građanske istoričare 19. i 20. veka. Dela: „Demokratija u Americi“, „Stari režim i revolucija“.
1856. – Umro je nemački kompozitor i muzički pisac Robert Aleksander Šuman, jedan od najznačajnijih predstavnika romantizma. Istakao se kao liričar i autor klavirskih minijatura. Osnovao je časopis „Neue Zeitsćrift fur Musik“. Dela: simfonije, „Koncert u a-molu za klavir i orkestar“, koncerti za klavir, koncerti za violončelo, ciklusi solo pesama „Pesnikova ljubav“, „Ljubav i život žene“, klavirske kompozicije „Karneval“, „Simfonijske etide“, „Dečje scene“.
1864. – Osnovano je Srpsko učeno društvo, preteča Srpske kraljevske akademije, a njegov prvi predsednik je bio Jovan Gavrilović.
1876. – Umro je mađarski političar Ferenc Deak, glavni arhitekta sporazuma Beča i Budimpešte iz 1867. kojim je austrijsko carstvo prekomponovano u dvojnu Austro-Ugarsku monarhiju. Predvodio je mađarsku opoziciju (uglavnom sitnije mađarsko plemstvo) protiv austrijskog kancelara Klemensa Meterniha pre revolucije 1848, a 1865. objavio je projekat o dualističkom uređenju Habzburške monarhije, prihvaćen dve godine kasnije.
1878. – Počela je austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine, na osnovu odluke kongresa velikih sila u Berlinu 13. jula 1878. Austrijske trupe tada su okupirale i Novopazarski sandžak (Raška oblast) koji su kasnije napustile. Austro-ugarska je i formalno anektirala BiH 1908. suprotno odredbama Berlinskog kongresa.
1883. – Rođen je italijanski diktator Benito Musolini, koji je vladao Italijom od 1922. do 1943. Ubrzo posle izbijanja Prvog svetskog rata isključen je iz Socijalističke partije, pošto se zalagao za ulazak Italije u rat kako bi kasnije učestvovala u podeli Austro-Ugarske. Godine 1919. osnovao je fašističku partiju. U oktobru 1922. u Napulju je u vreme kongresa fašista organizovao pohod 60.000 pristalica na Rim i tako je došao na vlast. Pod njegovim vođstvom, Italija je 1935. napala i okupirala Etiopiju, pripojila Albaniju 1939, napala Grčku 1940, a Kraljevinu Jugoslaviju 1941. Posle iskrcavanja savezničkih trupa na Siciliju, krajem jula 1943. oboren je sa vlasti i interniran u hotel na planini Gran Saso, odakle su ga 12. septembra 1943. oslobodili Nemci (komandosi Ota Skorcenija) i prebacili u severnu Italiju, gde je postao lider takozvane Italijanske socijalne republike. Tokom pokušaja da pobegne, zajedno sa nemačkim trupama, uhvatili su ga italijanski partizani i ubili 28. aprila 1945.
1890. – Umro je holandski slikar Vinsent van Gog, jedan od najoriginalnijih i najtemperamentnijih u istoriji slikarstva. Slikao je žarkim bojama, a njegova ekspresivna dela prodorne snage neprevaziđena su u izražavanju psihičkih stanja i raspoloženja. Nepriznat za života, praćen mnogim nedaćama koje su ga bacale u duboku depresiju – 27. jula 1890. u nervnom rastrojstvu pokušao je samoubistvo i umro je dva dana kasnije. Njegova dela – oko 850 slika i više od 900 crteža, mahom pejzaža, portreta i mrtvih priroda presudno su uticala na razvoj moderne umetnosti i donela mu posmrtnu slavu.
1900. – Italijanskog kralja Umberta I u Monci je ubio anarhista Gaetano Breši.
1905. – Rođen je švedski diplomata Hjalmar Agne Dag Hamaršeld, dobitnik Nobelove nagrade za mir, doktor filozofije i akademik, generalni sekretar UN od 1953. do smrti 1961. Zauzimao je visoke funkcije u više švedskih ministarstava od 1936. do 1953. i bio ministar bez portfelja. Pri pokušaju da doprinese rešenju krize u negdašnjem Belgijskom Kongu poginuo je u avionskoj nesreći u okolnostima koje nikad nisu razjašnjene. Nobelova nagrada dodeljena mu je posthumno.
1929. – Rođen je francuski filozof Žan Bodrijar, postmodernist i poststrukturalist. Najpoznatiji je po stvaranju pojma „hiperstvarnost“. Posebno je bio kritičan prema potrošackoj kulturi SAD. Pisao je o bombardovanju Srbije 1999. godine, kao o „dvoličnom ratu“. Najpoznatije njegovo delo je „Zaboraviti Fukoa“ objavljeno 1977. Poslednje od 20 dela koliko je napisao, jeste „Kul sećanja“ – objavljeno 2005.
1937. – Japanske trupe okupirale su kineski grad Tjencin.
1948. – Na stadionu „Vembli“ u Londonu otvorene su prve Olimpijske igre posle Drugog svetskog rata.
1967. – U Vijetnamskom ratu u požaru je oštećen američki nosač aviona „Forestal“ pri čemu je poginulo 130 ljudi.
1968. – U encikliki „Humanae vitae“ (O ljudskom životu) papa Pavle VI zabranio je rimokatolicima sve oblike veštačke kontrole rađanja.
1981. – U katedrali Svetog Pavla u Londonu venčani su naslednik britanskog prestola princ od Velsa čarls i Dajana Spenser.
1983. – Umro je španski filmski režiser Luis Bunjuel. Od 1936. do 1939. snimao je tokom Španskog građanskog rata propagandne priloge za republikance. Od 1947. radio je uglavnom u Meksiku, pošto je kao komunista bio nepomirljivi protivnik frankovog režima pa je živeo u emigraciji. Snimio je 32 filma, a „Andalužanski pas“ iz 1928. i „Zlatno doba“ iz 1930. obrazac su nadrealističkog filma. Napisao je autobiografiju „Moj poslednji uzdah“. Ostali filmovi: „Zemlja bez hleba“, „Los olvidados“, „Uspon u nebo“, „Zločinački život Arčibalda Krusa“, „Robinson Kruso“, „To se zove zora“, „Nazaren“, „Viridijana“, „Taj mračni predmet želja“, „Anđeo smrti“, „Zvezdani put“, „Tristana“, „Lepotica dana“, „Diskretni šarm buržoazije“.
1983. – Umro je engleski pozorišni i filmski glumac Džejms Dejvid Grejem Niven, dobitnik Oskara 1958. za film „Odvojeni stolovi“. U Holivud je otišao 1930-tih, a u Drugom svetskom ratu bio je komandos u vojsci Sjedinjenih Američkih Država. Ostali filmovi: „Put oko sveta za 80 dana“, „Dobar dan tugo“, „Topovi s Navarona“, „Kasino Rojal“, „Papirnati tigar“.
1994. – Bivši italijanski predsednik vlade Betino Kraksi osuđen je na osam i po godina zatvora pod optužbom za prevaru.
2003. – Donji dom belgijske skupštine ovlastio je belgijske sudove da sude svim optuženima za ratne zločine, bez obzira gde su počinjeni i bez obzira na nacionalnost, uključujući građane SAD, što je izazvalo žestoku reakciju zvaničnog Vašingtona.
2008. – Umro je Mate Parlov, najbolji bokser bivše Jugoslavije. U bokserski klub „Pula“ je stupio sa 16 godina, i nakon svega 3 godine osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u poluteškoj kategoriji. Prvi veći međunarodni uspeh ostvario je 1969. kada je u Bukureštu postao vicešampion Evrope. Dve godine docnije u Madridu je osvojio zlatnu medalju, a 1973. u Beogradu odbranio je titulu prvaka Evrope u poluteškoj kategoriji. Na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. Parlov je osvojio zlato, a u Havani 1974. postao je amaterski prvak sveta u poluteškoj kategoriji. Godine 1976. u Beogradu je, savladavši Italijana Domenika Adinolfija, postao profesionalni prvak Evrope u poluteškoj kategoriji, a 2 godine potom, pobedom nad Argentincom Migelom Anhelom Kueljom i svetski šampion. Osam puta je bio prvak Jugoslavije.
