1399. – Kralj Ričard II je kao prvi engleski monarh prinuđen da abdicira, jer mu je presto preoteo brat od strica Henri Bolingbrok koji je postao kralj Henri IV.
1518. – Rođen je italijanski slikar Jakopo Robusti Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka. Radio je ogromne kompozicije, ne gubeći pri tom smisao ni za najsitnije pojedinosti. Snažno je uticao na evropske slikare, posebno na impresioniste. Stvarao je u rodnoj Veneciji u kojoj su sačuvana njegova glavna dela „Raj“ u Duždevoj palati, „Tajna večera“ u crkvi San đorđo Mađore, „Raspeće“ u Skuoli di San Roko.
1547. – Rođen je španski pisac Migel de Servantes Saavedra, autor „Don Kihota“, prvog realističkog romana španske književnosti. Bio je komornik i sekretar rimskog kardinala đulija Akvavivija, zatim vojnik i učestvovao je u pomorskoj bici kod Lepanta 1571. Pri povratku u Španiju 1575. uhvatili su ga pirati i odveli u Alžir, gde je pet godina proveo u ropstvu dok njegovi rođaci nisu sakupili novac za otkup. Živeći u bedi morao je da prihvati posao koji donosi malo novca a dosta omraze: postao je agent za nabavku žita i ulja za Špansku armadu. Poslodavci nisu bili zadovoljni pa je zatvoren i čak isključen iz crkve. Potom se ponovo prihvatio sličnih poslova, ali ga je siromaštvo pratilo do smrti. Njegov književni rad veoma je raznovrstan, pisao je romane, drame, komedije, pripovetke i pesme. U „Don Kihotu“ – u formi kritike preživelih srednjovekovnih vrednosti Španije prikazao je svevremene i opšte ljudske probleme na neprevaziđen način. Ostala dela: romani „Galateja“, „Persiles i Sigismunda“ (preteča modernog avanturističkog romana), zbirka 12 pripovedaka „Uzorne pripovetke“, istorijska drama „Numansija“, psihološka komedija „Blaženi raspusnik“, komedija karaktera „Pedro de Urdemalas“, poema „Putovanje na Parnas“.
1758. – Rođen je engleski admiral Horacio Nelson. Uneo je radikalne novine u pomorsko ratovanje i jedan je od najvećih pomorskih stratega u istoriji. Učestvovao je u 140 bitaka i 40 puta je ranjavan. Izgubio je oko u bici kod Kalvija 1794. a desnu ruku u bici kod Tenerife 1797. Kod Trafalgara je 1805. uništio francusku flotu, ali je tada i smrtno ranjen.
1839. – Rođen je srpski arheolog i istoričar umetnosti Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na Velikoj školi u Beogradu, upravnik Narodnog muzeja, osnivač Srpskog arheološkog društva, član Srpske kraljevske akademije. Pokrenuo je časopis „Starinar“ i među prvima istraživao srpsku srednjovekovnu arhitekturu i umetničko-zanatlijske predmete iz srednjeg veka. Dela: „Građa za istoriju umetnosti u Srbiji“, „Pogled na staru srpsku crkvenu arhitekturu“.
1851. – Rođen je srpski novinar i publicista Mita Cenić, najistaknutija ličnost radničkog pokreta u Srbiji od 1875. do smrti 1888. Studirao je medicinu u Francuskoj, odakle je proteran pod optužbom da priprema atentat na kneza Milana Obrenovića koji je tada boravio u Parizu. U Srbiji je potom optužen da sprema prevrat i osuđen na osam godina robije. Po izlasku iz zatvora pokrenuo je list „Radnik“, zatim „Borbu“, „Istinu“ i političko-književnu reviju „čas“.
1867. – Otvarajući Miholjsku skupštinu u Kragujevcu, srpski knez Mihailo Obrenović je rekao: „Jedina moja i narodna velika želja ispunjena je, jer su garnizoni turske vojske iseljeni iz Srbije, gradovi na rekama Savi i Dunavu su u našim rukama, sloboda i unutrašnja nezavisnost Srbije postale su prava istina“.
1901. – Rođen je italijanski nuklearni fizičar Enriko Fermi, koji je prvi bombardovao uran neutronima, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938. Zasnovao je teoriju kretanja neutrona, a u Drugom svetskom ratu je u SAD, gde je 1938. emigrirao iz fašističke Italije, na čikaškom univerzitetu rukovodio gradnjom prvog nuklearnog reaktora. Njegovim imenom nazvano je više pojmova u nuklearnoj fizici: „Fermijevo pravilo selekcije“, „Fermijev model gasa“, „Fermijeva ‘starost’ neutrona“, fermi kao jedinica za dužinu.
1903. – Rođena je američka filmska glumica irskog porekla Grir Garson, najpoznatija po ulogama inteligentnih žena visokih moralnih principa. Dobila je Oskar za film „Gospođa Miniver“ snimljen 1942. Ostvarila je zapaženu karijeru i u ranoj epohi televizije. Ostali filmovi: „Zbogom, mister čips“, „Gordost i predrasuda“, „Madam Kiri“, „Julije Cezar“, „Izlazak sunca u Kampobelu“.
1904. – Rođen je ruski pisac Nikolaj Aleksejevič Ostrovski, tvorac sovjetskog revolucionarno-vaspitnog romana. Dela: romani „Kako se kalio čelik“, „Rođeni u oluji“ (nedovršen).
1905. – Rođen je srpski pisac Vladan Desnica. Pravo i filozofiju je studirao u Zagrebu i Parizu, i do Drugog svetskog rata bio je advokat. Direktni je potomak legendarne ličnosti srpske epike Stojana Jankovića. Njegova dela su duboko intelektualna i najčešće prikazuju psihološke tipove njegove rodne Dalmacije. Dela: romani „Zimsko ljetovanje“, „Proljeća Ivana Galeba“, zbirke novela „Olupine na suncu“, „Proljeće u Badrovcu“, „Tu odmah pokraj nas“, zbirka stihova „Slijepac na žalu“.
1911. – Italija je objavila rat Turskoj i izvršila je invaziju na Tripolitaniju u nameri da se dokopa te turske teritorije. U tom ratu Italija je uspela da pripoji turske provincije Tripolitaniju i Kirenaiku – od kojih će kasnije biti oformljena Libija, kao i ostrvo Rodos sa okolnim arhipelagom (Dodekanez). Sve ove teritorije oduzete su Italiji posle Drugog svetskog rata kada je italijanska kolonijalna imperija prestala da postoji. Jedini izuzetak je Italijanska Somalija koja je ostala pod upravom Rima do 1960.
1913. – Sa broda kojim je putovao iz Antverpena u London nestao je nemački inženjer Rudolf Dizel, koji je 1893. konstruisao prvi motor sa unutrašnjim sagorevanjem.
1923. – Na osnovu mandata Društva naroda, Velika Britanija je počela da upravlja Palestinom – do prvog svetskog rata sastavnim delom Turske.
1930. – Umro je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin, začetnik ruskog kolorizma i sjajan portretista. Njegov realizam prožet je osećanjem za ruski folklor, a kolorit je svež i sočan i podseća na bogatstvo boja u narodnoj umetnosti. Radio je i žanr slike iz seljačkog života, a posebno je značajan po kompozicijama: „Burlaci na Volgi“, „Litija“, „Ivan Grozni i njegov sin Ivan“, „Zaporošci“, „Povratak iz progonstva“, „Carevna Sofija“.
1938. – U Minhenu su Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka potpisale sporazum kojim su zapadni saveznici prepustili Nemačkoj oblast takozvanih Sudeta (češke teritorije sa nemačkom većinom). Sporazum je označio kraj čehoslovačke. Marta 1939. čehoslovačka je i formalno prestala da postoji.
1940. – Rumunija je u Drugom svetskom ratu istupila iz Balkanskog pakta koji je 9. februara 1934. u Atini zaključila sa Kraljevinom Jugoslavijom, Turskom i Grčkom.
1941. – U Moskvi je u Drugom svetskom ratu počela konferencija Sovjetskog Saveza, SAD i Velike Britanije, na kojoj su Vašington i London uslovili zahtevano slanje britanskih trupa na istočni front, stvaranjem vazduhoplovne baze SAD u Sibiru, što je Moskva odbila. Ipak je sklopljen Poverljivi protokol, kojim su se SAD i Velika Britanija obavezale da narednih devet meseci šalju oružje i opremu Crvenoj armiji.
1941. – U Babi Jaru kod Kijeva nemački nacisti su u Drugom svetskom ratu sproveli masakr nad Jevrejima, tokom kojeg su za dva dana pobili 33.771 civila, uključujući žene i decu.
1942. – Rođen je Stojan Stiv Tešić, srpsko američki književnik, filmski scenarista, dobitnik Oskara. Rođen je u Srbiji a kao dete doseljen je u SAD, diplomirao je na Univerzitetu Indijana, a na Kolumbija univerzitetu je napisao svoje prve komade. Njegova dramska dela doživela su veliki uspeh, između ostalog, nagrađen je i Oskarom za scenario filma „četiri druga“. Ministarstvo za dijasporu vlade republike Srbije ustanovilo je 2005. nagradu Stojan Stiv Tešić, kojom se nagrađuju pisci srpskog porekla koji pišu na drugim jezicima. Filmovi: „Breaking Away“, „Eyewitness“, „Four Friends“, „The World According to Garp“, „American Flyers“, „Eleni“. Igrani komadi: „Nourish The Beast“, „The Carpenters“, „Division Street“. Romani: „Summer Crossing“, „Karoo“.
1957. – U Pakistanu je poginulo 300 ljudi kada je ekspresni voz u punoj brzini udario u kompoziciju cisterni s naftom.
1970. – Potpredsednik Egipta Anvar el Sadat je preuzeo dužnost šefa države dan posle smrti Gamala Abdela Nasera.
1972. – Japan i Kina su formalno okončali ratno stanje i normalizovali odnose.
1979. – Predsednik Ekvatorijalne Gvineje Fransisko Masijas Nguema, zbačen s vlasti u avgustu 1979. streljan je pod optužbom da je kriv za „genocid, izdaju, proneveru i sistematsko kršenje ljudskih prava“.
1988. – Mirovne snage UN su dobile Nobelovu nagradu za mir.
1990. – U susretu na najvišem nivou od Vijetnamskog rata, sastali su se državni sekretar SAD Džejms Bejker i šef vijetnamske diplomatije Ngujen Ko Tak, što je ubrzalo normalizaciju odnosa bivših neprijatelja.
1994. – NATO pakt je udovoljio zahtevu SAD da pojača vazdušne napade na Srbe u Bosni.
1999. – Policija je u Beogradu pendrecima, vodenim topovima i oklopnim transporterima razbila demonstracije oko 80.000 pristalica opozicionog „Saveza za promene“ koji su pokušali da prošetaju do Dedinja, povredivši najmanje 30 ljudi, od kojih šestoro teže. Uzvrativši na napad, demonstranti su povredili petoricu policajaca.
2005. – U tri eksplozije automobila-bombi, koje su se dogodile gotovo istovremeno u iračkom gradu Baladu, severno od Bagdada, najmanje 60 ljudi je poginulo, a 70 je ranjeno.
2006. – Poginulo je 155 ljudi kada se putnički avion brazilske kompanije „Gol“, Boing 737-800, srušio u džungli Amazonije. Avion je leteo iz Manausa u Braziliju kada se sudario sa malim privatnim avionom tipa „Embraer“.
2007. – U napadu talibanskog bombaša samoubice, preobučenog u avganistansku vojnu uniformu u Kabulu je poginulo 27 vojnika a ranjen je 21, dok su ulazili u vojni autobus. Bombaš u avganistanskoj uniformi, pri pokušaju da se ukrca, aktivirao je eksploziv dok su proveravana lična dokumenta.
